"Ima li života kada je kobasica pojedena?"

Piše: Milica Jevtić

UPOZORENJE: Tekst koji ćete pročitati otkriva radnju animiranog filma "Sausage Party"

Glavni junak ovog filma je skeptična viršla po imenu Frenk, kojoj glas daje Set Rogen, u svom prepoznatljivom režećem, glasnom kanadskom maniru. Frenk živi – ako se to može reći – u pakovanju sa ostalim viršlama na polici velikog supermarketa; kao i svi ostali likovi. Na početku svakog dana, pre nego što se prodavnica otvori, namirnice pevaju himnu u kojoj slave bogove koji će sprovesti izabranu hranu u "great beyond" – obećanu zemlju u kojoj je hrana obožavana i tretirana na najlepši način koji se može zamisliti.

Bogovi su, kao što se da pretpostaviti, ljudi koji kupuju hranu, a namirnice vode ne u obećanu zemlju, već u brutalnu i bolnu smrt – činjenica koju će Frenk i njegovi prijatelji otkriti tokom filma. Frenk ima devojku, privlačnu i smernu zemičku Brendu (Kristen Wiig). Kako su oboje zatvoreni u svojim pakovanjima, nikada nisu konzumirali svoju vezu, tako da oboje čekaju i nadaju se da će biti "izabrani" zajedno, kako bi konačno mogli jedno drugom da pokažu svoju neizmernu ljubav, odnosno da se, kako se narodski kaže - kresnu. Seks uvek nepogrešivo služi kao jedna od glavnih motivacija. Baš kao "This is the End", i "Sausage Party" ima veoma mračnu premisu na koju odgovara dobro poznatim gadnim i luckastim humorom.

Film obiluje brzim vizuelnim i verbalnim gegovima, a ono što je samo po sebi interesantno jeste samo predstavljanje sveta namirnica koje žive, vole, mrze, smeju se i plaču – sve to među ogromnim, nepreglednim rafovima supermarketa. Ovaj film nikako nije za one mlađe od 18, pa je tako ekipa odlučila da na sve moguće načine stavi to do znanja roditeljima koji su možda, ne sluteći zlo, želeli da dovedu svoje mališane na crtani film. Ako vas sam naslov ili pak trejler ne odgovore od te budalaste ideje, za svaki slučaj, prva replika u filmu je "Sranje!", a fizički izgled viršle Frenka i zemičke Brende i sam blesak slike u kojoj njih se njih dvoje spajaju u ljubavi, trebalo bi da budu dovoljni da potomke, to veče, ostavite kod bake i deke. Glavna radnja filma vrti se oko Frenka i Brende, kao i njihovih nekoliko prijatelja: peciva Semija (Edward Norton), zakržljale viršle Berija (Michael Cera), takosa Tereze (Salma Hayek) i jermenskog testa Lavaša (David Krumholtz), za kojeg niko nije siguran šta je tačno.

Na početku filma, Frenk, kao i svi ostali, veruje u predanje o obećanoj zemlji i bogovima, ali on je ipak u svojoj srži skeptik i kada da se tegla Senf-Meda (Denny McBride) potpuno istraumiran vrati iz Velikog Prostranstva nazad u prodavnicu, to je dovoljan okidač da Frenk počne da sumnja u sve. Naravno, ostale namirnice prosto proglase Senf ludim, ne obraćajući pažnju na to što on govori, ali radoznali Frenk ne može da izdrži i u pokušaju da spasi Senf od samoubistva, on osujeti svoj i Brendin zajednički odlazak u Veliko Prostranstvo, u tom trenutku neshvatajući da im je, zapravo, spasio život.

Analogija sa čovečanstvom je više nego jasna – ovaj film postavlja pitanje šta je, zapravo, istina, protresa sve dogme i konačno izvodi jedan prilično nihilistički (ali ne i neubedljiv) zaključak. Svi žele da veruju u ono što im se dopada – neznanje je blagoslov – i svako ko pokuša da poremeti taj dobro postavljeni poredak biće, u najmanju ruku, proglašen ludim. Pa tako i Frenk, nemoguć da se suzdrži od svoje radoznalosti, nailazi na osudu kod Brende, koja samo želi da nikako ne uvredi bogove i da ode sa njim u Veliko Prostranstvo, u večnu sreću i život, koji ih sve čeka. Ipak, Frenk otkriva surovu istinu – koju mu govori boca meksičkog alkoholnog pića Vatrena Voda (Bill Hader).

Naime, pre nego što se ustanovilo verovanje o životu izvan supermarketa, sve namirnice su živele u strahu, jer su znale šta ih čeka. Zamislite samo kako ljudi i njihove navike mogu delovati nekoj hrani? Kako bi se ustanovio mir i hrani pružio makar kratak trenutak sreće, Vatrena Voda je smislio priču o Velikom Prostranstvu, koje čeka sve namirnice koje budu izabrane. Zvuči poznato? Ono što Frenk želi jeste da svima otkrije groznu istinu kako bi mogli da spreče svoju strašnu sudbinu, što će se i desiti u finalnom okršaju između hrane i ljudi-kupaca, u kojem, protiv svih očekivanja, hrana odnosi pobedu.

Animacija (Nitrogen Studios) pruža Rogenu, Goldbergu i ostatku ekipe nove načine da budu bezobrazni i smanjuje mogućnost potencijalnih uvreda – kako su etnički stereotipi duboko ukorenjeni u maloprodajno brendiranje i marketing, naročito kada je hrana u pitanju, tako su ljuti takos i pecivo Lavaš zapravo interpretirani kao packe industriji hrane, a ne uvrede namenjene grupi stvarnih ljudi.

Ono što bi moglo da predstavlja problem u ovom ostvarenju jeste sama ta metafora u vezi sa bogom i religijom, koja se, na izvestan način, može činiti previše jednostavnom, banalnom i površnom, a ne daje ni bilo kakav drugačiji pogled na to pitanje. Bog ne postoji, sve je konstrukt ljudskog uma i posle patnje dolazi samo još patnje. Pa šta? Čini se kao da su autori opalili metak u prazno – jednu veoma zanimljivu i svežu ideju pokušali su da učine velikom time što će postaviti neka od glavnih filozofskih pitanja, međutim, trebalo je ta pitanja postaviti u nešto sofisticiranijem maniru – što bi se, opet, kosilo sa Rogenovim i Goldbergovim manirom koji je sve, samo ne sofisticiran.

"Sausage Party" je zabavan, tokom čitavih sat i po vremena svog trajanja, svet hrane je interesantan – ko još ne želi da vidi šta namirnice rade kada se pogase svetla i zatvore vrata velikog supermarket? U tom smislu, film je ispunio svoj zadatak, a sama filozofija neka ide tamo odakle smo svi došli. Uostalom, svakom filmu treba najmanje jedna bezvremena teza, a koja je veća i značajnija od one "Ima li života kada vam je kobasica pojedena do kraja?".

Ocena: 8/10

Autorka je studentkinja dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti