“Kod nas se ne smatra nevaspitanim da ti neko priđe i pita - što nemaš decu, koliko zarađuješ“

Posle pedesetak filmskih I televizijskih ostvarenje, Nataša Ninković je odigrala maestralno ulogu Vide, za koju glumica ističe da je pomalo opsesivno kompulsivna osoba koja svoje probleme prevazilazi potiskivanjem. “To je žena koja je samosvesna, ali nema snage da prihvati i da izgovori istinu i kada to učini, nastavlja dalje kao da ništa nije ni rekla. I ona taj teret vuče tako sa sobom.“

Nataša ističe da joj je lik Vide bio jako inspirativan za rad, ali priznaje da se uplašila da sam uvod predugo traje, da se ljudi neće poistovetiti sa Vidom. “Prva scena kod psihologa je za mene bila jako značajna, jer se tu najbolje vidi kako Vida ne imenuje stvari. Teško mi je bilo da raščlanim tu scenu i kada sam shvatila kako zapravo moj lik funkcioniše, da Vida ne funkcioniše kao recimo Nataša, to jest ja, koja nazivam pravim imenom situacije i stvari, onda mi je bilo lako. U tom procesu je važno da se uđe u psihologiju lika, posle ide samo od sebe i to je jako inspirativno i puni glumca radošću, a ne umorom“, ističe za B92 Nataša Ninković.

“Film je postavljen iz ženske vizure, a donekle se i dotiče teme materinstva. Prisutna su očekivanja sredine, roditelja, prijatelja. Kod nas se još uvek ne poštuje nečija intima i sopstveni izbor. Kod nas se ne smatra nevaspitanim da ti neko priđe i pita - što nemaš decu, koliko zarađuješ, da te oceni po sopstvenim aršinima da li si uspeo ili nisi“, govori Nataša Ninković.

Foto: B92/ S.Æ

Sergej Trifunović za B92 govori da je ovo, po njegovom mišljenju, najbolja uloga koju je do sada tumačio ”Sve se složilo. Ovo je ljubavna priča i kao takva ona funkcioniše između dvoje ljudi. Gluma nije glumac sam po sebi, gluma nema lice, znači gluma nije Robert de Niro, Sergej Trifunović ili bilo ko drugi, gluma je onaj prostor koji se dešava između dvoje ljudi koji nešto rade.“

Film Ajvar nudi par antologijskih scena u srpskom filmu, ističe Trifunović i dodaje da je film intiman iako je za široke narodne mase. ”Ovde se ništa bitno ne izgovara do samog kraja filma. Kao i u životu, ljudi beže od tema koje su bitne za razgovor pa pričaju o nebitnim stvarima. A kamera je divna jer beleži sve, a najvažnije beleži emociju. Ne moraš ništa da radiš, dovoljno je da misliš i ćutiš o tome, kamera sve vidi, i zato je kamera stvar velike pravde.”

Foto: B92/ S.Æ

Za rediteljku Ana Mariju Rosi ovo je njeno prvo igrano dugometražno ostvarenje. Snimila ga je po scenariju koji potpisuju ona i Maja Todorović. Naslov filma je prema rečima rediteljke metafora prepoznatljivog elementa svakog emigrantskog života, budući da većina onih koji odlaze iz Srbije i sa Balkana nose sa sobom ovaj gastronomski specijalitet. ”Ajvar je melodrama, jedan od najređih žanrova u našoj kinematografiji. Melodrama je pipav žanr, gde se lako sklizne u neukusno i patetiku i mislim da je to jedna od stvari sa kojom smo se najviše borili i trudili da imamo čist film i koji nije jeftin”, za B92 govori rediteljka Ana Marija Rosi.

“Sa Natašom i Sergejem sam snimala pre devet godina omnibus 'Neke druge priče'. Dobro ih poznajem, znala sam šta mogu od njih da dobijem, to je sigurno lakše nego kad s nekim radite prvi put. Meni je, pored toga što su svi glumci Ajvara moj izbor, i samim tim mislim da su odlični, jedan od važnijih kriterijuma bio da su to ljudi koji su spremni da se tim likovima bave dugo i temeljno, da su spremni da probaju, traže, da kopaju, preispituju se, predlažu”, ističe rediteljka.

Piše: Sanja Ćulibrk