Čestere...

Nisam ljubitelj gitarskog zvuka, nikada mi nije stvarao preveliki užitak, šta više, uši mi nisu najbolje podešene za primanje distorzije. Tome posledično, nije ni da se previše razumem u sve to, doduše duduk nisam, ali ozbiljan laik – itekako.

Spasoje Veselinović
Podeli
Getty Images
Getty Images

Meni se, narodski rečeno "recitovanje uz muziku" zalepilo za srce, a posledično i sve što ima bilo kakvu dodirnu tačku sa tim.

Kako pripadam generaciji koja nije baš mogla da uhvati recimo Džordana ili Limp Bizkit u punoj snazi, sva pažnja mi je bila usmerena na ono što je bilo "moje vreme" – uporedno s tim to bi bili Kobi i Linkin Park.

Dok je odlazak prvopomenutog u penziju bio očekivan, najavljivan, čak je možda došao i prekasno, sa ovim drugim je stvar mnogo teža... Ako me je stomak zaboleo od patetike koju je pratila poslednja Brajantova sezona, onda me je vest o Česterovoj smrti pogodila direktno u dijafragmu i ostavila u mukloj tišini.

Muzički tokovi su me potpuno pregazili, vraćanje na staro mi je pomalo dosadilo, a era hiperprodukcije ne dozvoljava "drugo mišljenje" – na prvu cenim sve što čujem i uglavnom mu se ne vraćam.

Sve mi je toliko postalo jednolično, a istovremeno bezlično da po rubovima sećanja često kopam, tražeći nešto što me je nekada pomeralo.

Tako mi se u plejer vrate prvi Prti Bee Gee, Tupak, Bigi, stari Ajs Kjub, a kad se setim nekih drugara i nekih situacija tu je LP i njihov Numb, uz podrsku Džej zija, da ne nabrajam ostale pesme, ko zna zna, ko ne zna, neka sluša, ako može. Navešću posle i zašto.

Jasno je kako sam zavoleo LP, Majk Šinoda mi je jedan od najgenijalnijih likova ikada, na prvo viđenje, a vremenom je moju naklonost dobio i momak sa vatrom na rukama i bolom u glasu. Jezivim, mračnim bolom, vriskom koji ježi dlake i zabada se direkt u svaku dušu koja u sebi ima neki mračan i destruktivan deo.

Posle objavljivanja vesti mi je bilo malo žao što se češće nisam vraćao na LP. Vratio sam se... Verovatno poslednji put... Svaka pesma sada zvuči potpuno morbidno, a iz Česterovog glasa kao da se čuje onako cinično – "Ala sam vas zaj..o..."

U duhu distorzije i surove poezije uz muziku koju mi ljubitelji zovemo rep, za kraj – J..i se Čestere i hvala ti za glas koji mi je obeležio mladost, a nisam ti se nadao nikad.

Spasoje Veselinović

foto: Đ.R.
foto: Đ.R.

"Još se sećam kako je keva ubledela kad je videla na šta sam dao 20 evra tad i pokušala da mi objasni da sam mogao da kupim tri majice i dva šorca... Šta se rakije popilo kod mene uz ovaj disk... Verovatno i jedini disk koji sam kupio, ustvari..."