Get Out: Zaslužene nominacije za Oskara ili...? (spoiler alert)

U sezoni Oskara, često se dogodi da film dobije nezaslužene hvalospeve samo zbog svoje aktuelne društveno-angažovane teme. To se dogodilo i ove godine, kada je film Džordana Pilija Get Out! koji govori o rasizmu, pokupio čak četiri nominacije za Oskara (Najbolji film, Najbolji reditelj, Najbolji originalni scenario i Najbolji glavni glumac, za Danijela Kaluju). Film je takođe dobio brojne nominacije i nagrade na 75. Zlatnom glbusu, kao i 71. nagradama Britanske filmske akademije (BAFTA).

Upozorenje: spoiler alert

Ivona Janjić
Podeli
foto: screenshot
foto: screenshot

Recenziju za film "Tri bilborda izvan Ebinga u Misuriju" možete pročitati ovde.

Piše: Ivona Janjić, studentkinja treće godine osnovnih studija dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu

Horor-triler Džordana Pilija prožet je komičnim elementima, a hoće da u neobičnom ključu adresira problem rasizma u današnjoj Americi, koji se pojavljuje svuda, pa, izgleda, i kod onih koji ga načelno odbacuju.

"Get Out!“ govori o mladom Afroamerikancu Krisu (Danijel Kaluja) koji sa svojom devojkom, belkinjom, Rouz (Alison Vilijams) ide na vikend ne bi li upoznao njene roditelje, neurohirurga Dina (Bredli Vitfort) i psihološkinju Misi (Katrin Kiner), koja se aktivno bavi i hipnozom. Ispostaviće se da njeni roditelji, a ni sama Rouz, nisu ni najmanje “politički korektni”, a Kris će se naći u nimalo prijatnom okruženju koje će se ispostaviti još i opasnim po život.

Premda je film sveukupno zabavan i duhovit, on pati od manjih logičkih, većih ideoloških problema i kardinalnih strukturalnih problema. S jedne strane, tu su logički problemi koji se tiču verovatnosti - mnogo stvari koje se dogode čine se kao da su zli belci preterano dobro vremesnki isplanirali, te kao da su znali svaki protagonistin pokret unapred; a potom i logički problemi koji se tiču mistifikovanjem stanja povećane sugestivnosti, da ne kažem hipnoze. Hipnozi je ovde data moć koja otvoreno prelazi u magijsku, a da početna premisa to nikako ne podržava, te hipnoza postaje “jedna neverovatnost previše”. No, to je manji problem. Veći problem dolazi iz pojednostavljivanja složenih socijalnih problema, u prvom redu rasizma, zbog čega se stiče utisak tezičnosti i naivnosti postavke.

Melodramska postavka ovog filma postavlja belce (nota bene: sve belce, jer je svaki belac koji se pojavi u filmu isti, dakle negativan) u neupitno superioran položaj nad Afroamerikancima, te njima trguje. Oni to rade iz možda pozitivnih predrasuda da su Afroamerikanci ne inferiorni, već superiorni, pa koriste njihova tela ne bi li dobili preimućstva koja ona sa sobom nose. Međutim, postavljajući sve belce u isti položaj, jedino negativni, film šalje jasnu poruku da rase treba da se drže odvojeno, jer je jedna, bela, zla. Drugim rečima, nikako ne podstiče na pomirenje i tako postojećih sukoba koji malo malo pa eskaliraju, već jedino teži da ih produbi. S druge strane, tu je i kardinalni strukturalni problem, koji samo dalje produbljuje problematičnost ovakve rasne postavke. Osnovna je premisa filma da svi belci žele da sebe i doslovno usade u tela crnaca, ne bi li tako bili fizički superiorniji. Takva naivna i hipertrofirana premisa u startu dovodi u pitanje mogućnost razvijanja priče koja hoće da bude realistična. Ovo je još jedan prikaz pojednostavljenog shvatanja problema rasizma i njegovog svođenja na netačne i banalne uzroke.

Mora se priznati da je film „Get Out“ duhovito ostvarenje koje se ne može nazvati dosadnim. Međutim, ono što je ispod lake zabave, upitno je i poziva na dalji konflikt, a ne na njegovo pomirenje. Jedini razlog zbog kojeg ovo ostvarenje uporno dobija nagrade i nominacije je, izgleda, to što je adresiranje rasizma na ovakav suštinski problematičan način — formula za dobijanje pozitivnih recenzija.

strana 1 od 2 idi na stranu