Ršumović: Niko nije hteo da štampa "Bukvar dečjih prava", slika o Srbiji zato je bila loša

Kada je potpisana, a kasnije i ratifikovana Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, svaka zemlja potpisnica u članu 42 se obavezala da će na odgovarajući način upoznati decu sa njihovom pravima i tako je nastao "Bukvar dečjih prava".

Kaže, međutim, da niko nije bio zainteresovan za to da štampa takav bukvar, ni u tadašnjoj Jugoslaviji, ni u Srbiji.

"Igrom slučaja naša koleginica i aktivstkinja švedske organizacije "Save the children" Ana Knigli sela je u avion i otišla za Stokholm i vratila se sa torbom punom para. Tada je počela štampa 'Bukvara dečjih prava'", ispričao je Ršumović.

Kaže da je zbog toga o Srbiji bila loša slika ne samo u Švedskoj, nego i u drugim zemljama.

"Kasnije je taj bukvar štampan na mnogim jezicima", kazao je te dodao da se "još pre Zmaja znalo da je pisana reč uvek bila poučna i velika pomoć roditeljima, a i prosvetnim radnicima".

"Živimo u vremenu elektronske agresije i zaista nemam ništa protiv da se koriste računari, i sam ih koristim. Međutim deca ne poznaju granice i treba da im se pronađe prava mera za to. Mlade ljude treba učiti da oni gospodare kompjuterima, a ne on njima, a ni njihovim vremenom za igru", kazao je Ršumović.

Poručio je i da treba brinuti o pedagoškom sistemu u Srbiji i prosvetne radnike preoblikovati da budu kreativni saradnici u obrazovanju sa decom.

"Mnogo više kulturnih ponuda i sadržaja ima u prirodi nego u gradovima. Decu treba učiti odnosu prema prirodi, životinjama, biljkama i dvreću, ali za to je potreban predani prosvetni radnik", zaključio je Ršumović.