Qzama kvartet – retrospektiva pred pauzu

Ovo nije još jedna tužna priča o marginalizaciji, zanemarivanju i zarđalim vrednostima. Naprotiv, ovo je lepo svedočanstvo i još jedan svetli primer. Ovo je priča o Qzama kvartetu.

Piše: Tamara Nikolić
Podeli

Da li džez i dalje postoji? Neretko se dovodi u pitanje identitet džeza kao muzičkog pravca danas. Kao slojeviti društveno-kulturni fenomen džez se razvija i svoj zenit dostiže u prvoj polovini XX veka, nakon čega ustupa mesto drugim dominantnijim tendencijama. Premda je činjenica da je džez od tada znatno evoluirao, saobražavajući se sa drugim žanrovima, nikada nije jenjavao interes za ovu muziku. Čak ni kod nas, gde je zdušno morao da se bori za opstanak. To se živo zanimanje nije održavalo (samo) kroz barove, klubove ili festivale koji se određuju kao „džez frendli“. Ali muzici kao takvoj izvor života su muzičari, oni koji muziku izvode i, iznad svega, stvaraju. Kako onda džez živi u Srbiji?

Ako se povedemo najznačajnijim merilom, prisustvom vokalnih i instrumentalnih izvođača koji nastupaju i stvaraju, možemo sigurno tvrditi da džez diše punim plućima kod nas u ovom trenutku; štaviše, temelji džez scene odavno nisu bili ovako čvrsti. Vasil Hadžimanov, Maks Kočetov, Fish in Oil, projekat Serbian Jazz, Bre! već su izgrađena imena na srpskoj muzičkoj sceni čiji džez odsek deluje više nego obećavajuće. Džez se ipak, u poređenju sa drugim vodećim (nazovi) stilovima, svakako ne može pohvaliti milionskim auditorijumom u Srbiji. Ipak, budući svesna zapećka u kojem se već dugo koprca naša muzička kultura, moram odmah da upozorim: uprkos mnoštvu razloga za to, ovo nije još jedna tužna priča o marginalizaciji, zanemarivanju i zarđalim vrednostima. Naprotiv, ovo je lepo svedočanstvo i još jedan svetli primer koji potkrepljuje ovu tezu o džezu i njegovom značajnom pomaku kod nas. Ovo je priča o Qzama kvartetu.

Neosporno je, dakle, da je džez na našim prostorima uzeo maha u poslednje vreme, o čemu govore brojne svirke i koncerti afirmisanih i onih izvođača koji su na dobrom putu da to i postanu; redovna posećenost festivala ovog tipa u Srbiji, kao i sada već kultni status kluba Čekaonica o čijoj bi se ulozi u razvoju i podršci džeza kod nas posebno moglo pisati. Ipak, moja priča počinje u podrumu čuvenog kluba Ptica decembra prošle godine kada sam sa drugaricom otišla da prvi put čujem Qzama kvartet. Kada nemate velika očekivanja, neuspeh prolazi gotovo neopaženo, a sećanju prepuštate oduševljenje. Kako smo stigle nešto kasnije, jedino preostalo mesto bilo je tik uz improvizovanu binu, pa smo sedele prilično blizu četvorici instrumentalista. Načule smo da su imali poteškoća sa ozvučenjem, što nije uticalo na to da se prostorijom periodično razlegnu povici i aplauzi. Kako su se kompozicije smenjivale, uzbuđenje je raslo; uprkos nepredviđenim nelagodnostima, besprekorno su komunicirali između sebe. Nije potrebno biti stručnjak da bi se uvidelo koliko njihovim nastupom dominira sklad u međusobnom kontaktu, kao i odnos koji stvaraju sa publikom, što bi sažeto bile dve konstante njihove izvedbe. A publika je, kao i sam kvartet, rasla iz svirke u svirku.

Četvorica muzičara i prijatelja rešila su da stasaju u kvartet u jesen prošle godine. Ovaj boys band kako se nekad u šali nazivaju čine pijanista Filip Bulatović, saksofonista Luka Ignjatović, Pera Krstajić na (kontra)basu i bubnjar Peđa Milutinović. Sviraju originalnu muziku i time se diče. Ako ste džezofil iz Beograda, nema sumnje da su vam ova imena poznata od ranije. Filip je studirao na Univerzitetu u Kelnu dve godine, kada je imao priliku da sarađuje sa Džonom Tejlorom i Hubertom Nusom. Tamo je snimio svoj prvi album, nakon čega je osvojio treće mesto na međunarodnom takmičenju džez pijanista u Frajburgu.Duško Gojković i Stjepko Gut samo su jedna od lica džeza sa kojima je imao čast da svira. Oprobao se i u vodama popularne muzike sa singlom „Love and Trust“ snimljenim u duetu sa Alex B. Ansambl se može pohvaliti i jednim profesorom. Luka se sa klasične flaute prebacuje na džez odsek Muzičke škole Stanković i karijeru preusmerava na saksofon. Kao II alt u Big Bendu Radio Beograda nastupa sa Akom fan Rojenom, Peterom Hercbolhajmerom i drugima. Master završava na amsterdamskom Konzervatorijumu i sa šestogodišnjim iskustvom rada sa eminentnim holandskim saksofonistima, postaje predavač na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu.

Kragujevčanin u kvartetu, Peđa nastupa kao bubnjar u rodnom gradu sa grupom Oktava school of music, posle čega se seli u prestonicu. Pridružuje se fank bendu Rich Bitch, da bi vremenom njegov talenat uočili i drugi džez muzičari sa kojima je nastupao u beogradskim džez klubovima, što je konsekventno dovelo do toga da je od septembra 2012. bubnjar pomenutog Vasil Hadžimanov Benda. Stalni je član još jednog kvarteta, Maksa Kočetova, ukrajinskog džez saksofoniste nastanjenog u Beogradu. Podučavali su ga Dušan Vrbić i Dušan Ivanišević, a stečeno znanje delio je sa drugim vrsnim muzičarima poput Vanje Kevrešana, Predraga Revišina, Save Miletića i drugim.

Poslednji, najmlađi, ali ništa manje važan, Pera Krstajić, podstaknut ljubavlju prema basu, završava srednju Muzičku školu Stanković, a sa samo devetnaest godina iza sebe ima nastupe sa herojima stranog i domaćeg džeza kao što su Šai Maestro, Bojan Zulfikarpašić, Erik MekFerson, Vasil Hadžimanov ili Aruan Ortis.

Ovi momci postavili su sebi za cilj da pokažu kako mladi autorski džez može da bude u punoj snazi i, samim tim, nastojali da očiste džez od stega predrasuda koje su neminovno prisutne. Džez nije intelektualna muzika namenjena određenoj ciljnoj, starosnoj grupi; kao što biva sa svakom vrstom muzike, džez jednostavno (za)volite ili ne. Do ušiju zaljubljeni, nisu smetnuli s uma značaj koji se mora pridati vidljivosti b(r)enda. Gotovo jednaka pažnja posvećena je kako muzičkom, tako i vizuelnom identitetu, što su i pokazali u junu u O.U.R. baru na predstavljanju sajta kreiranog u crno-belom maniru (www.qzama.com) čiji su zaštitni znak bezmalo fotografije Ivana Masića. Sa akcentom na eleganciji koja je neodvojivi deo asocijativnog polja džeza, članovi kvarteta u odelima komičnim izrazima lica razbijaju takvu atmosferu i fotografijama dodaju ludački karakter.

Vizuelno očaravajući sajt na stranu, Qzami se vraćate zbog muzike. Harmonija koja vlada na sceni, ambijent koji stvaraju svirajući i kvalitet samih kompozicija motivisaće vas da ih ponovo poslušate. Kao što sami kažu, na njihovom repertoaru nalaze se numere koje potpisuju Luka i Filip, a njihova su muzička stremljenja klasični i moderni džez sa primesama etno zvuka. Space Travel, Ada, Viajando Samba, 5 Rolls, Tiny, Nyooma sada su već prepoznatljivi potpis Qzame, a priči koja prati nastanak njihove muzike uglavnom ponešto saznate na licu mesta i tako vas neminovno pretvore u slušaoca saučesnika.

Prva polovina tekuće godine prošla je vrlo radno za Qzamu. Dobrila, Bašta kod Juge, Čekaonica bili su im domaćini u nekoliko navrata, pa su vremenom stvorili svoju publiku. Uz svesrdnu podršku kolega i prijatelja, ali i onih kojima nisu prethodno poznati. Nisam, nažalost, bila u prilici da prisustvujem koncertu na Novosadskom džez festivalu, ali otvoreno pristrasno verujem opaskama koje su usledile: jednoglasna raspamećenost dodatno govori u prilog ovog četverca, i podjednako važno, ovo iskustvo poslužilo je kao validacija njihovog zvuka od strane objektivnije publike.

Neizmerno daroviti i u istoj meri harizmatični, ovi mladi džezeri nedavno su ovekovečili svoju saradnju u Sofiji snimanjem albuma prvenca. Kako je, međutim, talenat Krstajića prepoznao i čuveni Berkli univerzitet u Bostonu, gde će se (kontra)basista početkom iduće godine uputiti, Qzama stavlja pauzu na originalnu postavu. Ono što se ističe kao suštinski važno jeste uloga ovog kvarteta u razvoju domaćeg džeza koja se ogleda u doprinosu kroz autorsku muziku i samim tim u ohrabrivanju narednih generacija da se osmele da ponude nešto svoje.

Pred Perin odlazak u Boston, Qzama će još jednom nastupiti u klubu koji će vazda biti zapamćen kao Čekaonica (iako zvanično nosi naziv Jazz centar) u Drinčićevoj 1. Koncert je zakazan za subotu, 20. decembar sa početkom u 20.30, nakon kojeg će se džemovati do kasno u noć. Prisutni će se uveriti da džez i te kako postoji, da mu se dužnja pažnja ukazuje sa obe strane pozornice. Preostaje nam još da se nadamo da će se baština srpskog starog i novog džeza i dalje uspešno prenositi i tako iznedriti druga pokolenja koja će sve više učvršćivati i graditi.