Andrićev muzej obilaze najviše turisti, a posebno Turci

Smešten u stambenoj zgradi u centru grada, muzej otvoren 1976. godine u stanu u kome je srpski nobelovac živeo od 1958. godine, sa izloženim delom legata, koji je autor romana "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica" ostavio Beogradu, suočava se sa svim ograničenjima koja idu uz to, jer posete subotom i nedeljom ili tokom održavanja mnogih manifstacija, remete kućni red.

"Ovih dana vidimo redove ispred Narodnog muzeja. To ne možemo da zamislimo na Andrićevom vencu, ali misija ovog muzeja jeste da postoji za sve buduće generacije, za Beograđane, strance. Brojnost publike i posetilaca memorijalnih muzeja ne može biti merilo opravdanosti njihovog postojanja, jer oni mapiraju kulturnu istoriju našeg grada", rekla je Tanjugu direktorka Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac, koji brine o Andrićevom muzeju.

Muzej je prošle godine obišlo 3.558 ljudi, a od početka ove 1.702, od toga 995 đaka. Među posetiocima su i turisti iz čak 44 zemlje , među kojima i iz Kanade, Alžira, Namibije, Brazila, Čilea, Kolumbije, Novog Zelanda, a da ih najviše dolazi iz Turske, Italije.

Stranci cene Andrića

Vodič Ana Drnjević iznenađena je interesovanjem dece, ali još više interesovanjem stranaca i time koliko oni poštuju Andrića i cene njegovo delo. Zanimljivo je, kaže, da Turci kažu da "Andrića smatraju svojim piscem".

"Prošle nedelje došla je žena iz Irana sa ćerkom i sinom, jer su u turističkom vodiču videli Muzej, a nisu znali ni ko je Andrić. Nakon obilaska tražili su da kupe njegove knjige", kaže Drnjević.

Foto Tanjug/Tanja Valiè

"Imale su hiljadu i jedno pitanje, dva sata sam provela sa njima. Na kraju su mi rekle da će nam poslati nešto u septembru. Stigla su dva primerka knjige 'Na Drini ćuprija' na korejskom", ispričala je Drnjević Tanjugu.

"Jednom je ušao čovek iz Argentine i rekao da se zove Ivo, da su mu roditelji po Andriću dali ime. Onda sam mu pokazala Andrićevu krštenicu gde piše da je njegovo pravo ime bilo Ivan i on je rekao da ide odmah da zove roditelje da im kaže da su pogrešili", sa oduševljenjem prepričava Drnjević.

Zadržali autentičan izgled

Dolaze i stariji Beograđani čije posete su, prema rečima Korićanac, posebno dragocene, pošto do nekih podataka o Andriću su došli zahvaljujući njihovim sećanjima.

Drnjević kaže da u ovja muzej sada ulazi nova publika. Grupa dece od od sedam i osam godina,su je prilikom razgledanja Andrićeve biblioteke, pitala za radio, šta je to, pa su od tada u priči o eksponatima uvršteni i radio i Andrićev televizor.

Andrić je ušao u stan, u kojem se danas nalazi njegov muzej, 1958. kada se oženio Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta u Beogradu, i tu je živeo do 1968. kada je Milica preminula.

Foto Tanjug/Tanja Valiè

"Pokušali smo da zadržimo autentičan izgled enterijera stana. Stalna muzejska postavka briše malo te tragove, ali kada posetioci uđu u Muzej, obično kažu da liči na Andrića i to nam je važno", ističe Korićanac.

Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola sa bibliotekom, salona, u kome su nastale fotografije iz 1961. kada je Andrić dobio vest o Nobelovoj nagradi, i Andrićeve radne sobe.

U preostalom prostoru, nastalom adaptiranjem dve spavaće sobe, urađena je stalna postavka, koja hronološki prati život i stvaralaštvo nobelovca, sa fotografijama, dokumentima, umetničkim i ličnim predmetima, knjigama i časopisima, odlikovanjima, raspoređenim u 17 vitrina.

Ovih dana se priprema otvaranje Andrićeve kuće u Herceg Novom, a deo programa otvaranja biće i izložbena postavka "Ivo Andric pisac i (ili) diplomata", koja je proputovala svet, i koja će 16. jula biti postavljena u bašti kuće.