Ezoterična istorija-II svetski rat

Operacija Barbarosa nikada nije postojala, jer je Staljin prvi napao. Crvena Armija se nalazi u predgrađu Berlina, a Hitler je napustio vlast i na njegovo mesto je došao Rudolf Hes. Avantura počinje kada “Šarl de Gol”, najlepši dirižabl francuske flote, putujući na redovnoj liniji Pariz-Tokijo, nestane iznad Grenlanda. Potraga za njim je poverena Nestoru Seržu, novinaru Frans Soara i nekadašnjem vojnom pilotu.

Serijal “Velika igra” (Delkur) francuskog scenariste Žan-Pjer Pekoa i srpskog crtača Lea Pilipovića, stvara svet alternativne istorije pomešane sa špijunažom i fantastikom. Ohrabren velikim uspehom “Tajne istorije” (ukupan tiraž na francuskom jeziku - 250 hiljada), Peko je napravio novu ezoteričnu mućkalicu. Sabijajući u priču, bez većeg reda i smisla, nešto istorije, nešto pop kulture i mnoštvo nasilja, on je načinio nekoherentan svet posejan poznatim imenima i podgrejanom fantastikom. Vodjena iz akcije u akciju, ova priča preuzima stereotipne recepte junaka, pomoćnika i negativaca, a odstupa samo u nepostojanju ženskih likova, što je čest problem Pekoovih scenarija. Kao i obično, njegova karakterizacija likova je stereotipna i karikaturalna, a protagonisti se ponašaju i izražavaju na izveštačen način. Haotičan zaplet, bolji nego u “Tajnoj istoriji”, nije tečno i ritmizirano ispripovedan. Istovremeno, oba albuma pate od starog Pekoovog problema – previše dosadnih dijaloga koji objašnjavaju sve ono što on ne ume da umetne u strukturu scenarija.

Subotičanin Leo Pilipović, inače crtač četvrtog i petog nastavka Pekoove “Tajne istorije”, ovoga puta se opredelio za vrlo realistički i živopisan stil. Njegov grafizam je dinamičan, precizan, a kostimi i dekori su prepuni detalja. Nedostatak Pilipovićevog izraza je povremena statičnost u akcionim scenama, kao i nešto grešaka u proporcijama. Uprkos Pilipovićevom talentu, njegov crtački pristup nema mnogo originalnosti, jer je morao da se povinuje komercijalnim zahtevima serijala.

Strip serijal “Velika igra” je tipičan pekoovski proizvod u kome je naracija zamenjena nizom labavo vezanih akcionih scena. Iako je bolje urađen od “Tajne istorije”, ovaj serijal “retro-naučne-fantastike”, kako ga je nazvao Fred Blanšar, direktor edicije, ima mnogo slabiju priču od “Imperije”. Naime, u serijalu “Imperija” osetio se vrlo jak pripovedački uticaj hrvatskog crtača Igora Kordeja koji se trudio da dogadjaji dotiču ljudi, a ne samo datume i imena u istorijskim knjigama. Treći i poslednji nastavak serijala “Velika igra” očekuje se do kraja godine.