Voz za Dardžiling

„Oduvek sam želeo snimiti film koji se dešava u vozu“, izjava je reditelja Wesa Andersona (The Royal Tenenbaums, Rushmore), kojemu, naprotiv, film ni izbliza nije ispao pokretljivo tečan kao vozna kompozicija. Anderson je čak sa dvojicom svojih koscenarista Jasonom Schwarzmanom i Romanom Coppolom, neko vreme proveo u Indiji, skupljajući i lična iskustva koja su posle pretočena u film. Možda se njih trojica i jesu produhovila, ali trojica filmske braće koja u The Darjeeling Limited kreću na zajedničko proputovanje Indijom – u potrazi za produhovljenjem i pokušajem da se međusobno zbliže – teško da će i kod publike ostaviti neki veliki utisak. Adrien Brody, Owen Wilson i Jason Schwarzman kao pomenuta braća, svakako da su bili obećavajući potencijal, a po sopstvenim rečima, sjajno su se i zabavljali snimajući taj film kojeg je pratila neuobičajeno vedra i opuštena atmosfera. To je sjajan preduslov da i film bude dobar, ali u ovom slučaju to nije bio. Owen Wilson (Zoolander, Starsky and Hutch) umalo i sam nije poginuo pred prošlogodišnju svetsku premijeru u Veneciji, kada je, u nastupu psihičkog rastrojstva, pokušao da izvrši samoubistvo. On i u filmu glumi najstarijeg brata Francisa, koji je jedva preživeo saobraćajnu nesreću, posle koje ga pitanja o smislu života dovode na ideju da na proputovanju Indijom okupi braću Petera (Adrien Brody) i Jacka (Jason Schwarzman), sa kojima već godinu dana nije bio u nikakvom kontaktu.

The Darjeeling Limited kvalitativno posustaje već u prvom delu, u scenama putovanja vozom koja su trebala predstavljati okosnicu filma. Odsustvo dramaturškog naboja u priči kvari evidentnu pretenziju filma da bude dubok i smisaon, a humor kojeg Anderson pokušava razviti u odnosima tri glavna lika, deluje nekako usiljeno, pa film nije ni komičan ka čemu je takođe pretendovao. Pitanje je i koliko je direktor fotografije Robert D. Yeoman uspeo da dočara autentičnost Indije sa onako napadno blještećim koloritom. Ispade da su najupečatljivije detalje filma predstavljali epizodni indijski glumci – Waris Ahluwalia kao kondukter i lepotica Amara Karan kao poslužiteljka u vozu.

Film kao da se polako diže iz mrtvila u drugom delu, baš kada trojica braće bivaju izbačena iz voza zbog bahatog ponašanja. Naći se sam u pustinji indijskog potkontinenta bi trebalo da predstavlja uzbuđenje i za nas gledaoce. Međutim, i to se poništava statičnom Andersonovom režijom, koja dobija nešto malo poletnijeg daha tek sa scenom spasavanja indijskih dečaka, da bi ponovo potonula (ovaj put u jeftinu patetiku) sa scenom sahrane dečaka kojeg naši junaci nisu uspeli spasiti utapanja. Oskarovac Adrien Brody je uglavnom neuočljiv i bled sve vreme. Stvar kao da opet malo vadi Anjelica Huston, koja se pojavljuje pred kraj u ulozi majke, koja je svoje sinove davno napustila da bi se zamonašila u jednom manastiru u podnožju Himalaja. Poseta njoj se otkriva i kao glavni razlog njihovog putovanja Indijom, zaključci nisu nužno patetični, a Anjelica Huston je svakako pokazala zavidan šarm glumeći monahinju na jedan netipičan, pomalo otkačen način.

Pohvala The Darjeeling Limitedu na jednom ipak pozitivnom duhu, na nekakvoj toplini posle koje ćete možda i sami poželeti da se zbližite sa braćom i sestrama sa kojima ste zastranili. Pohvala naravno i Owenu Wilsonu na uspešnom prebrođavanju opasne životne krize.