Mesto gde studenti spajaju hrišćanski duh i umetnički poriv

Jedina ikona koja je preživela spaljivanje Crkve Svetog Nikole u Prištini tokom martovskog pogroma 2004. godine trenutno se restaurira na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konservaciju, a docent slikar-konservator Nemanja Komnenović kaže da je to vrlo zahtevan rad koji nosi veliku odgovornost.

Izvor: Tanjug
Podeli
FOTO: TANJUG / TANJA VALIC
FOTO: TANJUG / TANJA VALIC

Komnenović je jedan od 35 predavača na Visokoj školi za umetnost i konservaciju SPC, koja svake godine na osnovnim studijama upiše 18 i na master studijama 14 studenata koji izučavaju ikonopis i obučavaju se za konzervatore.

Oni dobijaju, prema rečima istoričara umetnosti i rukovodica studenstke službe Nataše Milošević, sve umetničke veštine i znanja, ali i ozbiljno teološko obrazovanje jer, kako naglašava, ne može svako biti konzervator crkvenih dobara, već samo oni odlični poznavaoci srednjovekovne umetnosti, dogmatike i istorije crkve.

Akademija je osnovana 1993. godine na inicijativu episkopa Danila (Krstića), koji je uvideo potrebu crkve za stručnim kadrom koji će živopisati hramove i ikonostase, obnavljati u hramovima sve što je stradalo u ratovima i pogromima i restaurirati ono što je načeo "zub vremena".

U vrlo skromnim uslovima u zgradi starog Bogoslovskog fakulteta, podignutoj 1905. za potrebe hotela "Dubrovnik", školuju se ikonopisci, freskisti i konservatori.

Pred uskrašnje praznike škola je bila skoro pusta.

U velikom ateljeu nekoliko studenata se priprema za koloniju u manastiru Bođane u Bačkoj eparhiji, gde su u toku radovi na oltaru i pevnici, u manjem ateljeu jedna studentkinja s velikom pažnjom radi ikonu Raspeće Hristovo, a u ateljeu za restauraciju i konzervaciju štafelajnih slika Komnenović i saradnica na projektu Aleksandra Marković rade retuširanje prestonih ikona iz Saborne crkve u Požarevcu na kojima je došlo do devastacije i podizanja boja.

FOTO: TANJUG / TANJA VALIC
FOTO: TANJUG / TANJA VALIC

Iako je Akademija prevashodno posvećena edukaciji, stižu joj i dela koja zahtevaju restauraciju ili konzervaciju, što je slučaj i sa ikonom Svetog Nikole.

"Kada je crkva u Prištini zapaljena 2004, izgoreo je ceo ikonostas i ovo je jedina ikona koja je preživela pošto ju je jedan češki vojnik iz kontigenta Kfora izvukao maltene iz plamena. Odneo je u Češku i 2014. vratio u Eparhiju raško-prizrensku, i vladika Teodosije me je zamolio da je sredim", rekao je Komnenović Tanjugu.

Kao neko ko je imao priliku da radi konzervaciju i restaruraciju zidnog slikarstva u Visokim Dečanima, Pećkoj patrijaršiji, Gračanici, kaže da to nosi veliku odgovornost, ali je i privilegija s obzirom da se radi o najstarijim delima srpske umetnosti.

"Prošle godine smo završili kompletne radove u Gračanici pod vođstvom profesora Miroslava Stanojlovića. Bila je velika odgovornost prevashodno početi taj posao, a onda i završiti ga na lep način, jer je to gračanično slikarstvo zaista oživelo. To su neverovatni koloriti i čovek ne može da veruje da je to rađeno početkom 14. veka", istakao je Komnenović.

Praksa je vrlo važna za studente Akademije i dosta rade na terenu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Prema rečima direktora Akademije Zorana Mihajlovića, Kripta Hrama Svetog Save u Beogradu kompletno je delo ruku studenata Akademije, kao i najveći deo posla u okrilju Crkve Svete Petke i Ružice na Kalemegdanu, a Miloševićeva dodaje da sve srednjovekovne crkve po Srbiji zapravo održavaju njihovi konzervatori.

Majstori su i u izradi kopija srednjovekovnih fresaka i svakog 17. marta, na dan pogroma na Kosovu i Metohiji 2004, Akademija organizuje izložbu "Da se ne zaboravi", na kojoj izlažu kopije fresaka iz kosovsko-metohijskih manastira.

FOTO: TANJUG / TANJA VALIC
FOTO: TANJUG / TANJA VALIC

Ove godine je domaćin bio Parohijski dom Hrama Svetog Save na Vračaru, a ikone koje su izradili studenti imali su priliku prošle godine da vide i stanovnici Birmingema, u Velikoj Britaniji.

Mihajlović posebno ističe međunarodnu saradnju i boravak studenata u SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Luksemburgu, Španiji, Holandiji, ali i interesovanje stranih studenata za Akademiju Srpske pravoslavne škole, pa su imali studente iz Slovačke, Švajcarske, Holandije, Rusije, Poljske, Makedonije...

Iako ne prima veliki broj studenata, Akademija, prema rečima Mihajlovića, zadovoljava potrebe crkve u oblasti živopisa i konzervacije zidnog i štafelajnog slikarstva, te svi studenti ostaju u branši, što je jako važno - mnogi rade u zavodima za zaštitu spomenika kulture, drugi imaju svoje radionice ikonopisa, a neki se odluče za sveštenički poziv.

"Nama dolaze deca koja imaju umetničke ambicije, ali su na neki način vezana za liturgijski život naše crkve i to su donela iz svojih porodica tako da kod nas na fin način spajaju hraišćanski duh i život u pravoslavlju i svoje umetničke sklonosti", istakla je Nataša Milošević i dodala da je posle duge karijere u prosveti na ovoj Akademiji vratila svoju veru u mlade.

strana 1 od 2 idi na stranu