Penevski/Zolotić: Korporativni Pandemonijum

Benito Musolini stvorio je pojam fašizam. Definisao ga je kao spoj države i korporacije. Rekao je i da bi bliže određenje bilo korporatizam...

Piše: Tatjana MladenovićIzvor: B92
Podeli

Odlomak iz "Korporativnog Pandemonijuma" Aleksandra Zolotića i Zorana Penevskog u izdanju Besne Kobile možete da pogledate ovde (PDF)

U ediciji nazvanoj "Džambas", izdavačka kuća "Besna Kobila" predstavila je svoje prvo domaće izdanje. "Korporativni Pandemonijum" je retrofuturistički grafički roman o današnjem svetu koju stvaraju moćnici i njihove korporacije. Strip je prvenac, a ujedno verujem i najava početka velike karijere talentovanog crtača Aleksandra Zolotića. Tekstualni deo kao i sam početak gde stoji pojašnjenje definicije fašizma, potpisuje pisac, esejista, scenarista i prevodilac, Zoran Penevski.

Nisam neki poznavalac stripa i ovo je prvi put da pišem neki osvrt na tu temu. Pre par meseci pročitala sam "Ibikus", iste izdavačke kuće i ma koliko bila zadivljena i crtežom i pričom o bezobzirnosti antijunaka Njevzorova, ne pribeležih nigde moj doživljaj. "Ibikus" je neka vrsta priče o onome što nam se dešavalo, što traje, a "Korporativni Pandemonijum" je o onome što će nam se dešavati i trajaće i gde će razni Njevzorovi nicati i širiti krila poput onih koji nam se neverovatno snažno i sugestivno prikazuju u ovom novom stripu.

Tema je univerzalna, koliko god se ćinila da je inspirisana isključivo našim, ovdašnjim problemima,

Naši trenutni problemi i jesu one koje uvozimo, ali znajući u kakvim uslovima ih uvozimo kod nas, onda je zapravo i ceo taj utisak poimanja cele priče u našem kontekstu daleko jači.

Radnja se dešava u gradu u kome je smeštena velika korporacija za proizvodnju igračaka. Igračka je razumljivo simbol nevinog i časnog sveta koji tu radi. Radnici su deo instrumentalnog sistema kome je sve unutar zidina i tog posebnog grada u gradu, podređeno. Glavni junak nakon smrti dede prosto žudi da uđe u taj poseban korporativni grad gde je život bolji. Pošten je u svojoj nameri da vredno radi, ispunjava poverene mu zadatke i kažnjava svakog ko se koristi lažima.

Svoju prvu ljubav iz detinjstva slučajno nakon tih nekoliko godina sreće ponovo u korporaciji. U tom vizuelno savršenom opisu odnosa to dvoje ljudi, na briljantan, kratak i moćan način, autori ilustruju mentalnu zaslepljenost i podređenost surovim idealima moćne elite. Pravda, razumevanje, osećaji ne postoje. Postoji zarada. Zarada koja nam omogućava da opstanemo i u čijem mraku možemo da otrpimo svu moguću fizičku i mentalnu destrukciju. Život unutar korporacije je život sa strogim pravilima kontrolisanja: imaju svoj kod za opstanak unutar njega, a život van njega je život gde haraju zveri. Onog momenta kada glavni junak bude unapređen i dobije famozna krila uspeha, odlučuje da odleti van korporativnog grada i vidi sam sa visine zveri koje haraju u samom gradu. Biva iznenađen jer to nisu zveri, već ljudi i to ojađeni, bez posla, gladni. Vraća se u svoj grad i traži objašnje za to što je video. Sledi pad.

Pad onakav kakav drma svakodnevno na hiljade ljudi. Moćna elita u sprezi sa onom političkom, stoji nikad jače na svojoj poziciji. Posebno posle ove prirodne katastrofe koja nas je zadesila. Svi smo zapali u grad zvani Pandemonijum, ljuljamo se u raljama demagogije koja po svojoj prostoj definiciji podrazumeva obmanu i obećanja koja podstiču strahove, mržnju, pohlepu i paranoju. Ne postoji izlaz jer - Revolution is a only solution - je tek koketna parola koju simpatišemo, širimo po društvenim mrežama bez ikakvog nagona za šire, konkretnije delovanje.

Veliki bitni ljudi uveliko lebde nad nama, ispuštajući zdušno svoje bljuvotine koje nas prljaju i ponižavaju sve jače, a nada da ćemo se jednog dana očistiti svih tih samozvanih dušebrižnika i spasitelja koji nas svakodnevno obleću, možda i stigne u nastavku sledećeg izdanja koji je obećan od strane autora i izdavača.

Knjige/Stripovi