"Velika udovica" otišla sa Ušća

Piše: Miljana Kralj

Skulptura Ivana Meštrovića, "Velika udovica" iz 1908. godine, teška oko dve i po tone i visoka 165 centimetara, posle 51 godine napustila je u ponedeljak u cik zore Muzej savremene umetnosti, kako bi radovi na rekonstruisanju zdanja na Ušću mogli da uzmu zamah.

U ovom zamašnom i delikatnom poslu sarađivali su kustosi MSU i Narodnog muzeja u čijem vlasništvu je remek-delo koje je Meštrović namenio svom "Vidovdanskom hramu". Zaštićena specijalnom kutijom, prvo je viljuškarom preneta do prozora, a onda iz muzejske zgrade izneta uz pomoć dizalice i radnika firme "Koto". Stavljena je na paletu, uneta u vozilo i ispraćena na Dedinje u Muzej istorije Jugoslavije.

- Odlazak "Velike udovice" iz zgrade na Ušću simbolično predstavlja početak novog života našeg muzeja, a ne samo nastavak rekonsturkcije - objašnjava Slobodan Nakarada, v. d. direktora. - Mi smo radove započeli od petog nivoa zgrade, a trenutno smo na trećem pa je već postojala opasnost da ova skulptura, kao i ostala umetnička dela koja su ostala u depou, bude ugrožena. Zato smo sve morali da iselimo i trenutno je zgrada potpuno "ogoljena".

Kada se sredinom sledeće godine eksponati budu vraćali u obnovljeno zdanje, kako kaže Nakarada, među njima neće biti "Velike udovice":

- Odlučili smo se za potpuno novu stalnu postavku, koja će imati sasvim drugačiju koncepciju i u kojoj će biti zastupljene neke druge skulpture - kaže v. d. direktora MSU. - Tokom poslednjih pola veka naša zbirka se proširila, a i savremena umetnost i pogledi na nju su se promenili.

Prvi upravnik i osnivač Muzeja savremene umetnosti, Miodrag B. Protić, imao je nameru da na prvoj stalnoj postavci u zgradi na Ušću prikaže razvoj jugoslovenske umetnosti od 1900. godine. Uvideo je da je jako teško pronaći i otkupiti Meštrovićeve radove relevantne za zbirku, pa je jedini način bila pozajmica. Tako je MSU 1965. godine pozajmio "Veliku udovicu" od Narodnog muzeja. Skulptura je, zbog svojih dimenzija, još tokom gradnje zdanja koje su projektovali Ivan Antić i Ivanka Raspopović, unesena kroz otvore na fasadi, a potom su montirani veliki prozori. Kao deo prve stalne postavke na istom mestu stajala je više od pola veka, na prvom nivou izložbenog prostora. Svojom grandioznošću je neretko diktirala strukturu svih narednih postavki.

Iz bezbednosnih razloga, ali i zbog saobraćaja, premeštanje "Velike udovice" bilo je zakazano za pet sati, a u ranim jutarnjim časovima stigla je na novu adresu.

- Već smo je posetili i uverili se da su joj u MIJ našli lepo i adekvatno mesto, gde je ponovo zasijala svojim punim sjajem, tako da više nije "udovica" - kaže Nakarada. - Posetioci će tu, posle mnogo godina pauze, moći da je obiđu.

Radovi

Radovi na Ušću sada, posle seobe "Velike udovice", mogu da se nesmetano nastave kako bi Muzej savremene umetnosti već sredinom sledeće godine mogao da se "vrati kući". A da li će se, posle rekonstrukcije Narodnog muzeja, Meštrovićeva skulptura vratiti svojoj kući, ili će naći novi dom u Muzeju istorije Jugoslavije, ostaje da se vidi.

Vidovdanski hram

Arhitektonsko-vajarsku celinu "Vidovdanski hram" Meštrović je zamislio kao spomen-mauzolej posvećen Kosovskoj bici, sa idejom da bude izveden na Gazimestanu. Zdanje nikada nije sagrađeno (maketa se danas čuva u Narodnom muzeju u Kruševcu), a skulpture koje je veliki vajar predstavio 1911. na svetskoj izložbi u Rimu, a četiri godine potom i u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu, najvećim delom su vlasništvo Narodnog muzeja u Beogradu.