"Odbor za standardizaciju srpskog jezika obavlja izuzetan posao"

"Odjeci i refleksi takvog posla često nisu prisutni u javnosti, ali ono što Odbor radi predstavlja stručni, naučni i nacionalni posao“, rekao je Vukosavljević.

On je podsetio da su pre 20 godina pod krovom Srpske akademije nauka i umetnosti, vodeće naučne-kulturne i nastavne ustanove srpskog kulturnog prostora osnovale ovaj Odbor, i time pokazale zajedničku svest i odgovornost prema bitnom pitanju svoga naroda i njegove kulture.

Jezik je bez sumnje, kako kaže Vukosavljević, jedan od državotvornih elemenata i predmet bazične državne brige i ta bazična briga je utemeljena na nauci o jeziku i usmeravana njenim postignućima.

„Odbor za standardizaciju je nastao kao izraz takve svesti, koja nažalost, nije uvek bila jasno prisutna i prepoznata kod nosilaca vlasti i donosioca važnih odluka, iako su nas kretanja u okruženju i Evropi opominjala da su nacionalni jezik i pismo pitanja do kojih i drugi i te kako drže i na kojima aktivno rade“, rekao je on.

„Način na koji to rade države u Evropi i u Evropskoj uniji prema kojoj kao država idemo, jeste dodatni motiv da se mi još odlučnije pozabavimo ovim važnim pitanjem identiteta i uopšte pitanjima kulturnog jezgra i postojanja jednog naroda. Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauka i tehnološkog razvoja, Vlada Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti i ovaj Odbor vrlo aktivno rade na ovim pitanjima“, rekao je Vukosavljević.

„Ako govorimo o društvenim i političkim fenomenima onda slobodno mogu da kažem da je naša nacionalna kuća izložena snažnim vetrovima akulturacije, ali su temelji tu i opstanak na istorijskoj sceni na koju smo se popeli u 19. veku zavisi od naših nacionalnih, državnih i društvenih pregnuća i od toga koliko smo spremni da, ne samo deklarativno, ne samo izjavama, vučemo poteze da se jezik i pismo i osobenosti našeg kulturnog jezgra i kulturnog prostora očuvaju“, naglašava ministar.

Podsetio da je Minstarstvo kulture i informisanja pripremilo nacrt Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017. do 2027. i da su njome definisane dimenzije srpske kulture, potom kulturno jezgro i srpski kulturni prostor, kao i da je posebna pažnja posvećena brizi o srpskom jeziku i pismu, s posebnim naglaskom na status ćiriličkog pisma.

Primetivši da je jedno pismo onoliko živo koliko se i koristi, Vukosavljević je napomenuo da ukoliko danas ne činimo snažne korake u pogledu afirmisanja ćirilice u javnoj i službenoj upotrebi, možemo doći u situaciju da ćirilice nema nigde osim u našoj svesti.

„Osnovni zadatak svake kulturne politike koja je razumno formatirana, temeljna i dolična jeste da sačuva kulturno jezgro koje su ostavile prethodne generacije, da ga obogati sadržajem koje nova generacija donosi i da tako sačuvano i obogaćeno preda generacijama koje dolaze “, zaključio je Vukosavljević.