Freedomov Exit dnevnik II

UVOD: Sremski Karlovci imaju 9 picerija i 2 apoteke. Izgleda da tržište prepoznaje potrebe. Ali, zato ukoliko poželite da pojedete tradicionalni doručak Fakinstanca (mali narod koji živi na severu Mongolije) koji se sastoji od jaja, slanine i sira, s malo paradajz salate- nema šanse da to dobijete. Srpski domaćin s pravom nije čuo za tako nešto. Međutim, muke stanovništva i slučajnih prolaznika ne prestaju tu. Lokalne crkve udružene sa zvonikom čuvene Gimnazije (kako saznajem...) i subotom i nedeljom na svakih pola sata zvonima oglašavaju kako tačno vreme tako i tekuće religiozne prilike. Zvonjava traje i po ceo minut. Počinje od osam ujutru. Da je posebna pažnja poklonjena ljudima koji pate od nesanice govori i činjenica da u istom periodu možete saznati sva imena lokalne dečurlije obzirom da ih njihove krupnoglasne majke dozivaju u pravilnim razmacima od po deset minuta. Folklor ne bira načina da se predstavi. Na kraju, nesanični moj, ako te sve ovo nije zabavilo, preostaje ti jedino da slušaš lokalne tračeve hotelskih čistačica, obzirom da ni njih, kao ni mene, uniforma ne obavezuje na uzdržavanje od privatizacije. Uprkos svemu, Sremski Karlovci su predivno i predivno zapušteno mesto. U prilog toj predivnosti moram da pomenem fenomenalnu čorbu u lokalnoj dunavskoj Čardi, koja se nalazi u skolopu hotela Dunav. Tamo na terasi čekamo da kiša prestane, i sve nam izgleda kao da je sam kraj sveta došao do nas. Prvonastupnici na Voda Voda glavnoj glavnoj sceni sceni, Overdrive kolateralna su šteta nemogućnosti da se otrgnemo tom osećanju.

FORMALNO-OBJEKTIVNI PRISTUP DRŽAVI IZLAZA (kao takvoj)

DRUGI UVOD: Kiša čudno deluje na ljude. Da sam kojim slučajem bio novinar britanskog "Sun"-a mogao sam da na tvrđu unesem dve protiv-avionske granate, tri tetejca i dve ručne bombe. I potom uradim a-test obezbeđenja prezentacijom istih na VIP sleš press terasi. Pričam vam sve to, jer će samo dva sata kasnije ljubazno osoblje pićnih punktova na Voda Voda glavnoj glavnoj sceni sceni da vam servira flašice Vode Vode i NEXT sokova bez zatvarača, ne bi li smanjili projektilnu delatnost istih. To, ili je u toku neka interna nagradna igra sa skupljanjem zatvarača.

U SUSRET SCENI: Čovek stvarno ima razloga da se pita da li EXIT mrzi svoju publiku, i to baš onu najbrojniju koja se tiska ispred Voda Voda glavne glavne scene scene, onu koja je, obrni-okreni, ponos festivala. Tokom nastupa Slayer i Ladytron veliki ekrani ne rade. Ali zato gledalac može da uživa u inovativnom logu Države EXIT, i da čita sms poruke veselih posetilaca koje, ipak, jesu ogledalo Exit Srbije. Jedna od njih poručuje- Pozovimo SLAYER u Srebrenicu! No, tako im i treba kada se fuljaju ozbiljnim stvarima po vašarima. Ispred okupljenih posetilaca nalaze se dve velike televizijske kamere i dva do tri ništa manje sitna kamermana sleš obezbeđivača sleš šta god. Kako je njihov punkt na nekih petnaestak metara od scene, deo scene koji oni blokiraju za one iza njih je ogroman. Hoću reći- vi (publika) izdvojite keš, gacate po blatu do kolena, balansirate otvorenim flašicama sa sokom i po kiši, a gledalac RTS-a i MTV-ija sve vidi i čuje bolje od vas. Gde je tu pravda?

NASTUP BR.1: Slayer su bili veoma veoma dobri, ali ne i na visini očekivanja. Ja nisam dobar poznavalac opusa ovog benda, ali među indi ekipom Slayer važe za ultimativni metal bend. Onaj koji predstavlja agresiju, energiju, hiperagresiju i hiperenergiju. Sam metalski univerzum. Slayer jesu glasni. Možda je problem što su jasni. Dobar deo njihove svirke podseća na nastup Metallice. Hard rok ili samo metal prevagnuli su nad speed i trash vratolomijama koje su ovom bendu i obezbedile kultni status. Nekoliko numera, naročito one u poslednjem delu seta, nakon Post Mortem, pružile su maksimalan užitak. Neposredno pred pomenutu numeru frontmen je upitao okupljene- Do you wanna die? Složno srpsko "yeah!" možda bi trebalo da zabrine marketinški tim oko Tadić Borisa predsednika. NB. U oficijalnom programu EXIT festivala u programu za Metal Hammer scenu u vreme kada Slayer nastupaju na Voda Voda... sceni piše "Svi na Main Stage, na Slayer!". Mah zive Rizpekt.

NASTUP BR. 2. Mira Bugarka, iz Ladytron, je prelepa. Ladytron su najsoničniji momenat još uvek nezavršenog festivala, i verovatno najsoničniji trenutak kome se bilo koja koncertna aktivnost ove godine približila. Svako ko je očekivao limunada efekat šansonfilskih Ladytron, ili možda la-la-ladim-ja-ja palamuđenje intelektualiziranih Stereolab morao se osećati raznesenim pred njihovim snažnim i impresivnim setom. Već uvodni instrumental je pokazao da četiri analogne klavijature sa dodatnom opremom (plus gitara, bubanj i bas!) ne prezaju od toga da prže i pale kao da su dirkaste sestre Slayerovih gitara. Potom Mira izvodi jednu od dve teme na bugarskom i obe zapanjujuće podsećaju na Videosex. Njen glas nosi neku aristokratsku hladnoću kakvu je svojevremeno imala i Anja Rupel. Kako me Draga Sesilija izveštava- Mira i ekipa nisu čuli za Videosex. U nastavku seta slede Blue Jeans, novi singl Sugar, Playgirl i, između ostal ih (mislim...) i jedna od novih tema čija soničnost podseća na ono što radi francuska elektro-gitarska postava M83. Strob je logičan pratilac. Gitare i sintisajzeri direktno otvaraju kapiju ka drugom svetu. Zvuk nas usisava. Ladytron nisu za zezanje.

NASTUP BR. 4 U programu koji ja imam nakon Ladytron je bio najavljen sleš su bili najavljeni Caged Bird, za koje niko od nas nije znao o čemu se radi. Umesto ili ispred njih svoj DJ set započinje izvesni Nathaniel (nešto), a mi se za to vreme fristajling hodanjem po blatu upućujemo ka press centru na obavljanje redovnih dužnosti. Taman što smo tamo stigli, prigodni ekran nam otkriva da je Debeli već počeo. Žurimo natrag. Fatboy Slim napravio je najveću gužvu, najveći urnebes i najveće ovacije. On je u svakom pogledu hit izbor selektora. Norman Cook nastupa bos, sve vreme i sam skače uz muziku koju pušta, nema trunke sumnje da je njegov entuzijazam ogroman, a njegove droge prvoklasne. Set je miksovan brejkbitovanim hausom i semplovima iz njegovih hitova. U nekom trenutku čuje se i Billie Jean. Press prostor u okviru bekstejdža prepun je ljudi koji đuskaju ili žele da naprave bočni snimak Slimovog nastupa. Meni je s .v.e. to smrtno dosadno.

IZVOD: Hvala ljubaznim novosadskim taksistima koji su meni i Maši asistirali u paljenju (ne i šibicom!) našeg pokislog automobila.