Kan: Taj nevaljali Berluskoni

Hrabar, temeljno istraživački i polemičan, crnohumoran, u stilu stvaralaštva Majkla Mora, atraktivan za gledanje – takav je novi dugometražni dokumentarac „Drakvila”, italijanske komičarke i angažovane rediteljke Sabine Gucanti („Viva Zapatero!”), koji bi među atraktivnim filmskim naslovima i stvaraocima na ovogodišnjem Kanskom festivalu, prošao verovatno nezapaženo da nije bilo italijanskog ministra kulture Sandra Bondija. Tačnije, njegove izjave date tik pred početak festivala, s kojom je nagovestio bojkot Kana zbog toga što je film Gucantijeve uvrstio u zvanični program.

Rezultat njegovog bojkota je ogroman red onih koji su sa nestrpljenjem čekali da učestvuju u jutrošnjem stampedu prilikom ulaska u dvoranu „Bunjuel”, na projekciju „Drakvile”. Srećnici koji su se domogli sedišta, vrlo brzo su shvatili uzroke ministrovog gneva – Gucantijeva se obrušila na italijanskog premijera Silvija Berluskonija baš muški! Nemilosrdno, ali i sa svom snagom argumenata, autentičnih snimaka, premijerovih izjava i svedočenja učesnika i svedoka u mnogostranim premijerovim „sumnjivim rabotama” (i sudskim procesima). Povod za još jedan moćan film i novu antiberluskonijevsku kampanju, koju inače ova autorka već duže vodi, bio je tragični događaj koji je aprila prošle godine zadesio regiju Abruco i naročito istorijski grad L’Akvila koji je zemljotres gotovo sravnio sa zemljom uz velike ljudske žrtve, a Berluskoni svemu tome pristupio sa pozicije „vlasnika univerzuma”, pravog televizijskog šoumena, ali i veštog biznismena vičnog i plodonosnim konstruktorsko-građevinskim mahinacijama. „Drakvila” predstavlja kovanicu od reči Drakula (Berluskoni) i L’Akvila, a pun naziv filma glasi „Drakvila – Italija drhti”. Ministar Bondi smatra da on vređa italijanski narod, a iz sadržaja filma je jasno ko se jedino može osećati uvređenim. Isključivo oni kojima Berluskoni uskraćuje slobodu govora, mišljenja i kretanja...

Pokušaj ugrožavanja umetničkih sloboda i prava na drugačije mišljenje i viđenje pojedinih istorijskih događaja, zadesio je i francuskog reditelja alžirskog porekla Rašida Bušareba, zbog čijeg su filma „Izvan zakona” koji govori o kolonijalnoj prošlosti Francuske u Alžiru, pripadnici francuske desnice najavili proteste ispred Teatra Limijer, pred svečanu projekciju u glavnom takmičarskom programu.

Ogorčen ovakvim reakcijama i najavama nevolja, Bušareb je festivalu i internacionalnoj filmskoj javnosti danas uputio zvanično pismo sledeće sadržine : „U poslednje tri nedelje došlo je do žučnih rasprava vezanih za prikazivanje mog filma iako ga ljudi, koji u tim raspravama učestvuju, nisu još gledali. Suočen sa ovakvom strašću ali i da bih dodao izvestan stepen mira u pregrejani kontekst rasprava, smatram da da je važno naglasiti dve stvari. Prvo, film „Izvan zakona” je delo fikcije, porodična saga koja priča priču o tri alžirska brata i njihovoj majci u periodu od više od trideset godina, od sredine 30-ih do proglašenja nezavisnosti Alžira 1962. godine. Drugo, film mora biti u poziciji da se bavi svim temama pa i ovom. Ja sam tome pristupio kao filmski stvaralac, sa svojim senzibilitetom. Duboko verujem u slobodu izražavanja i čini mi se sasvim prirodnim da se neki ljudi možda neće složiti sa mojim filmom, ali se ja nadam da se sva neslaganja mogu izraziti u mirnoj atmosferi uz mirnu razmenu ideja...” Bušareb još u pismu dodaje i da treba imati u vidu da „ceo svet Francusku vidi kao zemlju slobode” i da je on sam ponosan što je njen žitelj i što će prikazati film u Francuskoj na najprestižnijem festivalu, izražavajući na kraju pisma i nadu da će se projekcija održati „u duhu uzajamnog poštovanja i u mirnoj atmosferi”...

Za atmosferu obožavanja na Kanskom festivalu, zadužen je legendarni portugalski reditelj Manoel de Oliveira, koga smo ovog podneva zatekli kako sa šeširom na glavi i štapom u ruci, dinamično šparta Kroazetom kao da mu nije 101. godina. De Oliveira večeras u dvorani Debisi, lično otvara program „Izvestan pogled” i to sa svojim najnovijim filmom „Čudesan slučaj Anđelike”, za koji kaže da je „metafizika o anđelima”.

Večeras se svečano otvara i program „Petnaest dana autora”, a za početak je ni manje ni više zadužena vanvremena rok zvezda Mik Džeger. Džeger je zajedno sa svojim „Stonsima” tema dugometražnog dokumentarca „Stonsi u egzilu” Stivena Kidžaka, posvećen snimanju njihovog mitskog albuma „Exile on Main Street”...

Godarova „osveta” i 333 minuta o Karlosu

Legendarni Žan-Lik Godar, nekadašnja ikona Kana, festivalskim čelnicima koji su njegov film „Film socijalizam” uvrstili u paralelan program, priredio je malu osvetu tako što je obelodanio da će u trenutku premijere u Kanu njegov film biti prikazivan i na jednoj plaćenoj televizijskoj stanici.

Još jedno iznenađenje priredio je takođe francuski reditelj Olivije Asajas, koji u Kan dovodi film o venecuelanskom revolucionaru Ramirezu Sančezu – kasnije poznatom što je kao Karlos ili Šakal predvodio svetsku terorističku organizaciju – koji traje čitavih 333 minuta, bez pauze.

Eva na žuru Robina Huda

Posle sinoćnog svečanog otvaranja festivala, zvanične večere za ugledne goste na plaži „Mažestika”, ekipa filma „Robin Hud” imala je svoju žurku do zore. A na žuru, osim Rasela Kroua i njegove supruge, Kejt Blančet u pratnji producenta, iznenada se pojavilo i zaštitno lice Kana, atraktivna holivudska zvezda Eva Longorija zbog koje su sevali pomamljeni blicevi. Družini su se pridružili i Benisio del Toro, Gael Garsija Bernal i pomalo odsutni Tim Barton.