Nikola Kojo: Radimo za hranu i račune

Odluka da Nikola Kojo režira film "Stado", iako iznenađujuća, jer poznati glumac nije dosad ispoljavao rediteljske ambicije, zapravo nije neočekivana. Kojo je, naime, na mnogo načina "spiritus movens" celog "Stada" - čovek u čijoj se glavi ideja o "teškom glumačkom hlebu" začela i razvijala, iz čijeg su se života i okruženja "krale" fore, a situacije prebacivale u formu scenarija...

Inače, film "Stado" produkcijska kuća "K12" snima u koprodukiciji sa Prvom televizijom, Ministarstvom kulture i informisanja, Filmskim centrom Srbije i bioskopom "Cinepelexx".

Sam scenario pak, potpisuje Nebojša Romčević, a ulogu supervizora režije dobio je prvobitno planirani reditelj Goran Gajić.

- Neke životne situacije prenosio sam piscu Nebojši Romčeviću, koji je sve to pretočio u scenario. Nekako sam i radeći tu pilot epizodu, i uz sve kroz šta sam prolazio tokom protekle dve i po godine, ostao potpuno uvučen u celu ovu priču...

* Ima li, na početku snimanja, već nekih neslaganja, kaže li vam Goran Gajić: "Ja bih to drugačije režirao"?

- Naravno da ima neslaganja, to je kreativni proces, Goran ima svoju viziju a ja imam svoju, ali uvek poslušam savet nekog ko je zanatski iskusniji od mene. Dakle, slušam i Gajića, slušam i Dušana Joksimovića, koga zovem Glas razuma. Često nam svrati na snimanje i Srđan Dragojević, okupi se baš lepa ekipa, i vlada neka lepa drugarska atmosfera.

* Deluje li vam ovo u šta ste se upustili kao hrabrost?

- Definitivno jeste hrabro i svakako je veliki poduhvat. Biti istovremeno ispred i iza kamere je neverovatno zahtevno, i fizički i mentalno predstavlja veliki stres. Naročito je teško režirati kolegama koji su rasli sa mnom, glumcima koji su stekli ozbiljno znanje i iskustvo u ovom poslu. Morate pronaći način da sa njima uspostavite rediteljski odnos - koji je pomalo neprirodan u mom slučaju.

* "Stado" prikazuje život glumaca - hoće li ta priča biti univerzalno "gledljiva"?

- Mislim da je priča u "Stadu", prvo, primenljiva na svim kontinentima, a drugo, i u svim profesijama. Glumačka profesija se ovde našla u fokusu sticajem okolnosti, zato što sam ja glumac. Verujem ipak da će u njoj moći da se prepozna svako, da će u našoj, glumačkoj muci prepoznati svoje muke svako ko živi u zemljama gde moraš da imaš vezu da bi prešao na zeleno svetlo, u zemljama u kojima ništa ne počiva na normalnim odnosima.

* Šta onda ostaje kao nešto lepo, što pripada glumačkoj profesiji a što će nam prikazati "Stado"?

- Lepa je ta radost igre i ta, uslovno rečeno, umetnička želja da se, bez obzira na to koliko puta propadneš, uvek podigneš i nastaviš dalje. Ali, opet kažem, tako bi trebalo da bude i u drugim profesijama, trebalo bi da je to suština svake profesije, svakog bivstvovanja. Pred svakog čoveka su postavljeni izazovi sa kojima se treba izboriti, ali treba i znati da će sve kad-tad proći.

* Šta je sa gradnjom (pod)kosmajskog "glumačkog" sela koju ste započeli pre nekoliko godina?

- Projekat trenutno tapka u mestu, čekamo da se ponovo svi okupimo. Nije otkazan, radi se ponešto, ali pomalo, jer smo svi zapali u situaciju da radimo za hranu i račune i ne možemo ni da sanjamo da napravimo nešto što će nam pojeftiniti život. Ukratko, čekamo neka bolja vremena.

izvor: novosti