"Staklena klanica i druge priče" Džona Maksvela Kucija u izdanju Samizdata B92

"Staklena klanica" je nastala iz više priča, napisanih između 2000. i 2017. godine, koje nastavljaju Kucijevu povest o Elizabet Kostelo.

Prva priča u knjizi najavljuje njen ton: "Devojka svakog dana prolazi biciklom pored dvorišta koje čuva pas čiji lavež pun mržnje prati svaki njen pokret. Kad odluči da reši problem pokušajem da pripitomi zver, shvati da su ljudska bića (gospodari zveri) još neprijatnija od psa".

Ovaj odnos prema ljudima i prema životinjama obeležiće život Elizabet Kostelo, koja je Kucijev alter ego i koju čitaoci ubrzo zatiču ostarelu i u stalnim raspravama sa decom - zaokupljenu "neobičnim projektom staklene klanice, u kojoj bi ljudi mogli svakodnevno da razmišljaju o svojoj surovosti prema životinjama".

Istinski slobodnog duha, protivna svim konvencijama, ona je veličanstveni lik, buntovan, s obema nogama čvrsto na zemlji, a u isto vreme obdarena maštom koju su dobronamerni skloni da povezuju s ludilom, ističe izdavač.

Čitalac će, kako navodi izdavač, u ovoj knjizi naći predivne misli o životinjama, o tome imaju li ili nemaju dušu, moraju li ili ne moraju da ostave trag na ovom svetu, o lepoti samoće i oskudice.

"Kuci je u ovoj knjizi ponudio tajanstven i suptilan tekst, diskretan i nag, dirljiv češće nego što bismo u prvi mah pomislili, napisan s neverovatnim majstorstvom i prefinjenošću, pomalo onako kako bi verovatno pisao (Rejmond) Karver da je stajao obema nogama čvrsto u današnjoj stvarnosti: delikatno i prelepo", istakao je izdavač.

Dž. M. Kuci rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu.

Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski.

Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelejdu.

Počev od 1974. objavio je niz kritički visoko vrednovanih romana, koji su mu doneli brojna priznanja, a dodelom "Bukerove nagrade" romanu "Sramota" (1999) postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja pošto je prethodno nagrađen istim priznanjem za knjigu "Život i vremena Majkla K" (1983).