Čari Sijetla, čari Beograda

Izgleda, međutim, da je došlo do zaokreta u estetskoj i rokerskoj orijentaciji. Osnovna poruka novog pristupa rok muzici sastava The Walkabouts sadržana je u naslovu uvodne pesme na njihovom novom albumu «Acetylene» koji glasi «Fuck Your Fear», sa kojom su i započeli svoj drugi beogradski nastup. Jebeš strah, dakle. Daj električnu gitaru, bubanj i organu, pa da pičimo tvrdi rok. To je jedino preostalo jer, kako se kaže u spomenutoj numeri: «The message falls onto deaf ears».

The Walkabouts su ostali verni postmodernom rokerskom pristupu. Samo što ih ovog puta ne zanimaju elegija i melanholija. U žiži interesovanja su rokerska rezolutnost i odgovarajuća mitologija. U skladu sa takvom orijentacijiom rekonstruisan je i zvuk benda. Čvrsta svirka, koja se podjednako oslanja na zaostavštinu skupine Crazy Horse kao i sastava Sonic Youth, zauzela je mesto setne ezoterije od ranije.

Karla Torgerson je, kao i obično, bila zvezda večeri. Još jednom je pokazala sa kakvim moćima raspolaže ženska persona na rokerskoj sceni. Ovog puta je demonstracija bila još efektnija zbog rafiniranog i veoma diskretnog prakticiranja kitričardsovske koreografije – usporeno podizanje ruke iznad glave posle okidanja žica gitare i odgovarajući položaj tela koji prati tu aktivnost. Kris Ekman je bio ravnopravni partner, a Glen Slejter na klavijaturama i Teri Meler na udaraljkama pouzdani saradnici. Kada je na red došla numera «Train To Mercy», nekima u publici se učinilo da slušaju dijaboličnu transkripciju teme «Cortez The Killer» Nila Janga. Tako je to veče bilo: titravo mešanje zabluda i ushićenja.

U skladu sa svojom novom rokerskom orijentacijom The Walkabouts su koncert završili na urnebesan način – baražnom vatrom iz svih oruđa. Isto je bilo i na kraju prvog bisa kada se grupi pridružio i Pol Ostin, čiji je novi bend Transmissionary Six, otvorio ovo sjajno veče u Domu omladine. Tmurna, kišovita noć koja je sačekala ozarenu publiku potvrdila je osnovni ugođaj ponet sa konecrta. Čari Sijetla i čari Beograda, kao u jednoj prastaroj pesmi, su dobra omama za poslednje rok zaljubljenike koji su u odlazili u mrak da «biju unapred izgubljene bitke».