Nesporazum: O smislu života

Na dubljem nivou, komad je daleko više od toga – višeslojno egzistencijalno delo koje pokreće mnoštvo pitanja i dilema bliskih čoveku i njegovim preokupacijama, ma u kom vremenu on živeo. U tome se i ogleda sposobnost velikih pisaca – oni svojim veštim perom pišu o suštini i brišu granice između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, bez obzira na temu kojom se bave.

Treba imati u vidu i to da je drama pisana u vreme mračne 1944. godine, kada su mnogi pod uticajem rata izgubili osećaj za moralno radi puke egzistencije. Tako i Majka i Marta (Ljiljana Blagojević i Marija Vicković), otelotvorenja života u smrti, imaju neobičan posao - ubijaju radi novca. One žive pod nebom koje nema horizont, gde sumorni svakodnevni život ubija i poslednju toplinu u ljudima.

Marta sanja nedostižni san o moru, mestu na kome ljudi bolje žive, a sunce toplije sija. “Nisam sigurna da takvo mesto uopšte postoji“, kaže majka. Takođe, Marija, Janova žena (ubedljiva gluma Vanje Ejdus) govori kako je “Evropa tako tužno mesto“. To mesto na kom se živi - zemlja, domovina, dom, u komadu je beznađe tužno, prazno i sumorno, gde čak i proleće oskudeva u suncu i pupoljcima, a takvi su, simbolično, i ljudi koji tu obitavaju – mlaki i bez sposobnosti da vole.

Milan Gutović, u ulozi ostarelog sluge, poput same smrti, obučen u sivo od glave do pete, kao senka prolazi pored ljudi i nemo obavlja svoj posao. Ne govori čak ni kada mu se obrate. Pa ipak, dar nesumljivog scenskog prisustva, gde njegova izražajna glumačka ličnost okupira gledalačku pažnju, a da ne progovori ni jednu reč, u potpunosti opravdava ulogu koja mu je poverena.

I on, kao i glavni junak Jan (izuzetna gluma Mihaila Lađevca) ukazuju na nedostatak komunikacije među ljudima. Stalno čujemo Janovu frazu koju izgovara u strahovitim mukama "nikako ne mogu da nađem prave reči". Time autor kao da nameće pitanje: kako i kada je čovek izgubio sposobnost opštenja sa drugim ljudima, sa najbližima, sa porodicom? Zašto je postao nesposoban da iskaže osnovna osećanja? Zašto je duša postala toliko ogoljena i prazna da više ne prepoznaje rođenog brata, rođenog sina, da nije sposobna de se pokaje? Zašto ljudi čine zlo?

Ali ujedno, Kami aludira i podseća na ljubav, na to da je čovek nekada voleo i osećao nežnost. Međutim, on ne dozvoljava ljubavi da se dogodi – spoznaja o ljubavi uvek dolazi prekasno i biva tragična – između majke i sina, majke i kćerke, između Marije i Jana.

Režija mladog Veljka Mićunovića zaslužuje pohvalu jer je delo postavio u jasan i pitak kontekst, koji, uprkos teškoj tematici komada, okupira pažnju gledalaca sve vreme, a neživotnost likova izražava živim jezikom scene. Koherentna je i vešto zaokružena od početka do kraja, a sam završetak, kada stari sluga postavlja na sobe natpis "zatvoreno" eksplicitno ukazuje na ono što je pisac želeo da kaže – za čoveka na ovom svetu više nema mesta, smrt je poslednja stanica.

I sam scenski okvir značenjem podržava piščevu i rediteljevu ideju – limene sobe, sa oskudnim starim nameštajem oslikavaju i upotpunjuju sivilo i muku glavnih likova. Glumačka ekipa je dobro uigrana i uspela je da dočara složene psihološke dimenzije protagonista.

Ova predstava o smislu ili besmislu života, o ljubavi i izgubljenom snu nije za one koji u teatru traže zabavu i razonodu. Ona govori o čovekovom stradanju na ovom svetu – gde samo sa smrću dolazi spasenje, a ubijeni postaju lišeni patnje i krsta koji nose za života. Utehe, nažalost, nema.

Ovaj komad je za gledaoce koji vole duboku, jaku misao i provokativna pitanja. Ali, pored toga što svojom univerzalnom i tragičnom porukom zavređuje našu pažnju, "Nesporazum" ujedno i opominje na nedostatak ljudskosti koji se lako uvuče u čoveka onda kada zaboravi da treba da voli.

Scena "Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu
Po tekstu Albera Kamija
Režija: Veljko Mićunović
Dramaturg: Željko Hubač
Scenografija: Vesna Štrbac
Kostimograf: Marina Medenica
Scenski pokret: Tamara Antonijević
Dizajn tona: Vladimir Petričević
Glumci: Ljiljana Blagojević, Vanja Ejdus, Marija Vicković, Mihailo Lađevac, Milan Gutović