Knjiga je ogledalo sveta

Na Svetski dan knjige i autorskih prava (23. april), predstavljamo vam jedan od svetlijih primera iz Srbije koji dokazuje da knjige, biblioteke i čitanje nikada ne izlaze iz mode.

Autor: Miloje Radović (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo) / Planeta Čitalac
Podeli

Zabrinutost oca za budućnost sina (upisana u glinene tablice drevnog Sumera) koji luta po gradskim vrtovima, umesto da uči za državnog činovnika, briše 3500 godina koje nas dele od tog brižnog drevnog roditelja. Uprkos vremenskoj razdaljini, on nam izgleda kao neko naš bližnji koji ima očigledan problem: kako da motiviše dete da čita i da uči? Njegovo vajkanje nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Ako upitate bilo kojeg dečjeg bibliotekara reći će vam da je danas mnogo takvih zabrinutih roditelja. Oni dolaze u biblioteku i traže da im se preporuče knjige koje bi mogle da zainteresuju nezainteresovanog mladog čoveka.

Kriza čitanja je veoma prisutna u savremenom svetu i preti da ugrozi temeljne vrednosti savremenog društva. Nečitanje je povratak u neznanje, u mrak i neslobodu. Potreban je ozbiljan, promišljen i organizovan naučni i kreativni odgovor društva, institucija, nevladinog sektora, organizacija i pojedinaca koji se bave decom.

Savremene biblioteke, za razliku od nekih drugih ustanova, ulažu velike napore da se to stanje promeni. Pokazaćemo to na primerima Kraljevačke biblioteke koja je čitanju posvetila brojne projekte po kojima je postala prepoznatljiva u svojoj regiji, a i šire. U tom cilju formiran je poseban kreativni tim za rad sa decom, tim za popularizaciju čitanja, učenja, znanja i kreativnog stvaralaštva. U njemu su, pored bibliotekara, pedagozi, vaspitači, ekolozi, pisci, slikari, psiholozi, novinari, lekari, arheolozi...

Dečje odeljenje, mesto najvažnijih dešavanja u biblioteci, „kući svih kuća predstavlja stručno zaokruženu bibliotečku celinu. U mobilnom prostoru (500m²) nalazi se knjižni fond u slobodnom pristupu, preko 15.000 knjiga, približno toliko je i u pasivnom fondu. Referentna zbirka broji preko 1500 naslova, a zbirka stripova prešla je 10.000. Odeljenje ima prostor za programsku i izložbenu delatnost, čitaonicu sa 30 čitalačkih mesta, internet kutak u kojem je, pored korišćenja interneta, moguće samostalno učiti engleski i francuski jezik. Omogućeno je da se uslugama biblioteke koriste slepe i slabovide osobe, kao i deca sa posebnim potrebama.

Sa mladima rade tri bibliotekara i deset, to ističemo sa ponosom, volontera – voditelja kreativnih i edukativnih radionica. Programska delatnost je veoma raznovrsna i prilagođena uzrastu dece. Čine je dve grupe programa: edukativni (odnose se na najširu populaciju) i kreativni (namenjeni talentovanoj deci). I jedni i drugi se rade po modelu intersektorske saradnje, koji ćemo najbolje objasniti kroz primere iz prakse. Počećemo od projekta Knjigu ište i porodilište. Posvećen je novorođenim Kraljevčanima i njegov rezultat je slikovnica Baš je lepo roditi se autora Dejana Aleksića koju na poklon dobija svako novorođenče. Cilj je da se skrene pažnja mladim roditeljima na značaj čitanja u ranom uzrastu. Poruka za njih glasi: Čitajte deci da bi ona čitala. Za mlade u bajkovitom dobu (predškolski uzrast) pripremili smo program Bajkoteka. Kroz njega organizovano godišnje prođe skoro 40 predškolskih grupa, odnosno od 900 do 1200 predškolaca. Cilj je da deca pri dolasku u biblioteku poveruju da su došla na mesto gde mogu da se zaigraju (igračke su knjige), a da odu ubeđeni da su otkrili kuću u kojoj stanuje znanje. Prolazeći kroz ustanovu deca „uče“ pravila ponašanja, a sve kroz formu igre. Težišni program se realizuje po modelu očiglednog primera. Deca se susreću sa bajkolikim gostom. To je neko ko je učeći u ovoj ili nekoj drugoj biblioteci postigao zapažene rezultate u poslu kojim se bavi. Gost im čita svoje omiljene bajke, priča o sebi i svome poslu. Decu su u napisani svet vodili doktori nauka, poznati sportisti, svetski prvaci, nosioci olimpijskih medalja, istaknuti pisci, prevodioci, glumci, likovni umetnici...

Iz ove radionice nastala je Roditeljska knjiga. Ona je plod saradnje bibliotekara, vaspitača i roditelja koji, posle čitanja jedne ili više knjiga, prave sa svojom decom jedinstvenu knjigu. Skupa je pišu, ilustruju, uređuju, koriče. Ovakav oblik promovisanja čitanja pokazao se veoma kreativnim i delotvornim. Radost zajedničkog čitanja posebno se videla na izložbi ovih knjiga koja je organizovana na Dečjem odeljenju povodom Međunarodnog dana dečje knjige.

U želji da se poboljša porodično čitanje pokrenut je projekat Torbica lepih reči. Projekat je zahtevao da biblioteka izađe izvan svojih zidova, da sama krene ka porodici. Zaključili smo da je za susretanje porodice i biblioteke najbolje mesto obdanište. Sa pažljivo odabranim knjigama za decu i roditelje, spakovanim u lepo dizajniranoj torbici i vidljivim znakom Dečjeg odeljenja, bibliotekari odlaze u vrtiće. Torbica mudrica, kako su je deca nazvala, sa njima i roditeljima iz obdaništa putuje u njihove domove. Torbicu uzima druga porodica i tako se krug čitanja širi, a željene knjige blagovremeno stižu u porodice.

Akcija Pročitaj i obavezno zaboravi ima za cilj da sami čitaoci budu promoteri čitanja. U praksi to izgleda ovako: uz knjigu koju čitaoci bespovratno uzimaju iz posebno napravljenog kovčežića, dobijaju zamolnicu, odnosno uputstvo o postupanju sa knjigom posle čitanja. Od njih se traži da je, po čitanju, ostave na mesto gde će je pronaći novi čitalac a on će, kad je pročita, „zaboraviti“ na mestu koje lično odabere. Tako namerno ostavljene i zaboravljene knjige čudesno povezuju ljude koji se međusobno ne poznaju, a bilo je slučajeva da su ih i upoznale.

Knjigomat je zanimljiva programska akcija koja omogućava građanima da besplatno dolaze do knjiga koje su im potrebne, a da se oslobađaju onih koje im više ne trebaju. Za njih smo ispred biblioteke, na veoma prometnom mestu, postavili malu, veoma lepo dizajniranu, svima dostupnu i uvek otvorenu kućicu, tačnije nesvakidašnju biblioteku. Njen knjižni fond ni jednog trena nije isti. Formiraju ga građani koji tu ostavljaju i odatle uzimaju knjige. Na našu veliku radost red ispred ove male, a uvek drugačije biblioteke je sve duži.

Ključevi znanja su program namenjen deci 30 malih četvororazrednih škola koje su od matičnih škola udaljene od 3 do 30 kilometara, a od gradske biblioteke od 10 do 100 kilometara. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo kulture Srbije, a ciljna grupa broji 700 dece. U programu su učestvovali pisci naše biblioteke, bibliotekari, novinari i predstavnici nevladinih organizacija. Svaka od škola obuhvaćenih projektom dobila je na poklon malu priručnu biblioteku (to je početak formiranja tridesetak novih biblioteka) koju čine leksikoni, enciklopedije, rečnici, lektire i knjige za decu savremenih srpskih i svetskih pisaca. Sva su deca besplatno upisana u biblioteku, a svakodnevno su u mogućnosti da direktno komuniciraju sa dečjim bibliotekarima gradske biblioteke.

Oči sveta je projekat namenjen nedosegnutim, odnosno potencijalnim i povremenim korisnicima bibliotečkih usluga. To su deca u školi u prirodi na planini Goč (30 kilometara od Kraljeva), koja dolaze iz cele zemlje. Samo u prošloj godini ih je bilo 1200. U projekat je uključeno i Kraljevsko akademsko prirodnjačko društvo „Balkan“ koje se bavi zaštitom životne sredine i ugroženih vrsta. Tako su deca, pored knjige, bila u prilici da upoznaju u prirodnom staništu endemske i retke biljne vrste od kojih neke žive samo na ovoj planini, koja je nedavno promovisana u jedinu Dečju planinu u zemlji.

Projekat Kraljevo čita (slični programi su rađeni u Lajpcigu i nekim drugim gradovima kod nas i u svetu) privukao je veliku medijsku pažnju najšire javnosti u Srbiji. Održan je na glavnom gradskom trgu, koji je u tom trenutku bio najveća čitaonica u zemlji. Promoteri čitanja su, pored ostalih, bili Vlade Divac i Goran Petrović.

Na osnovu pozitivnog iskustva u radu sa nevladinim sektorom rodila se ideja o projektu BOK (Bibliotečki omladinski klub). On je rezultat saradnje biblioteke i nevladine organizacije „Imam ideju“, a težište aktivnosti bilo je na komunikacionim sposobnostima i želji mladih da budu promoteri čitanja, znanja i drugih delatnosti biblioteke u vršnjačkoj sredini. Ovaj model nije nov u svetskom bibliotekarstvu, ali je važan za biblioteku koja nema posebnog prostor za tinejdžere. Cilj je da se priča o biblioteci širi živom rečju, „od usta do usta“, i na svim mestima gde mladi vole da borave. S obzirom da veliki broj mladih nije obuhvaćen organizovanom društvenom brigom (deca u udaljenim selima, romska i deca iz raseljenih porodica) za njih su osmišljeni programi čitanja na neobičnim mestima: livadama, plažama, parkovima, igralištima seoskih fudbalskih klubova... Vredan rezultat ovakve saradnje je osam brojeva biltena Biblivoje, koji je „pozajmio ime“ liku u drugom, veoma važnom intersektorskom projektu koji je nastao kao plod saradnje Biblioteke i Narodne banke Srbije. Reč je o animiranom filmu Knjiga je banka znanja čiji su autori polaznici kreativne radionice Mala škola animiranog filma, koju vodi umetnik Nikola Maslovara. Deca iz ove radionice su, u saradnji sa vršnjacima iz slične radionice Gradske biblioteke „Borka Taleski“ iz Prilepa (Republika Makedonija) uradili film Marko Kraljević – Marko Krale (epski balkanski junak). Premijerom ovog filma nedavno je otvorena veoma važna kulturna manifestacija Denovi na Krali Marko.

Ovde bi ova priča o projektima Kraljevačke biblioteke posvećenim čitanju, promovisanju knjige i dečje kreativnosti trebalo da se završi, ali ne može jer je odabrala da neprekidno raste, da svakoga trena bude drugačija, uvek nova, igriva, zanimljiva deci i odraslima. Model intersektorske saradnje koji se u ovoj biblioteci godinama primenjuje, u praksi je pokazao rezultate za poštovanje. Porastao je broj najmlađih članova biblioteke. Trenutno ih je 3500, odnosno 50% mladih uzrasta od 7 do 14 godina. Posmatrano statistički broj korisnika se utrostručio.

Ali, trudoljubivi bibliotekari svakodnevno rade na tome da taj procenat bude veći, odnosno što bliži stvarnom broju mladih Kraljevčana.

Tekst „Knjiga je ogledalo sveta“ Miloja Radovića objavljen je u publikaciji „Planeta Čitalac“ iza koje stoji Udruženje Kulturis. Reč je o dvojezičnom priručniku, na engleskom i srpskom jeziku, koji sadrži osam primera dobre prakse evropskih biblioteka u radu sa svojim čitaocima i korisnicima. Odabrane su studije slučaja biblioteka iz Španije, Nemačke, Škotske, Francuske, Velike Britanske i Danske. Priručnik će biti besplatno distribuiran bibliotekama i drugim institucijama kulture tokom aprila i maja, a dostupan je i u elektronskoj verziji koju možete preuzeti OVDE.

Autor teksta Miloje Radović viši je bibliotekar kraljevačke Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“. Objavio je dvadesetak radova iz oblasti bibliotekarstva i učestvovao je na međunarodnim naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Za postignute rezultate u bibliotekarstvu 2010. godine proglašen je za najboljeg bibliotekara u javnim bibliotekama Srbije. Radović je takođe pisac za decu i odrasle, dobitnik je važnih književnih nagrada.

.

Knjige/Stripovi