Spomenike u Beogradu dobiće Meša Selimović, Miloš Crnjanski i Jovan Jovanović Zmaj

Kada je reč o Predlogu odluke o podizanju spomenika Meši Selimoviću, spomenik našem velikom književniku bio bi podignut na platou na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jovanove.

Andrea Radulović je podsetila da veliki srpski i jugoslovenski književnik Meša Selimović svojim književnim delima, doprinosom razvoju mnogih institucija kulture, kao i samim odnosom prema svojoj naciji zaslužuje da mu se danas, posle skoro 40 godina nakon njegove smrti, odužimo na dostojan i prikladan način.

"Svoje poslednje godine života, Meša Selimović proveo je u Beogradu, gradu u kojem je studirao, kome se povremeno vraćao, shvativši definitivno da u njemu želi da zajedno sa svojom porodicom i prijateljima provede poslednju etapu svog života. On se iz ličnih tragedija, teškog detinjstva i turbulentnih ličnih, regionalnih i svetskih okolnosti okrenuo književnom stvaralaštvu i kao najveći svetski umetnici izvukao inspiraciju iz nedaća svog života da bi stvorio neprolazna dela. Ta dela su danas deo srpske istorijske i kulturne baštine i duboko verujem da smo svi mi, kao nacija, dužni da čuvamo sećanje na život i delo Meše Selimovića", istakla je Radulović.

Kada je reč o Predlogu odluke o podizanju spomenika Milošu Crnjanskom, ona je takođe naglasila da je ovo još jedan dokaz da se čuva sećanje na velike ljude, kulturne stvaraoce i književne velikane, navodi se u saopštenju Sekretarijata za informisanje Gradske uprave Grada Beograda.

"Lokacija za podizanje spomenika Crnjanskom bila bi glavna aleja u parku Tašmajdan, gde bi bio okružen spomen-obeležjima Desanki Maksimović, Miloradu Paviću i uskoro spomenikom Vasku Popi. Predstavljaće jedinstvenu celinu, zajedništvo.

Kako je istakla, ostavio je i neizbrisiv trag u Evropi neiscrpnim diplomatskim zalaganjem za svoju zemlju Srbiju.

"Njegov roman 'Seobe' proglašen je od Srpske kraljevske akademije najboljim romanom na srpskom jeziku u 20. veku. Možda zbog svojih antikomunističkih ideja i nije bio dovoljno priznat, za razliku od drugih pisaca manje je poštovan, te je upravo to razlog više da mu se kao društvo odužimo danas na primeren način podizanjem spomenika i čuvanjem od zaborava", naglasila je Andrea Radulović.

Ona je navela i da je inicijativu za podizanje spomenika Jovanu Jovanoviću Zmaju podnela Pokrajinska vlada Vojvodine. Trebalo bi da spomenik bude podignut na uglu ulica Zmaj Jovine i Obilićevog venca, ispred biblioteke koja nosi njegovo ime.

''Imajući u vidu doprinos Jovana Jovanovića Zmaja srpskoj kulturi, kao i činjenicu da je ostavio trag i kao „narodni” lekar koji se trudio da svima pomogne, prevashodno Srbima na prostoru današnje Vojvodine, kao i onima u Kraljevini Srbiji, opravdano bi bilo da se Jovanu Jovanoviću Zmaju na dostojan način oda počastpostavljanjem spomenika u Beogradu", istakla je Andrea Radulović.

Odbornici su usvojili i Odluku o imenovanju ulice po Blagoju Jovoviću. Inicijativu je podneo Goran Vesić, a predviđeno je da se Zagorska ulica u Zemunu preimenuje u Ulicu Blagoja Jovovića.

"Blagoje Jovović je 10. aprila 1957. godine izvršio ljudsku pravdu pucajući u najvećeg zlotvora srpskog naroda – Antu Pavelića, ustaškog vođu u Argentini. Imenujući ovu ulicu po njemu, Grad Beograd ukazuje počast srpskom heroju za njegov herojski čin, I to nakon što je decenijama bio nepoznat za srpsku istoriju i predanje", rekla je Radulovićeva.