„Medvedići u svemiru“ su ubili „Kuma“

Prilično je diskutabilno postaviti „Ratove zvezda“ kao mamac za čitaoce, ukoliko je u pitanju razgovor sa francuskim rediteljem koji govori o tome kako je potrebno da negujemo naše evropsko kulturno nasleđe. Međutim, kako Kristof Gans objašnjava u intervjuu za B92, njegova filmska ličnost je u velikom delu izgrađena na američkom filmskom rukopisu, a i sasvim je izvesno da su „medvedići u svemiru“ promenili mnogo toga. Ali, da krenemo redom...

Kristof Gans u Beograd je doputovao kako bi predstavio svoj najnoviji film „Lepotica i zver“, koji nakon domaće premijere na FEST-u u bioskope širom Srbije stiže 20. marta. Raskošna ekranizacija zasnovana je na najranijoj poznatoj verziji bajke iz zbirke Gabrijel Suzan Vilnev „La Jeune Ameriquaine et les Contes Marins“.

Nakon velikog francuskog hita „Pakt sa vukovima“ i dobro primljenog američkog ekranizovanja video-igre „Silent Hill“, Gans je dobio ponudu od producenata da režira film zasnovan na nekom francuskom literarnom klasiku. Zanimljivo je da bajka „Lepotica i zver“ nije bila njegov prvi izbor, već „Zvonar Bogorodičine crkve“.

„Međutim, baš kada smo mi razmišljali o snimanju, "Vorner" je najavio moguću adaptaciju 'Zvonara Bogorodičine crkve', i to sa Džošom Brolinom u glavnoj ulozi. Odmah sam pomislio: 'O nee!' Odlučili smo da odaberemo drugi francuski klasik sa sličnom idejom. Jer, ako ogolite priču do njene suštine, videćete da 'Lepotica i zver' i 'Zvonar...' imaju veoma sličnu ideju, a to je ljubav koja nadmašuje spoljašnji izgled.“ Na pomen „Lepotice i zveri“ mnogima se u mislima prvo pojavi Diznijeva animirana adaptacija iz 1991. godine (inače prvi animirani film ravnopravno nominovan za Oskara za najbolji igrani film), sa raspevanim posuđem i romantičnim kompozicijama. Značajno starijim gledaocima i filmofilima pomen „Lepotice i zveri“ prizvaće sećanja na magično dramatičnu verziju Žana Koktoa, koja je 1946. u zvezde vinula glumca Žana Marea. Međutim, Gans posebno ističe treću, manje poznatu filmsku verziju.

„Postoji jedna verzija koju zaista veoma volim. To je čehoslovačka filmska verzija iz 1978, koju je režirao Juraj Herc. To je, prema mom mišljenju, najlepša adaptacija ove bajke“, otkriva on. Ipak, za Koktoovu verziju vežu ga neraskidive niti.

„Video sam taj film kada sam imao šest godina i sećam se dobro kako sam se osećao tada. Sve vreme mi se činilo kao da sanjam otvorenih očiju. Sećam se da sam se ujedno i plašio te verzije filma. Koktoa inače smatram, baš kao što je i slučaj sa Seržom Gejnzburom, jednim od pravih simbola francuske kulture XX veka. Ali kada ponovo pročitate originalnu bajku, videćete da je Kokto na platno preneo samo mali deo priče, u pogledu ideja, simbolike. On je snimio savršen film, ali je tu postojalo još prostora, pogotovo za pričanje priče o lepotici Beli. Pomislio sam tada: 'Hajde da snimimo novu verziju bajke, ali da ona bude komplementarna Koktoovom filmu.' Sada ako pogledate njegov i moj film, dobićete celokupnu filmovanu verziju onoga što možete naći u knjizi.“

Kristof Gans i ekipa filma na Berlinalu (Beta/AP/Alex Schmidt)

Snimanje ove verzije „Lepotice i zveri“ koštalo je 35 miliona evra, što je pozamašna svota za evropske filmove. Uloženi novac Gans opravdava vizuelnom impresivnošću filma, koji ipak zapada u probleme kada je reč o tradicionalnom pričanju priče. Njegova namera da širi priču u nekoliko pravaca, dajući prostora brojnim sporednim likovima od kojih retko koji uspevaju da se razviju do kraja filma, odvlači pažnju gledalaca sa glavnih junaka. Zapravo, proći će skoro pola sata dok publika, a potom i Bela (Lea Sejdu) konačno ne upozna Zver (Vinsent Kasel). Da li se priča izgubila u moru raskošnih efekata i junaka?

„Verujem da svi veoma dobro znaju dešavanja bajke 'Lepotica i zver'. Osećao sam da je bilo važno napraviti novu verziju, sa svim drugim elementima koji se nalaze u knjizi, ali i sa nekim dodacima koje sam sam osmislio. Cela ta priča sa drevnim božanstvima, tu liniju sam ja dodao. Kada sam pročitao bajku shvatio sam da je u pitanju bezmalo transkribovana verzija antičkih mitova o bogovima koji uzimaju životinjska obličja da bi zaveli ljudska bića, naročito žene. Hteo sam zato da snimimo novu verziju, sa nekim iznenađenjima.“

U na trenutke neozbiljno urađenom kostimu Zveri pojavljuje se glumac Vinsent Kasel, koji je i ranije sarađivao sa Gansom na filmu „Pakt sa vukovima“. Reditelj navodi da rad sa njim nije bio jednostavan, ne zbog toga što se Kasel opirao da tumači lik Zveri, već zbog toga što nije mogao da prihvati neke rediteljeve smernice.

„Morao sam da ga nateram da prihvati moje stanovište prema kojem je Zver zapravo bolja verzija princa. To je nešto što ne postoji u Koktoovoj verziji, tamo se samo kratko vidi ko je bio Zver pre transformacije. Za mene, on je bio nevaljalo dete, neko ko lovi životinje, ne ponaša se lepo prema svojoj ženi. On je bio neko ko ne želi da odraste. Ali kada biva pretvoren u zver, kada biva kažnjen, on ima sve vreme sveta da postane odrasla osoba. Za mene, Zver je bolja verzija princa, ali takođe i bolja verzija ljudskog bića – jači je, može da skače veoma visoko, zgodniji je. Za mene, čudovišta su onaj stepenik koji nedostaje između čoveka i bogova. Čudovišta nisu ispod ljudi, to su supermeni.“

Lea Sejdu u ulozi lepotice Bele

Sa glavnom glumicom Leom Sejdu imao je drugu vrstu problema. Šta ako ona odbije ulogu? Nova zvezda francuske kinematografije zablistala je prošle godine u Zlatnom palmom nagrađenom filmu Abdelatifa Kešiša „Plavo je najtoplija boja“, ali je ovog puta njen zadatak znatno svedeniji. Iako Gans tvrdi da je hteo najveći deo pažnje da posveti njenom liku, u filmu ona ipak figurira samo kao lepotica, karika verovato najromantičnijeg stokholmskog sindroma u svetu knjizevnosti i filma.

„Ona je bila moj jedini izbor, još dok sam pisao scenario. Već tada sam znao da će se radnja mnogo više koncentrisati na lepoticu nego na zver, što nije slučaj u Koktoovom filmu. Tamo je Bela bila neko ko povezuje Koktoovu kameru i Zver. Kada odlučite da će centralni lik biti Lepotica, morate da nađete savršenu inkarnaciju te devojke. Mislim da je Lea najsavršenija pojava među današnjim francuskim glumicama. Za mene nije postojao drugi izbor. Ne znam šta bi se desilo da je ona rekla de, možda bi ovaj projekat bio odložen.“

Gans priznaje da je ovakav sistem rada prilično bizaran, ali se pravda time što je „u Francuskoj svaki glumac jedinstven.“

„Mislim da je to i mali problem u našoj kinematografiji, čak i ako se prisetite starijih vremena... U Americi kada jedan glumac postane star, oni kreiraju njegovu novu, mlađu verziju. Svi znaju da je Rajan Gosling novi Bred Pit. Znamo to! Ja volim Breda Pita, ali znam da Gosling dolazi kao njegova zamena, kao mlad i zgodan glumac koji može da igra i u autorskim filmovima. Oni znaju kako da iznova kreiraju stereotipe. U Francuskoj čim dobijemo dobrog glumca, mi odmah razbijamo kalup iz kojeg je on izašao.“

Foto: Nemanja Kneževiæ / SAE Institut

Kada nas je razgovor već odveo do Holivuda, kao sasvim logične teme nametnule su brojne ekranizacije bajki koje su poslednjih godina izlazile iz američke mašinerije snova. Videli smo nekoliko verzija Snežane i njenih patuljaka, Ivica i Marica imali su svoj novi trenutak slave, uskoro nas očekuje i premijera „Grdane“... U čemu je razlika između američkih i evropskih filmskih bajki?

„Mislim da je Holivud mnogo pragmatičniji nego mi. Oni traže filmske serijale. Njihovi filmovi koštaju sve više, pa moraju da nađu naslov koji svi znaju kako bi po njemu snimili film. Pogledajte recimo film 'Snežana i lovac'. To nije interpretacija bajke 'Snežana i sedam patuljaka', to je više neka verzija Jovanke Orleanke protiv grofice Eržebet Batori. Taj film nema veze sa onom Snežanom, samo je uzet naslov koji je stavljen na određeni proizvod. U tom filmu takođe postoje brojne reference na Diznijev klasik, a ne na evropsku bajku.

A bajke su deo evropskog kulturnog nasleđa, smatra Gans. I priznaje, tužan je zbog toga što danas za većinu ljudi bajka „Lepotica i zver“ postoji samo u Diznijevom obličju.

„U Francuskoj sam tokom rada na filmu pitao ljude oko sebe, ljude koji imaju tridesetak godina, i niko od njih nije znao za Koktoovu verziju. Nisu znali da je postojao crno-beli francuski film iz 1946. u kojem igra Žan Mare. Za njih je postojala samo Diznijeva verzija. Ali ne, ne treba da krivimo Diznija, u pitanju je način na koji kultura funkcioniše danas. Holivud je ukrao naše blago i filmom 'Lepotica i zver' želeo sam da im poručim: 'Ok, vi u Holivudu možete da snimate vaše filmove, ali to je deo naše kulture, i mi imamo pravo da snimam takve filmove sa evropskim ukusom, koji se neće oslanjati na Diznijeve bajke, već na naše vekovima stare bajke stare vekovima.

Scena iz filma Lepotica i zver

„Veliki sam fan američkih filmova i dobar deo moje filmske ličnosti zasnovan je na holivudskim filmova iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. I sa tim nemam problema. Ali, ponekad sam veoma tužan kada vidim koliko Evropljani ne veruju u svoju kulturu i više vole da Holivud odradi posao. Imao sam mnogo prilika da odem u Holivud i radim spektakle sa specijalnim efektima. Izabrao sam da ostanem u Francuskoj jer sam osećao da je za mene važnije da radim u svojoj zemlji, na svom jeziku. Imao sam iskustva i u Holivudu. Moj poslednji film 'Silent Hill' je snimljen tamo, i bilo je to odlično iskustvo. Ali kao Francuz volim da mislim da u Evropi postoji još nekoliko zanimljivih stvari oko kojih vredi truditi se. Publika XXI veka se kreće ka globalnoj vrsti zabave, i to je zasigurno američka zabava.“

„Da li ta publika veruje u bajke?“

„Da, zasigurno.“

„Zbog čega tako odlučno verujete u to“

„Zato jer mladi danas veruju u fantazije“, objašnjava Gans. „Često su to mračne fantazije, ali oni ipak veruju u fantazije. Znate, imam osećaj čak da su bajke jedan od najinteresantnijih žanrova, zbog toga što, i veoma sam tužan što je tako, publika ne želi da odraste. Oni žele da ostanu blisko povezani sa svim uspomenama iz detinjstva, pa čak i sa Diznijevim filmovima. Mislim da je u četrdesetim i pedesetim godinama prošlog veka publika bila mnogo starija. I zato su snimali zrelije filmove namenjene starijim ljudima. Danas je ponuda veoma slaba, tu su filmovi o superherojima, 3D animacije. To je veoma detinjasto. Gde je 'Francuska veza', gde je 'Kum'. Gde su takvi filmovi?“

Foto: Nemanja Kneževiæ / SAE Institut

Zar nije to malo neobičan odgovor od reditelja koji je snimio tradicionalnu bajku u maniru velikih holivudskih spektakala. Jer, Gansova „Lepotica i zver“ bar u vizuelnom pogledu i akcionim scenama, može da stoji rame uz rame sa američkom produkcijom, dok pojedine scene, poput smrtonosnog lova na srnu i buđenja okamenjenih statua nalikuju scenama iz video-igara. Kome je onda namenjen ovaj flm, mlađoj ili starijoj publici?

„Moj film je namenjen publici današnjice. Ali ja kao reditelj, kao ljubitelj filmova, žalim za vremenima kada je bilo moguće snimiti filmove kao što su 'Francuska veza', 'Apokalipsa danas', 'Divlja horda'. To su bili mnogo bolji filmovi od 'Osvetnika'. Ali sada imamo takvu publiku. Mislim da ljudi koji idu u bioskope danas žele da budu deca, da ostanu deca čak iako su moje godišt. Mislim da smo sada u nekom 'Post-Star-Wars' kimenatografskom periodu.“

I tu dolazimo do „Ratova zvezda“ i priče sa početka.

„Za mene 'Ratovi zvezda' predstavljaju kraj velikih američkih filmova. Dopadaju mi se ti filmovi, naravno, pogotovo prva tri dela. Ali sećam se da sam, kada sam prvi put video 'Ratove zvezda' rekao sebi: 'To je kraj 'Kuma'. To je kraj 'Isterivača đavola'. To je kraj američkih filmova namenjenih starijoj publici. Od sada će ljudi hteti da gledaju ovo. Medvediće u svemiru.'“ Ipak, za kraj razgovora Gans napominje kako nije pesimista i kako je svestan da svaki period u kinematografiji ima svoje blistave trenutke. A trenutno sada, oni su vidljiviji na televiziji neko na bioskopskom platnu.

„Danas smo možda izgubili mnogo na polju filmova, ali smo dobili isto tako mnogo kada je televizija u pitanju. Imate serije kao što su 'House of Cards', 'Breaking Bad' ili 'The Sopranos', 'Wire'. Ako hoću da zadovoljim svoju odraslu stranu, onda ću da gledam petu sezonu serije 'Wire'. A ako želim da se ponašam kao dete, otići ću u bioskop pored mog stana i gledaću 'Osvetnike 6'. I uživaću, naravno, jer je to takav film. Ali nekada zaista volim da ostanem kod kuće i gledam šta rade Sopranovi.“