Krastev: Migrantska kriza ključni izazov za EU

"Izbeglička kriza je fundamentalno promenila stanje na tabeli u Evropi. Ne može se objasniti naprosto dotokom izbeglica ili migranata radnika. Među mnogim stvarima, to je i migracija svađa, emocija, političkih identiteta i glasova. Izbeglička kriza je postala 11. septembar Evrope", zaključio je Krastev u knjizi "Posle Evrope", objavljenoj u izdanju "Samizdata".

Krastev je dodao da, za razliku od mišljenja koja krizu EU posmatraju kroz manjkavosti njene institucionalne arhitekture ili je tumače kao ishod demokratskog deficita, on veruje da je jedini način na koji Evropa treba da se suoči sa rizikom raspada jeste priznanje da je izbeglička kriza dramatično izmenila prirodu demokratskih politika na nacionalnom nivou.

"Demokratija kao tip režima koji favorizuje emancipaciju manjina (gej parade, marševi žena, politika afirmativne akcije) zamenjena je tipom režima koji ojačava predrasude većine", ocenio je Krastev.

On je dodao da Evropljani više ne sanjaju o nekoj dalekoj utopiji, savršenoj zemlji u kojoj oni žele da žive, već da sada sanjaju o "Nativiji udaljenom ostrvu na koje bi nepoželjne strance mogli poslati bez griže savesti".

Foto Tanjug/Rade Preliæ

Otvorene granice nisu znak slobode

"Perverzni efekat ove zamene teza je to što su Evropljani počeli da dovode u pitanje ono što su prethodno prihvatali. Otvorene granice više nisu znak slobode nego simbol nesigurnosti", naveo je Krastev.

U poglavlju naslovljenom sa "Istočni deficit saosećanja", Krastev kaže da migracije izazivaju podele i na Zapadu i kao primer navodi Nemačku u kojoj "svaki novi teroristićki napad povećava broj Nemaca koji nisu srećni zbog politike otvorenih granica koju zagovara kancelarka Angela Merkel".

Ponašanje istočnoevropskih naroda prema izbeglicama smatra skandaloznim.

Stavove premijera Slovačke Robert Fica, Jaroslava Kačinskog u Poljskoj ili Viktora Orbana u Mađarskoj i otpor stanovnika Centralne i Istočne Evrope dovodi u vezu sa činjenicom da su građani iz tog dela Evrope tokom najvećeg dela dvadesetog veka imali veze sa emigracijom ili brigom o imigrantima ("polonizacija Evrope").

"U stvari, danas više Bugara volontira u slučajevima 'građanskog hapšenja' izbeglica koje nelegalno prelaze granicu nego što volontira prilikom pružanja pomoći izbeglicama", piše on.