FEST 2011: Šta i kako?

Zahvaljujući internetu više ne moramo da se zovemo Duda Lakić ili Sandra Perović da bi neke („festovske“) filmove odgledali pre drugih. Ako srčujete kako treba naći ćete dosta toga sami. S druge strane, u ovom vodiču ne bih trošio previše prostora na procenu FEST-ovog koncepta, smisla ili aktuelnosti. Kada me Savet bude plaćao za to - hoću. Do tada, babe, tetke i gradske demokrate mogu da spavaju mirno.

PETAK 25. II Ako ste do sada strepeli da vam iza imena Abbasa Kiarostamija uvek sledi neka socijalna metafizika smeštena u Americi-još-uvek-ne-p(r)odani-Iran, možete da odahnete. Overena kopija (Copie Conforme) je romantična drama na tragu Linklaterovih Before Sunrise i Before Sunset, a Juliette Binoche nezasluženo ostaje bez Oskara.

127 Sati

SUBOTA 26. II 127 Sati (127 Hours) je Boyleov neuspešan pokušaj, kako jedan moj prijatelj reče, da „od telefonskog imenika snimi film“. Zen poenta ovog filma izgubila se u šarolikim splitskrinovima koji su ne preterano inventivno odvukli film predaleko od mesta njegove radnje. S Nasiljem (Outrage) Takeshi Kitano pokazuje da je veliki reditelj spremnošću da se sprda sa sopstvenim opusom i estetikom. Nažalost, njegovo pregomilavanje „nasilja“ u gangsterskom lancu ishrane deluje previše rutinski.



Rumuni nastavljaju sa sjajnim filmovima i Biblioteka Paskal (Bibliotheque Pascal) je verovatno jedan od najboljih filmova na ovom FEST-u. Njegova NGO-ovska tema sex-traffickinga uvijena je u maestralnu bajkoliku priču inspirisanu Markesom i Borhesom koja deluje kao mešavina najboljih momenata Terry Gilliama i Emira Kusturice.

Kraljev govor

NEDELJA 27. II Najozbiljniji ovogodišnji kandidat za Oskara, Kraljev govor (King’s Speech), deluje kao film koji velika većina FEST-ovih poklonika verovatno vidi kao „pravi, festovski film“. I on to i jeste. Ali Frearsov The Queen i dalje ostaje najbolje počovečovljenje nekog britanskog vladara. Put u nepoznato (Rabbit Hole) poput Ordinary People ili In The Bedroom pokušava da „gubitku deteta“ priđe na originalan i autentičan način i samo delimično uspeva. Film vredi odgledati zbog toga što je „robotska priroda“ Nicole Kidman konačno našla adekvatnu ulogu. Turski film Med (Bal) je eco-friendly intimna priča o odnosu oca i petogodišnjeg sinčića u nekoj planinskoj nedođiji Turske. Sve što bi vas moglo iritirati kod ovakvog tipa filma s lakoćom rasteruje magični Bora Atlas koji igra sina.

Red Hil

PONEDELJAK 28. II Red Hil (Red Hill) je australijski vesternoliki „film osvete“ koji dobar deo svoje estetike pravi kombinujući Carpenterove Napad na policijsku stanicu 13 i Noć veštica. Smatrajte to solidnom preporukom. Nesrećni Crni labud (Black Swan) još nesrećnijeg Darrena Aronofskog je konfuzan i isprazan triler koji jurca za Brianom De Palmom baš koliko je i pokojni The Wrestler jurio za Scorseseovim Raging Bullom. S obzirom da je Natalie zatrudnela s pogrešnim tipom neću vam reći da njena štreberska posvećenost ulozi plaši više nego bilo šta drugo u filmu.



Poštena igra (Fair Game), politički triler prema istinitoj priči o razotkrivenoj agentici CIA-e za vreme Bushovog pohoda na Irak deluje (ne)verovatno koliko i avantura Limanovih drugih dvoje supružnika, Gospodina i gospođe Smit. Ako izgubite strpljenje za ovu vrstu političkog bulšita (sa dodatkom Seana Penna) uvek možete da provedete ostatak filma pitajući se šta ovaj mediokritet traži na FEST-u.

Upoznaæeš visokog crnog muškarca

UTORAK 1. III Upoznaćeš visokog crnog muškarca (You Will Meet A Tall Dark Stranger) je još jedna štanc-dramedija autora koji, nažalost, ne nalazi prečesto sponzore za remek-dela poput Whatever Works.

Bakama i tetkama, pak, treba kupiti kartu za ovo. Rumunski Utorak posle Božića (Marti, Dupa Craciun) nastavlja tradicije „hiper-realizma“ Rohmera i, donekle, Techinea, u statičnoj i u velikoj meri satiričnoj priči o raspadu jednog braka zbog suprugovog neverstva. Ukoliko volite da se smejete mukama drugih ljudi, ovo je film za vas.

Cirkus Kolumbija

SREDA 2. III Oni kojima se Danis Tanović nije zamerio svojim sumnjivo objektivnim filmom Ničija zemlja mogu da pogledaju njegovo novo ostvarenje Cirkus Kolumbija (Cirkus Columbia) o tome kako su i ljepi gradovi počeli ljepo da gore. Bosanaca u priči, nažalost, nema, Srbi i Hrvati na kraju djele prvo mjesto i za ljepe i za ružne stvari, a film je trećerazredni Fellini.



Živ zakopan (Buried) treba da pogledate. Ideja da se ceo film odvija u kovčegu malo većem od mrtvačkog dosledno je sprovedena bez flešbekova i paralelnih radnji (eat that, Danny Boyle!) i zbog toga par mana ne zavređuje pomena. S druge strane, anti-američki duh ovog filma ima tarantinovsku slast.

Negde

ČETVRTAK 3. III Negde (Somewhere). Hm. Negde, u nekoj vulfofakini Bangladeša neko slepo dete IQ-a 11 sa VHS-kamerom uprljanog sočiva snimilo je možda nešto gore od ovog dramski izblajhanog uratka Soffie Coppole. Ali za to, bar, nikada nećemo saznati. Zajedno je, ako se ne varam, prvi igrani film Mladena Matičevića. S obzirom da je ovaj čovek u četrdesetj odlučio da pretrči maraton, pa to i uradio, mislim da njegovom filmu treba dati šansu.

Detektiv Di i misterija fantomskog plamena

PETAK 4. III Raskošna kineska produkcija Detektiv Di i misterija fantomskog plamena (Di Renjie Yhi Tongtian Diguo) smeštena u VII vek raspametiće vas koreografijom i scenografijom za čiju demonstraciju furiozno rešavanje misterioznih ubistava služi kao „mekgafin“. Ako vodite svoje dete na neki od filmova FEST-a ovo bi trebalo da bude taj.



Slično nekim ranijim radovima (Miller’s Crossing, The Man Who Wasn’t There) braće Coen i Čovek zvani hrabrost (True Grit) je formalno savršena replika epohe i/ili „žanra“, kojoj uprkos basterdovanju Jeffa Bridgesa nedostaje malo krvi da zaživi kao mit (o Šejnu, recimo). O bogovima i ljudima (Des hommes et des dieux) je verovatno jedini film na ovom FEST-u koji me stvarno zanima i od koga očekujem nekakav zabavan komentar na temu aktuelnih hrišćansko-muslimanskih odnosa.

Amerikanac

SUBOTA 5. III Još jedna godina (Another Year) je od svih odgledanih filmova u ovom tekstu verovatno jedini apsolutno remek-delo. Ako imate pedeset i više godina i još uvek ste sami ovo je film koji će vam naneti tešku duševnu bol. Ako imate pedeset i manje godina i još uvek ste sami shvatite ovaj film kao poslednje upozorenje. Mike Leigh je nemilosrdan. Hirurški precizan. I ima glumce koji su rođeni da glume u njegovim filmovma. Amerikanac (The American) je drugo filmsko ostvarenje Antona Corbijna, sjajnog fotografa i nepodnošljivo netalentovanog reditelja. Ako želite da vidite kako se Clooney davi u govnima, pogledajte. Meni je bilo bolno.



Izvan zakona (Hors La Loi) je alžirski kandidat za Oskara koji se bavi buđenjem alžirskog pokreta za nezavisnost u Francuskoj. Superinspirativna tema i oskarovski postavljena priča obrađeni su nekako preskromno, i u domenu budžeta, glume i režije. Šteta. Autobiografija Nikolaja Čaušeskua (Autobiografia Lui Nicolae Ceausescu) je sačinjen kao trosatni kolaž snimaka Čaušeskuovog uspona i pada. Ako vas zanima, biće vam zanimljivo. I obrnuto. Ali, samo dočeci koje mu je priređivao Mao Ce Tung vrede gledanja!

Karlos

NEDELJA 6. III Karlos (Carlos) je originalno emitovan kao petiposatna TV serija na franuskoj televiziji. Trosatna bioskopska verzija uskratiće vam ono što je u ovoj seriji/filmu najbolje- dočaravanje epohe sedamdesetih i osamdesetih na nekim od najuzbudljivijih lokacija tog doba. Na kraju FEST-a čeka nas Globalna kriza (Inside Job). Oni kojima je ovo interesantna tema i koji ovo mogu da razumeju moći će da odgledaju jedan rutinski dokumentarac načinjen od intervjua sa ljudima koji ili pokušavaju da proniknu u ludilo ili se prave ludi. A deluje da je sve poprilično jednostavno. Oni kojima su ovo „španska sela“ verovatno (više) nemaju para ni za bioskopsku kartu.



Srećno!