Roman „Beogradska knjiga mrtvih“ Aleksandra Petrovića

Da li je egipatska knjiga mrtvih prvi priručnik samopomoći? Šta povezuje beogradsku mumiju, policijskog inspektora i naučnicu koja je nestala pre nekoliko dana? Aleksandar Petrović nam otkriva priču započetupre 2500 godina na obali Nila, koja će se razrešiti u Beogradu za svega nekoliko dana na ušću Save i Dunava.

„Beogradska knjiga mrtvih“ sadrži sve što očekujemo od dobre knjige: zaplet kojim pisac besprekorno vlada i zna kada da povuče polugu kako bi čitaocu otkrioskriveni prolaz; protagonistu kojeg ćemo radoznalo pratiti do obale otkrića, galeriju živopisnih likova koje Petrović iskusno portretiše i podređuje glavnom toku priče, te iznenađujuće raskošan uvid u život glavnog junaka misterije, Nesmina, koji će konačno u Beogradu dobiti priliku da u poslednji čas dosegne dugo željeni mir.

Ako je posmatramo samo u okviru zadatog žanra, i tu Beogradska knjiga mrtvihispunjava vrhunske domete. Isidora je mlad i perspektivan arheolog koja je radila na istraživanju i restauraciji jedne egipatske mumije, koja je igrom slučaja našla u Beogradu. Ona iznenada nestaje, a njen slučaj preuzima policijski inspektor Neobojša Radić. Petrović ovog svog istražitelja koji ima nesnosne glavobolje i flešbekove na misterioznu nesreću, portretiše u stilu junaka mračnih nordijskih krimića koji su sada toliko popularni. A i svi ostali protagonisti su majstorski isportretisani, gradeći jedan kompleksan svet Isidorinih porodičnih prijatelja i kolega, svet prepun intriga, prevrtljivih ljudskih osobina i neočekivanih obrta.

Bilo bi nepravedno “Beogradsku knjigu mrtvih” staviti na policu s trilerima ili kriminalističkim romanima. Jer ovo je prvenstveno priča o čežnjama koje čekaju da budu ostvarene. Kroz vreme, prostor, drugo biće ili – pisanje.

O autoru

Aleksandar Petrović rođen je 1973. godine. Živi u Beogradu, a po struci je oralni hirurg.

Do sada je objavio dva romana - Beogradsku knjigu mrtvih (Periskop, 2015) i Kolaž za dvoje (Čekić, 2010).

Njegova priča Koverat uvrštena u zbornik radova udruženja Oksimoron, inspirisanih Kamijevim Strancem.

Priča Bušotina objavljena je u 16. broju hrvatskog časopisa za književnu fantastiku UBIQ 2015. godine, a priča Jutarnja kafa biće objavljena u broju 17.

Kratka priča Kada pomislim na smeh dobila je 2015. posebnu pohvalu žirija na XXXIII Svetosavskom književnom konkursu koji je raspisala Narodna biblioteka Njegoš u Knjaževcu.

Esej Preobražaj odabran je za zbornik radova udruženja Oksimoron povodom 29-godišnjice objavljivanja Kafkinog Preobražaja 2014.

Petrovićeve priče objavljene su u antologijama Najkraće priče 2002, U priči i okolo, Najkraće priče 2003 i Najkraće priče 2004, kao i u časopisu Akt 2007. godine.