Madžar: Klasična muzika je kao laser kroz vekove

Pod upravom dirigenta Kristijana Mandeala izvešće Betovenov Klavirski koncert br. 4, a na programu su još dela Šuberta i Prokofjeva. Ovim koncertom počinje ciklus "Betoven virtuoz" koji se bavi kompozitorovim neprikosnovenim solističkim veštinama. Betoven je bio jedan od najvećih pijanista svog vremena, izvrsno je svirao i violinu, a svirao je i violončelo.

Miljenik domaće publike Aleksandar Madžar pravi je izbor za otvaranje ciklusa koji u fokusu ima solistički sjaj. U okviru svoje bogate i raznovrsne karijere, Madžar redovno nastupa širom sveta, bavi se pedagoškim radom i zbog brojnih obaveza retko dolazi u Beograd. Sutra uveče izvešće Betovenov 4. klavirski koncert, jedno od glavnih dela pijanističke literature, koji je sam kompozitor premijerno izveo.

Pored toga što se često izvodi i snima, Klavirski koncert br. 4 se smatra jednim od centralnih ostvarenja ovog žanra, a njegov drugi stav među najlepšim u literaturi. Madžar je nakon završetka današnje probe sa orkestrom kazao za Tanjug da je Beogradska filharmonija u izuzetnoj formi jer zajedno pripremaju zahtevno delo za svakog instrumentalistu.

"Kvalitet zvuka i kvalitet muziciranja orkestra dostiže nivo koji nemam u sećanju. Odavno nisam sarađivao sa boljim orkestrom. Pre pet ili šest godina kada sam svirao sa Beogradskom filharmonjom svirao Mocarta na Kolarcu video sam da orkestar izuzetno napreduje, a sada mogu da kažem da su na vrhunskom nivou", kazao je Madžar i dodao da je Betovenov 4. klavirski koncert naučio sa svega 18 godina.

Foto: Tanjug: Bojan Stekiæ

"Sa jedne strane to ima prednosti jer se ne mučim sa tekstom. Sve je već na hard-disku, a sa druge strane dobro je poznato da muzičar ima probleme sa kompozicijama koje svira dugo. Bilo bi dobro da taj koncert mogu da sagledam iz današnje perspektive a ne kroz prizmu studentskog rada i potonjih intervencija. Svako izvođenje tog koncerta je svet za sebe i nije sve pod našom kontrolom pa ćemo videti šta nas čeka", rekao je Madžar.

Prema njegovim rečima, ne postoji dovoljna distanca od tehnološke revolucije koja nas okružuje da bi pozicionirao klasičnu muziku u novim socijalnim okolnostima koji podrazumevaju sve veći broj ekrana oko ljudi.

"Mi to živimo ovog trenutka. Moramo imati veru u snagu umetničkog izraza u klasičnoj muzici, koji se prostire kao laserki znak kroz vekove. Tu sangu umetničkog izraza do sada nisu ugrozila trivijalna zbivanja kao što su tehnosloške revolucije. Moramo živeti sa verom da će ta muzika koja nam je netaknuta stigla iz 18. i 19. veka, ostati ista u budućnosti. Verujem da neće propasti u narednih 100 godina. Što bi budućnost čovečanstva bila gora u odnosu na poslednjih 200 godina evropske istorije", objasnio je slavni srpski pijanista.

Kako kaže, pitanje je da li će koncert preživeti kao neki oblik društvenog života i okupljanja ljudi.

"Nekada su ljudi masovno nedeljom išli u crkvu...Danas to nije slučaj. Videćemo...Verujem u muziku", ukazao je Madžar.

Porodica i prijatelji u njegovoj emotivnoj mapi čine Beograd.

"Mama, tata i sestra su za mene prva asocijacija na Beograd. Prijatelji iz Mladosti koji su nezamenjivi. Pomislio sam i na poslastičarnicu u Sremskoj, ali nje više nema. tamo prave sendviče", dodao je Madžar.