Zafranović: "Agresivni nacionalizam razara kulturne sredine"

"Duh vremena nastao je na osnovu izložbe fotografija "Gradovi u pokretu" Nataše Mišković, koja je ujedno i producentkinja ovog ostvarenja.

"Gradovi u pokretu" je izložba koja kroz foto-građu preuzetu iz jugoslovenskih i turskih dnevnih listova prati razvoj novih država nastalih na ostacima Osmanskog carstva.

Izložba predstavlja dve stotine pažljivo odabranih i digitalno obrađenih fotografija koje beleže promene četiri grada: Beograda, Sarajeva, Istanbula i Ankare tokom ''20-tih i ''30-tih godina prošlog veka.

Kroz objektive foto-reportera novina Politika i Vreme iz Beograda i Džumhurijet i Akšam iz Istanbula, izložba istražuje kako su obnovljeni centralni delovi ovih gradova da bi predstavili vrednosti novih vlada, kako je stvaran novi čovek - moderni građanin, uz pomoć masovnih sportskih manifestacija, novih trendova u odevanju i ponašanju, a sa druge strane, kako se svakodnevica u čaršiji nastavila kao da se nikada ništa nije desilo.

Zafranović je autor nekoliko remek - dela jugoslovenska kinematografije među kojima su najpoznatija ostvarenja "Okupacija u 26 slika", "Pad Italije i "Večernja zvona", koji čine ratnu trilogiju.

Posle sukoba sa Franjom Tuđmanom i političkim establišmentom u Hrvatskoj, živi u nekoliko evropskih gradova, a od 1995. trajno u Pragu.

Zafranović kaže da je bio na izložbi fotografija "Gradovi u pokretu" u Istorijskom muzeju u Beogradu i da jednostavno nije mogao da dopusti da tako važni artefakti završe u nekom podrumu do sledeće prilike.

"Došao sam na ideju da napravim film inspirisan izložbom koji bi kod ljudi stvarao emociju. Film je izuzetno jednostavan medij koji lako komunicira sa publikom i ljudi lako mogu da razumeju šta je bila poenta te izvrsne izložbe", kazao je Zafranović.

Kaže da ga je privukla činjenica da su periferiju osmanlijske teritorije činili Bosna, Beograd, Srbija, Makedonija...

"Rasli su zajedno Ankara, Instanbul, Beograd, Sarajevo...Upoređivanje napretka tih gradova na tim novinskim fotografijama ukazuje na to da je sve išlo paralelno a da su internacionalne podele na Balkanu ostale i dan danas. Meni je bilo interesantno odakle je sve to počelo i kako su se na periferiji osmanlijske teritorije pravile te podele", rekao je Zafranović.

Kaže i da u filmu predstavlja istorijski period od 1920. godine do 1936.

"Gledaoci moraju da prepoznaju kolotečinu i napredak u odnosu na to vreme...verske podele i opstrukciju modernizacije društva", rekao je on.

Krajem prošle godine Zafranović je u Beogradu prisustvovao projekciji povodom 40. godišnjice njegovog možda i najznačajnijeg filmskog dela "Okupacija u 26 slika". Slavni reditelj kaže da je on i danas jako savremen.

"Poruka koju taj film nosi je golemo zlo u određenom kontrastu na civilizaciju u kojoj mu živimo. To zlo nam se ponovo ukazalo devedesetih godina prošlog veka. Uvek postoji opasnost od agresivnog nacionalizma koji ne štedi ni najkulturnije sredine kao što je Dubrovnik. Imam utisak da je ''Okupacija'' juče napravljena koliko je aktuelna u odnosu na svakodnevicu u kojoj živimo", kazao je Zafranović.

Pominje i da je već treći put prijavljen projekat "Deca Kozere" na konkursu Filmskog centra Srbije.

"Kada bismo ušli u priliku da snimamo taj film, on bi bio važan ne samo za naš region već i za Evropu koja je stavila žice na svoje granice. Naš film bi osvetlio humanu crtu Dijane Budisavljević koja je spasavala decu iz Jasenovca koja su mučena, pokrštavana i gurana u smrt. Tim filmom bismo poručili Evropi da bi morala biti humanija i otvorenija u skladu sa civilizacijskim dostignućima", rekao je Zafranović.