The Cure "oduvao" prvo veče Exita: "Nikada nisam video Roberta Smita ovoliko nasmejanog!"

Piše: Miloš B. Jovanović

Oduvao je i kišu, koja je padala nekih dva sata ranije. Najavljivanih 10 odsto šansi da do nje dođe, postalo je 100 odsto pred sam početak koncerta, pa je ogroman broj ljudi postajao sve mokriji tiskajući se na kapijama Petrovaradinske tvrđave.

Bilo je kiše i na prethodnim Exitima, ali ko je proživeo potop iz 2005, blato do kolena, prokisao šator u kampu i spavanje na železničkoj (kao drugar i ja), ne ostaje ni malo ravnodušan na svaki malo jači pljusak nad Petrovradinom.

Mnogi su se u toj gunguli, s pravom pitali, zbog čega koncert glavnih hedlajnera celog festvala počinje tako rano. Odgovor su dobili dva i po sata kasnije.

Prvi nastup grupe The Cure u Srbiji nipošto nije bio klasičan festivalski nastup, već punokrvni celovečernji koncert, koji je sa oduševljenjem slušalo, gledalo i zajedno sa Robertom pevalo, više hiljada fanova benda.

Dva ipo sata odlične svirke verovatno su bila najduži koncert ikada odsviran na Exitu. Takvu gužvu na nekom koncertu ne pamtim još od Moloka 2003. i White Stripes 2005. godine. (Kako sam, na žalost, propustio sve egzitovske nastupe The Prodigy, kao i Motörhead 2015, ne mogu da tvrdim da je ova konstatacija baš sasvim na mestu.)

Foto: B92 / MBJ

Ovoga puta, kiša nije kao 2005. godine naterala ljude u bežaniju. Čini se da je pre delovala kao "pogonsko gorivo" publici željnoj dobrog rokenrola.

Oni koji su već imali prilike da slušaju The Cure uživo, kažu da Robert Smit nikada nije bio preterano komunikativan na sceni, kao i da je malo toga, osim tekstova pesama i uobičajne zahvalnosti publici izlazilo iz njega. Ni sinoć se, bar u početku, nije mnogo razlikovao od toga, ali ga je neverovatna energija oduševljene publike jednostavno istopila.

"Slušala sam ih pre dve godine u Budimpešti. Ne mogu da uporedim koncerte! Uživala sam! Ovo je bila čista emocija!", kaže mi oduševljeno Ivana, jedna od brojnih ljubiteljki legendarnog benda koji su pravo sa posla iz Beograda pohrili u Novi Sad.

Iskrena emocija razmenjivana je između pevača i ostatka benda (Sajmon Galup, Džejson Kuper, Rodžer O’Donel i Rivs Gabriels), sa jedne, i dvocifrenog broja hiljada fanova u publici, sa druge strane, sve vreme.

"Dođeš posle četiri decenije sviranja prvi put u neku zemlju i tamo te dočekaju hiljade ljudi. Videlo da je čika Robert bio ganut. Prvo nije progovarao skoro dve trećine koncerta, a onda se raspilavio!", primećuje Dušan.

Odlična svirka benda i euforična reakcija publike na nju izmamila je brojne osmehe na lica.

Foto: B92 / MBJ

"Nikada nisam video Roberta ovoliko nasmejanog!", potvrđuje mi Džeremi, "naturalizovani Beograđanin" poreklom iz San Franciska, sa prilično dugim koncertnim i festivalskim stažom širom sveta.

"Publika je odlično reagovala na pesme sa različitih albuma. Bilo je tu ljudi različitih nacija i generacija, ali bez obzira na to koji jezik da govore, svi su znali reči pesama. Videlo se da je bendu drago što svira ovde."

"Neke starije pesme vratile su me u sredinu devedestih i legendarne 'Goth Night' večeri u KST-u, na kojima sam bila redovna svakog utorka", dodaje njegova supruga Jovana.

Foto: B92 / MBJ

Ne pamtim nijedan koncert, koji sam gledao i slušao u poslednjih 15ak, možda i više godina, na kome je bend odsvirao devet ili 10 pesama, na bis...

Počelo je sa "Pictures of you", kiša je stala na "Lovesong", među tridesetak odsviranih pesama čuli smo "High", "Never enough", "Close to Me", "Just Like Heaven", "Lullaby"... a za finale, kada su majce i košulje uglavnom već bile suve, ostavljeni su, naravno, najveći hitovi "Friday, I'm In Love" i "Boys don't cry".

I da - tu je mogla da se stavi tačka na više nego uspešno koncertno veče, ali naravno da nije.

Dok je vatromet oko ponoći poglašavao 19. Exit otvorenim, na prepunom Explosive Stageu prašili su stari pankeri - Peter and the Test Tube Babies, dok se na Fusionu đuskalo uz "vesele anarhiste", legende britanske ska scene - The Selecter.

Foto: B92 / MBJ

Omiljeni mi trougao Main - Fusion - Explosive Stage ove noći su, na moje veliko zadovoljstvo, "zauzeli" Britanci.

Na prošle godine sebi postavljeno pitnje "Šta sve možeš na Egzitu kad si 35+?", mislim da sam ove našao konkretniji odgovor.

Deo tog odgovora leži i u samoj činjenici da prošle večeri na Tvrđavi održan koncert koji je, možda, nadmašio veliku većinu koncerata iz ranijijih godina, kao i u tome da je prvo veče ovogodišnjeg Exita privuklo mnogo više ljudi različitih generacija. (Oni najmlađi su "veče" završili ujutro u osam, uz nekrunisanog kralja Dance Arene Carla Coxa.)

A možda sam ja prošle godine odabrao pogrešno veče...

Foto: B92 / MBJ