Čelična promenada

Izložba na 13,5 hiljada kvadratnih metara, sastoji se od pet čeličnih ploča debljine 13 cm, visine 17 metera i širine 4 metara. Postavljene uspravno na razmaku od 28 metara, ove ploče teške po 75 tona nisu pravilnog oblika, nego su iskošene za 1,69° prema prema jednoj od ivica.

Za razliku od Gugenhajma u Bilbau gde se nalaze njegove skulpture "Snake" (44 tona) i "Torqued Ellipses" (1 034 tona), plodovi višegodišnjeg rada, pariska izložba sadrži samo jednu kompoziciju. Njen cilj je dvostruk. Pored sâmog viđenja skulpture, posetilac dobija i potpuno novo čitanje monumentalnog prostora Gran-Palea. "Hteo sam da se sukobim sa središnjom linijom Gran-Palea – kaže Sera. "Promenada", plod trogodišnjeg rada sa ekipom inženjera, udaljava se od njegovih dela koja su istraživala zakrivljene linije i dubinu prostora. Ona, kroz pročišćene oblike, ističe dve ravni viđenja – uspravnu i vodoravnu. Da bi izbegao statičnost čeličnih monolita, on je kroz iskošenost dao određeni pokret.

Ulaskom na izložbu, posetilac vidi kompoziciju sa strane, imajući utisak potpune praznine. Čelični monoliti nevelike debljine, gube se u gigantskom prostoru Gran-Palea. Tek odlaskom do prvog monolita, posetilac sagledava čitavu instalaciju. Sledeća etapa nastaje iz želje da se prošeta između ploča, čime se i opravdava umetnikov cilj. "Posetilac ne mora išta da zna o istoriji skulpture ili istoriji umetnosti da bi video i razumeo ovaj rad napravljen u odnosu na prostor. Sadržaj obitava u posetiocu. Ne radi se samo o velikim pločama u vazduhu, već je sadržaj u vašem sopstvenom iskustvu dok hodate pored i oko instalacije. Sadržaj ne postoji ni u pločama, ni u čeliku, niti u ritmu pet ploča – objašnjava Sera. Naime, gledalac treba da stvori delo hodajući oko njega, menjajući perspektivu i pripitomljujući ga pogledom.

Ploče "Promenade", načinjene u francuskoj čeličani "Arcelor-Mittal"; bile su posebnim kamionskim konvojima prebačene u Pariz i, uz pomoć grupe radnika i dve dizalice, postavljene u Gran-Pale. Saradnja sa metalskim radnicima seže u vreme studija, kada je Sera tokom leta radio u jednoj kalifornijskoj čeličani. Druga prekretnica desila se 1965. godine, kada je on kao stipendista Jejlskog univerziteta, stigao u Pariz i tu otkrio Brankuzija i Đakometija, što ga je odvojilo od slikarstva i poveo putem skulpture. Razvoj ka monumentalnim kompozicijama odvijao se sasvim prirodno. Njegov stvaralački izraz sačinjen je, na prvom nivou, od minimalizma, snažnih tenzija između materijala i proizvodne tehnologije, a na drugom nivou od dijaloga između dela, okruženja i gledaoca. Uprkos teškoći da se celovitije prikaže Serino monumentalno stvaralaštvo, retrospektivna izložba njegovih dela organizovana krajem prošle godine u njujorškom Muzeju moderne umetnosti dala je dosta dobar pregled.

Izbor američkog skulptora Ričarda Sere za drugo izdanje manifestacije "Monumenta", posle prošlogodišnje izložbe Anselma Kifera (135 hiljada posetilaca), predstavlja izazov za organizatora. Već poznat i popularan u Francuskoj, Sera izaziva vrlo oprečna mišljenja, što može da pomogne u stvaranju neophodnih rasprava i dijaloga. Naredne godine, u okviru manifestacije "Monumenta", izlagaće francuski umetnik Kristian Boltanski.