Knjiga je ipak pobedila: Zatvoren sajam knjiga

Ovogodišnji počasni gost Sajma knjiga, čiji je slogan bio “Knjigu u ruke”, bio je Iran, što je iznenadilo veliki broj posetilaca, ali su knjige koje su oni doneli pogotovo prevode njihovih klasika poput Hafiza, Rumija, otišle u rekordnom roku pošto su na štandu Irana svoje prodajne punktove imale iranske kulturne institucije u Srbiji, što do sada nije bila praksa.

Zvanični pobednici Sajma, što znači najbolji izdavači po oceni žirija sajma su Laguna i Klio, a novinari su svoje glasove dali Geopoetici kao najboljem i najprofesionalnijem izdavaču.

Nagradu “Dositej Obradović” koja se dodeljuje stranom izdavaču najzaslužnijem za promociju srpskih knjiga i pisaca ove godine dobio je moskovski Centar knjige “Radomino”.

Međutim, što se tiče posetilaca, apsolutni rekorder je 16-godišnja Marija Žeželj sa njenim “Moj slatki život” - novi, neprikosnoveni idol tinejdžerki koje su dva dana sajma opsedale štand Vulkana koji je objavio knjigu i bile iznenađene time što stariji posetioci nisu znali da je ona najomiljenija jutjuberka koja je svoja iskustva prenela u knjigu koja je u rekordnom vremenu dobila četiri izdanja.

Ona je “potukla” Zoranah, koja je takođe imala novu knjigu kod Vulkana, ali je njen vrhunac popularnosti bio na prošlogodišnjem, jubilarnom 60. Sajmu knjiga.

Prema oceni većine izdavača, organizatori su dobili prelaznu ocenu pošto je Sajam delovao “umiveno” i usluge kao što su toaleti su bile adekvatne. Takođe, mnogi izlagači koji su ranijih godina zbog lošeg rasporeda ili prevelikog broja izlagača, ove godine su dobili prostor koji su zahtevali.

Tako je u slučaju Evolute odgovarajuće mesto u prstenu hale 1 sa pristojnim prostorom za izlaganje knjiga i prijem svojih autora ostvario znatno veći prihod zahvaljujući većem broju kupaca, među kojima je bilo mnogo onih koji su “otkrili” ovog izdavača.

Organizatori su prostor za izlaganje mnogo bolje rasporedili tako da ove godine nije bilo značajnih pritužbi kao prethodnih.

Nekoliko uglednih izdavača je ove godine izostalo (Rende, Fabrika knjiga, Booka, Paideia. . . ) koji su stekli pravo da budu u hali 1, među najboljim izdavačima, a njihova mesta su zauzeli drugi, do sada manje eksponirani izdavači koji su pokazali da su dostojni dobijenog mesta (Pčelica).

Po gradu se proširila fama da je Beopolis u holu Doma omladine organizovao alternativni Sajam knjiga ali vlasnik Beopolisa Aleksandar Nikolić je to kategorički demantovao i objasnio da je tim izdavačima koji su odbili da učestvuju na ovogodišjnem Sajmu omogućio da postave tezge na kojima su izložili svoje nove knjige uz popust kakav bi davali na sajmu (20-30 posto).

Na pitanje Tanjuga zbog čega ovi izlagači nisu želeli da izlažu na Beogradskom sajmu knjiga, Nikolić je rekao:

“Pitajte svakog pojedinačno”.

Što se tiče ponude knjiga i posetioci su registrovali da je broj novih naslova manji nego prethodnih godina i da su se izlagači pojavili sa velikim brojem reizdanja, među kojima je bilo i knjiga za koje više nije bilo potrebe da se plaćaju autorska prava.

Veoma objektivni izdavač Admiral books koji nastupa na sajmu već dvadesetak godina, izračunao je da mu iz godine u godinu opada promet za 20 odsto u odnosu na prethodnu, što se dogodilo i ove godine.

To se moglo primetiti i po posetiocima koji su uglavnom napuštali Sajam sa jednom ili dve knjige, a retki su bili oni koji su kao nekada izlazili sa nekoliko kesa punih knjiga.

Na pitanje Tanjuga zašto je to tako, odgovor je glasio da su nove knjige po oceni većine preskupe jer cena koja se kreće oko 1000 dinara za broširano izdanje je po oceni zaljubljenika u knjigu previsoka za takvu opremu.

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, kantautor Bob Dilan nije se mogao naći kao pisac nigde osim na štandu Geopoetike i to pretposlednjeg dana koji je pre deset godina objavio prvi tom njegovih “Hronika” i sada je u rekordnom roku obnovio to izdanje, a u međuvremenu je vlasnik Vladislav Bajac potpisao ugovor za ekskluzivno štampanje svih Dilanovih proznih i poetskih knjiga.

Primećeno je i odsustvo političara osim Vojislava Šešelja i Aleksandra Vulina koji su obojica predstavili svoje knjige, a Šešelj je ugostio i patrijarha Irineja.

Patrijarh Irinej se odazvao i pozivu Službenog glasnika da govori na promociji njihovog izdanja o njegovom prethodniku patrijarhu Pavlu “Patrijarh Pavle, svetac naših dana”.

Primećeno je i da su ove godine brojni glumci gostovali na sajmu u ulozi pisaca poput Mire Banjac, Lazara Ristovskog, Radeta Šerbedžije... i koje su posetioci “opsedali”.

Mnogo manje interesovanje je vladalo za domaće pisce izuzev Dragoslava Mihailovića koji je ikona 20. veka i koji je na štandu Lagune potpisivao svoje knjige.

Izdavač Evrobook je uoči Sajma knjiga objavio novi, osmi nastavak serijala “Hari Poter” - “Ukleto dete” koji je bio njihov sajamski hit.

Ponuda stripova i romana u slikama koje objavljuju Besna kobila, Komiko, Darkvud, Makondo bila je na zavidnom nivou, sa novim naslovima a velike gužve primećene su i na živopisnom štandu Urban Reads-a koji objavljuje žanrovsku literaturu za omladinu i koji je bio preplavljen mladima koji su kupovali knjige.

Zanimljivo je da su dve relativno elitne, nekomercijalne izdavačke kuće poput Srpske književne zadruge i Arhipelaga kazali Tanjugu da su veoma zadovoljni finansijskim rezultatom ovogodišjneg sajma što je potvrda da i knjige kakve oni izdaju imaju svoje kupce.

Najzanimljivija i najlepša izložbena postavka Sajma bila je izložba Irana na kojoj su mogle da se vide izvanredne kolor fotografije istorijskih spomenika najlepših delova Isfahana i Teherana i moderna postrojenja koja pokazuju visoki stepen iranske tehnologije.

Iz zajedničkog štanda desetak hrvatskih izdavača čiji je nastup organizovala njihova nacionalna privredna komora potekao je predlog da se potpiše ugovor između dveju komora o razmeni izložbenog prostora.

Hrvati su spremni da na Interliberu ugoste srpske izdavače na prostoru od 200 kvadrata, a traže da im se toliki prostor obezbedi na beogradskom Sajmu knjiga.

Od ostalih republika bivše Jugoslavije, iz Federacije BiH ovoga puta je bio samo jedan izlagač Šahim Pašić, koji je doneo brojna dela pisaca iz Federacije koji su ovde potpuno nepoznati.

Republika Srpska je bila veoma zastupljena na Sajmu, kao i crnogorski izdavači.

Primopredajom Otvorene knjige, koju je iranski ambasador predao ambasadorima tri zemlje s nemačkog govornog područja - Austrije, Nemačke i Švajcarske, zatvoren je 61. Beogradski međunarodni sajam knjiga.