Miroslavljevo jevanđelje za biblioteku Kazahstana

Aleksandar Vučić je nacionalnu biblioteku Kazahstana obišao u nastavku posete toj zemlji, gde boravi kao specijalni gost kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva, na otvaranju međunarodne specijalizovane izložbe "Astana Ekspo - 2017".

Biblioteka u Astani je napravljena kao muzej i posvećena je životu prvog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, sa kojim će Vučić sutra imati zvanični sastanak.

Biblioteka je posvećena životu Nazarbajeva i podizanju Kazahstana na noge i sadrži ličnu kolekciju knjiga predsednika Kazahstana, ličnih fotoalbuma njemu najbližih ljudi i porodice, kao i o njegovom životu uopšte. U Biblioteci je, u čast posete predsednika Srbije, jedan deo posvećen saradnji sa našom zemljom, a izloženi su posvete i orden, koji je Nazarbajev prošlog avgusta dobio od tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, ali i ranijim odlikovanjima naše zemlje.

Kupola zdanja je, inače, u obliku oka koje gleda u nebo, a poruka je da Kazahstan gleda u budućnost.

Miroslavljevo jevanđelje je najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske, odnosno srpskoslovenske pismenosti iz 12. veka.

Unesko ga je 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku "Pamćenje sveta" čime je postao deo 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija.

Rukopis se do 1896. nalazio u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu. Danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan list Miroslavljevog jevnađelja je u Narodnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

U Miroslavljevom jevanđelju su, inače, uporedo zastupljena dva pravopisa: zetsko-humski i raški. Nastalo je po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje, najverovatnije u Kotoru, oko 1185. godine, a za potrebe Crkve Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, i same zadužbine kneza Miroslava, koja je docnije postala episkopsko sedište Humske eparhije Srpske pravoslavne crkve.

Ne zna se pouzdano koji je bio motiv kneza Miroslava da naruči izradu Jevanđelja, koje je kasnije po svom naručiocu i dobilo ime - Miroslavljevo jevanđelje. Godine 1998. izvršena je konzervacija originala i restauriran povez knjige.

Duga je istorija Miroslavljevog jevanđelja, a novija beleži da je između dva svetska rata ostalo u posedu porodice Karađorđević, uprkos odluci Ministarstva prosvete iz 1903. da se ono preda na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije. Knez Pavle, koji se u to vreme starao o Miroslavljevom jevanđelju, poklonio ga je 1935. godine sopstvenom muzeju.

Tako je u bombardovanju 6. aprila 1941. rukopis izbegao sudbinu više stotina srednjovekovnih povelja, rukopisnih knjiga i inkunabula, skoro 50.000 kompleta časopisa i novina i oko 350.000 knjiga, koje su izgorele u do temelja sravnjenoj zgradi Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.

Za Jevanđeljem su tragali i Nemci i četnici, pa je ono skrivano na raznim mestima sve do oslobođenja Beograda. Godine 1945. osnovana je komisija koja je utvrdila stanje rukopisa i predala ga na čuvanje Umetničkom muzeju - današnjem Narodnom muzeju u Beogradu, gde je zavedeno pod inventarskim brojem 1536. Miroslavljevo jevanđelje je bilo izloženo sve do 1966. u vitrini koja nije imala adekvatne uslove za čuvanje takvog rukopisa, pa je odatle preneto u fundus Narodnog muzeja.

Od 1985. povremeno je izlagano. Država Srbija je osnovala je 1991. Fond za konzervaciju i fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, koje je postalo stalna stavka u državnom budžetu. Uprkos tome, svi izdavači koji su želeli da naprave fototipsko izdanje bili su u tome sprečavani. Udruženi izdavači, Autorsko-izdavačka zadruga „Dosije“ i Službeni list SRJ, 1993. godine počeli su samoinicijativno, bez korišćenja budžetskih sredstava, sa prikupljanjem materijala za fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja.

Ono je štampano u Johanesburgu, u Južnoafričkoj Republici, 1998. i predstavlja vernu, savršenu kopiju originala, kako po sadržaju tako i po spoljašnjem izgledu. Štampano je u 300 primeraka, od kojih se neki nalaze u specijalnim kolekcijama najvećih svetskih biblioteka kao što su Kongresna biblioteka u Vašingtonu, Britanska nacionalna biblioteka, biblioteke Univerziteta Harvard, Prinston, Jejlu...