Kurt Kobejn: Teen spirit iz Kluba 27

Piše: Miloš B. Jovanović, B92

Prošlo je nešto manje od dve godine od Nirvaninog intervjua za kultni, danas nepostojeći, londnski muzički magazin i do promene je zaista došlo. Prvi ju je primetio izvesni Geri Smit, električar, kada je ujutro 8. aprila 1994. došao u Kurtovu kuću u Sjetlu, gde je trebalo da postavi novi alarmni sistem.

Na podu sobe ugledao je najnovijeg člana "Kluba 27" (neformalan naziv za grupu rok muzičara umrlih sa 27 godina), frontmena kultnog benda "genracije iks", kome je iz desnog uveta curela krv. Preko njegovih grudi ležala puška. Obdukcija će kasnije utvrditi da je Kurt Kobejn, tri dana ranije, na današnji dan 5. aprila 1994, sačmarom sebi razneo glavu. Bio sam klinac u to vreme i nisam toliko obraćao pažnju, ali sam sve više počinjao da pratim Treći kanal i MTV koji se na njemu emitovao. Kasnije ću shvatiti da je na to ponajviše uticao nesputani "teen spirit" Alisije Silverston i Liv Tajler, koji je izbijao iz spotova Aerosmitha. Ali mi se i onaj matorac sa metlom što čisti ostatke Nirvanine buke u fiskulturnoj sali urezao u pamćenje.

Sećam se da su devojčice iz starijih razreda, u neizostvanim starkama, crnim majcama i kariranim flanelskim košuljama, tih dana plakale na velikom odmoru nad aktuelnim brojem Hupera ili magazina Ćao. Verujem da ih i danas, u četrdesetima, bar malo podiđu žmarci kada se toga sete. A Nirvana je za mene i dalje bila "tu negde", sve do '98. - '99, kada sam odlučio da kupim muzički stub sa CD plejerom. I dok sam prikupljao ostatak novca, prvi "bugarski" disk na koji sam naleteo na štandu ispred SKC-a bio je "Nirvana - MTV Unplugged in New York". Do tada sam sa njega znao jedino obradu Bouvijevog hita "The man who sold the world". Posle toga, i ostale stvari sa tog albuma počele da mi ulaze u uho: "Come as You Are", "About a Girl", "All Apologies"... "Something in the Way"... "Lake of Fire"...

Ubrzo sam nabavio antologijski "Nevermind", a nedugo zatim "Bleach", "In Utero" i neku od onih "best of" kompilacija, sa bonusom prethodno neobjavljenih snimaka, zbog kojih upokojeni genijalci dospevaju na liste ljudi sa najvećim zaradama u šou biznisu decenijama posle smrti, na opšte zadovoljstvo producentskih kuća i njihovih vlasnika. Mnogo se u potonjim godinama pisalo o Kurtu, o velikom talentu koji je utemeljivši grandž napravio dugo očekivani preokret u rokenrolu, petnaestak godina posle Ramonesa i Džoa Stramera. A posle tragične smrti, ponajviše o njegovom odnosu sa suprugom Kortni Lav i o zaostvštini koja je iza njega ostala. Mediji su se, ipak, ponajviše, bavili Kurtovom preteranom upotrebom droge i teretom slave sa kojim nikako nije mogao da izađe na kraj.

Kada talenat postane nešto što je potpuno očigledno, onda se lešinari željni senzacija bave svime ostalim što iz nekoga mogu da "iscede" zarad nešto lažnog hajpa kojim će makar malo podići tiraž (a tome i sami ovde svakodnevno svedočimo). Na Kurtovu pristupnicu "Klubu 27" svoj potpis su, bez ikakve sumnje, stavili i pripadnici sedme sile. A da nije pristupio tom "klubu" tragičnih genijalaca, kome između ostalih pripadaju i Hendriks i Morison, Kurt Kobejn bi ovog februara napunio 50 godina. Da je uspeo da se izađe iz pakla droge i oslobodi se nepodnošljivog balasta koji status rok zvezde nosi, možda bi ona sačmara ostala na nekom zidu ili u ormanu, a sam tragičar bi se možda povukao u nekakav opskurni Selindžerovski mir iz koga bi se eventualno oglašavao jednom u pet ili 10 godina.

Kada je opšte oduševljenje Kurtovom muzičkom ganijalnošću i inovativnošću Nirvaninog grandž zvuka postalo globalno prepoznatljivo, basista benda Krist Novoselić je, jednom prilikom, izjavio da to što Nirvana radi nije ništa novo: "Hüsker Dü je to radio pre nas!".

A taj bend iz Minesote umnogome je uticao na Nirvanu. Da se, kojim slučajem, on našao "na meti" muzičke industrije pre svojih velikih poštovalaca iz Sjetla možda za Kurta Kobejna nikada ne bismo ni saznali, ali on gotovo sigurno ne bi završio tako kako je završio. "Kada sam imao 12 hteo sam da budem rokenrol zvezda i mislio sam da će to biti moja osveta svim onim sportskim tipovima koji su stalno imali devojke. Onda sam shvatio, mnogo pre nego što sam postao rok zvezda, da je to mnogo glupo..." - Kurt Kobejn (Melody Maker, jul 1992. godine)