Kako snimiti film u Srbiji?

Njih u Srbiji više nema. Na splavovima su, slušaju narodnjake u društvu advertajzera, pošto su konačno „odrasle“. Ovo, takođe, nije ni Daleki istok – nećeš dobiti šansu da napraviš nešto jedinstveno, kontroverzno, originalno, za pamćenje, za konzerviranje i slanje u svemir.

Onda, zašto ovo čitaš? Zbog toga što zvuči kao dobra zajebancija? To je već jedini legitiman razlog. Jer, ova tema i ovo pitanje iz naslova zaista jeste jedna tužna dobra sprdačina.

Brojni (audio, vizuelni i pisani) zapisi pokazuju da je na ovim prostorima nekada postojala kinematografija. Neidentifikovana grupa ljudi, okupljena u lokalnom filmskom establišmentu, tvrdi da ona i dalje živi. Neki od njih čak upotrebljavaju termin – vitalna! Kinematografija u kojoj je najtraženiji i najcenjeniji reditelj blokbastera, televizijski činovnik koji uskoro puni bukvalno sto godina (dabogda nam dugo živeo i divne, pastoralne serije nam, za pare poreskih obveznika, i dalje pravio) je vitalna? Koga bre vi zajebavate?!

Drugi, nešto manje bezobrazni, s nelagodom šapuću da srpska filmska „industrija“ trenutno diše na škrge. Pliva na suvom. Sve je u redu s kreativnošću, ali se nema para. Znači, zbog toga se pišu ovakva scenarija, čije ekranizacije imamo nesreću da gledamo – jer nema para? Hvala na objašnjenju, ali zar za scenario nije potrebno samo malo papira i utikač za kompjuter? Ah, da i talenat. Ali talenta ima, samo nema uslova, reći će oni, a mi se složiti. Talenta ima... samo, uglavnom, ne među onima koji se potpisuju na špicama domaćih filmova.

Mladi filmski entuzijasti, za to vreme, upućuju panične krike širom interneta, da je situacija alarmantna jer je kinematografija u stanju kliničke smrti i nešto se mora hitno preduzeti. Neki greše, a neki prosto lažu, ali niko ne govori faktičko stanje - srpska kinematografija je mrtva jer se još nije ni rodila! Poslednji trzaji njene jugoslovenske prethodnice dali su poneko dostojno čedo tokom devedesetih godina prošlog veka, ali ovo je novo vreme, nova zemlja, nova situacija, nove tehnologije. Ali, nove kinematografije nema. Nepostojanje dve osnovne žile kucavice u njenom biću – autora i publike – dokazuju da je tvrdnja o njenom postojanju samo fantazmagorija lokalnih filmskih amatera i entuzijasta, namenjena isključivo njima samima, kao „bensedin“ za slučaj iznenadnih samoubilačkih poriva, izazvanih svešću o besmislenosti sopstvenog postojanja.

Zbog čega se to desilo? Zbog čega su ova dva kamena temeljca svake umetnosti, ne samo filma, prosto isparila s ovih prostora? Zbog toga što su na snazi i dalje stara pravila igre, stari način razmišljanja, stari sistem rada – stara hidra s mnoštvom starih glava i nekolicinom novih koje su naučene da razmišljaju na stari način.

UPOZORENJE: Ako želiš da saznaš koji je to sistem, popij tabletu protiv mučnine i nastavi sa čitanjem.

S jedne strane gledano, snimiti film danas u Srbiji uopšte nije teško. Brojne osobine koje bi neupućeni pomislili da su neophodne uopšte ne ulaze u razmatranje. Stoga, nabrojimo najpre šta ti u Srbiji nije potrebno, da bi postao filmski autor:

TALENAT – gledao si srpske filmove snimljene u 21. veku? Mahom ti izgledaju kao snimljene pozorišne predstave iz 19. veka? Nisi usamljen u toj oceni. A nisi ni bez ukusa. Domaći autori će nam reći da nije umesno porediti njihova dela s delima njihovih kolega iz „razvijenih“ zemalja. Ono što je u slučaju dotičnih svetskih filmova zaista razvijeno jesu umovi, ideje, rešenja, rečju – talenti autora. Ali, kako razviti nešto što neko ni ne poseduje, na prvom mestu? Mi u Srbiji se to ni ne trudimo, samo im damo narodne pare, zbog jedne od neophodnih osobina, koje ćete pronaći nešto niže. Talentovanim ljudima za to vreme govorimo da su izuzetno talentovani, tapšemo ih po ramenu i čekamo da emigriraju, umru od raka, promene profesiju ili jednostavno ostare i umore se od života.

FILMSKO OBRAZOVANJE – ono koje podrazumeva gledanje filmova, a ne studiranje na nekoj od filmskih škola. Moderni srpski filmski autori filmove su mahom prestali da gledaju čim su završili škole. Shvatili su da sve znaju i krenuli da „rade“. Pošto su im profesori na akademijama uglavnom puštali filmove starije od njih samih, i estetika ovih mladih ljudi deluje zapanjujuće anahrono... ako je uopšte ima.

DOBAR SCENARIO – da, u Srbiji je, na žalost producenata, još potreban scenario. To je tužna istina. Ali, nije neophodno da on – iako je napisan – bude pismen, daleko bilo interesantan, da ne serendamo – fantastičan. Neko će reći, tako je danas i u Holivudu. Upitajmo samo: da li bi neki od domaćih scenarija slučajno bio snimljen u Holivudu? Hahahahahaha...

MORAL – moral je kao kišobran. Štiti nas od fekalija kojima nas tovare oni odozgo. Oni moćniji. Oni koje su tovarili oni iznad njih. Taj kišobran je, pak, ozbiljnom autoru samo otežavajuća okolnost. Računa se da je on valjda spreman da se malo usmrdi da bi snimio film. Brojne su anegdote o svetskim rediteljima kao svinjama od ljudi. Ta belosvetska goveda su, doduše, bila čudesno talentovana, ali nemojmo cepidlačiti. Ostavimo kišobran u predsoblju i uđimo u filmsku industriju.

E, sada, kada ohrabreni ulazimo u utrobu zveri, očišćeni od nepotrebnih predrasuda o izuzetnosti lokalnih filmadžija, važno je da znamo da se mora imati makar jedan od sledećih kvaliteta. Što ih je više u tvom CV-ju, to bolje, jer konkurencija je žestoka, a najveći broj mesta za stolom sa koga se dele novci, već su zauzeta. Ipak, nemoj biti obeshrabren, već prioni na posao:

ČLANSKA KARTA POLITIČKE PARTIJE – realno gledano, nema šanse da danas u u bilo čemu uspeš u Srbiji bez ovog kvaliteta. Ovo je uslov svih uslova, oduvek i, čini se, zauvek. U Srbiji, naravno! Ipak, ne bi smelo da ti bude teško da ga ispuniš. Nije baš da je Sloba na vlasti, a JUL kreira kulturnu politiku. Sve stranke su OK. Svaka se žestoko bori za interese svojih članova, naročito onih zakucanih u glavne i izvršne odbore. Samo treba da se ima malo para za dobrog insajdera, da bi ti predvideo ko na sledećim izborima mažnjava ministarstvo kulture. Još bolje, neka ti se ćale i keva rasporede po ostalim, obavezno različitim partijama. Ko god da dobije, umreženi ste. A onda kada vam dođe sledeća porodična slava, pa vam za sto sednu neki budući ministar kulture, državni sekretar pravde i direktor policije, prva klapa će biti uz čašicu zakazana na licu mesta, i bez scenarija. Mislim, scenario... daj, budimo ozbiljni ;)

LIZGUZ DAR – kada smo govorili da talenat nije potreban, isključivo smo mislili, naravno, na umetnički talenat. Dar za poniranje i ugodno praćakanje po dubinama čmarova lokalnih VIP-ova je apsolutni must. Zato, namaži jezik najboljim lubrikantom pre svakog izlaska iz kuće i budi u niskom startu, da u svakom trenutku poližeš svaki anus koji ti se poturi pod nos. Ako si član stranke, ovo ti je već u opisu posla, ali nije zgoreg naglasiti nivo lickanja koji moraš dostići. Veoma visok! Naročito ako si mlad, nedokazan, anuse na brojnim važnim stolicama moraš uveriti u u svoju političku korektnost, kao i ostale korektnosti. Na primer, ako ti slovenački producent ponudi tekst bosanskog scenariste o kravi pred porođajem, istraumiranoj eksplozijama srpskih bombi, koju smernim pojanjem smiruje i na uspešno teljenje navodi hor muslimanskih dečaka, ne razmišljaj ni trenutak. Ko zna, možda budeš čak i nominovan za Oskara.

UMETNOST IZNAD SVEGA – budi spreman da, ako je potrebno, teška srca zajebeš i išutiraš i rođenog burazera. To će u očima kolega pojačati utisak da ti je zaista stalo do svog stvaralaštva. Zamislimo situaciju: ti si scenarista, kum ti je producent, najbolji prijatelj reditelj. Tokom godina vašeg druženja i prijateljstva, oni su te, što iz sopstvenog neznanja, što iz dobre namere i prijateljske naklonosti, pogrešno ubedili da si vrlo talentovan pisac. Ti napišeš neko govance, koje u javnosti širokoumno i širokogrudo opisuješ kao crnohumornu melodramu. Njih dvojica razumno predlažu da osnujete zajedničku producentsku kuću i izgurate projekat. Pomoću njihovih biografija i kontakata, na jednom od onih čuvenih stolova dolazite do neke love. Pripreme za film kreću. Ti iznenada počinješ da shvataš da tvoj najbolji prijatelj nije baš idealan reditelj za ljubavno komitragično remek-delo kome si posvetio svaku kap svog znoja, krvi i gluposti. Ne samo on, niko nije dovoljno dobar da to režira. Osim tebe, razume se, koji si poslednji put režirao bitku Indijanaca i kauboja u pesku odmarališta u Igalu, u svojoj šestoj godini. Iako su pare legle za projekat koji je potpisivao tvoj prijatelj, uz pomoć kuma producenta izmajmunišeš da ti se kinta ne oduzme i režiraš svoj debitantski film. Odjednom si reditelj, scenarista i vlasnik polovine producentske kompanije. Sunce ti jebem, praktično kao Kameron! Ortaci ti čestitaju, kažu da je film do jaja. Nema veze što izgleda kao da ga je režirao i montirao jedan od braće Matić (bez ikakve uvrede prema njima dvojici), bitno je da nudi čistu emociju, batice... proizišlu iz tvoje emotivne i duhovne čistote ;)

PROFESIONALIZAM IZNAD SVEGA - budi profi! Režiraj sve što ti iko ikad ponudi. Bićeš tretiran kao pouzdan, veran saradnik, koji ne postavlja suvišna pitanja o kvalitetu/ideji/pozadini snimanja baš ovog projekta i spreman je da živi od svog rada. Zrela osoba! Ne odbijaj nikad ništa. Napisati scenario za film sa zvezdom Granda u glavnoj ulozi? Režirati sportsku seriju, iako si loptu video samo na bilbordu, a duša, misli i ruke su ti nežne kao u devojčice koja njima samo drži lastiš i češalj za barbike? Reklama za prašak (Ariel, ne kokain)? Predizborna kampanja stranke čijeg predsednika maštaš da vidiš kao zaraženog beskućnika u katakombama Kalemegdana? Komercijalni film o proizvodnji crepova? Sve može! Onaj ko odbija, pod 1) vređa poslodavca i nikad više neće dobiti nijedan posao ni od njega, ni od njegovih brojnih ortaka, s kojima ovaj izlazi u lokale divnih i poštenih vlasnika; pod 2) je sumnjiv, jer ko danas u Srbiji odbija posao? I zašto? Jer kao ima neke posebne estetske kriterijume? Taj misli da je iznad nas? Hm, on onda nije jedan od nas; pod 3) koji si ti bre kurac, da odbiješ nešto što ti se ponudi?! A, bre?!

PO SCENARIO KOD PROVERENIH KADROVA – možda ti misliš da moždane mase koje se kriju iza određenih, dobro poznatih, imena, pišu izmet od scenarija, ali ne budi glup. Da bi snimio film, tebi su potrebne pare, a ne dobar tekst; on ti je potreban ako želiš dobar film, ali ti si očajnik koji se filmom bavi u Srbiji. U tom slučaju, evo jednog tipa: priča se da neka imena na prvoj strani scenarija garantuju lovu na fondovima. Ne samo domaćim, već i mnogo unosnijim – stranim. Dovoljno je čak samo da se potpišu, ne moraju ni da čitaju ono što si, na primer, ti napisao. Naravno, za neku petocifrenu sumicu evrića. Ovaj uspeh ti ne možemo garantovati, ali urbana legenda kaže da je tako. Možda nije baš urbana jer su likovi o kojima govorimo više ruralni, ali možda nije ni legenda, već surova i depresivna istina. U svakom slučaju, razmotri predlog. Ne smemo ti reći ko su oni, jer bi mogli to protumačiti na dva načina – kao uvredu ili kao reklamu. Zbog prvog bi nas tužili, za drugo nisu platili. Zato se snađi, dali smo ti dovoljno naznaka.

SAČEKAJ PRAVI TRENUTAK – koji bi to bio momenat, pitaš se očajan ti? Na primer, tvoj 80. rođendan. Za taj jubilej spremi projekat TV serije/filma po sopstvenom ukusu i ukusu tvojih vršnjaka. Oni su jedina publika koja nema teorije da izneveri pošto će biti gluvi, slomljenih kukova, s kataraktom preko očiju, vezani za postelju i na mentalnom autopilotu, koji svaku smenu kadrova bržu od tri minuta registruje kao nesnosan migrenozni bol. Piplmetri će pokazati da je tvoje delo ubedljivo najgledanije jer će mlađe generacije tada biti na drugim planetama, a vi ćete jedini ostati ovde da izumrete, kao nekada dinosaurusi. Ovo ti je čist zicer. Ako ne veruješ, proveri još jednom na IMDB-u godište autora najgledanijih srpskih filmova i serija u trećem milenijumu.

Da ne bismo smatrali sebe odgovornim za tvoj eventualni put gradskim autobusom do Brankovog mosta i kondorov let s njega, reći ćemo ti i način na koji filmove snimaju mladi autori van Srbije. Tamo su potrebni oni uslovi iz prve polovine teksta koji su ovde suvišni – talenat, gledanje filmova, dobar scenario. Potreban je i moral, verovao ti to ili ne. A onda uradi sledeće – okupi ortake, kupite jeftinu kamericu, instalirajte piratski program za montažu, udružite talente, maštu, skupite muda i skočite sa ivice pravo u ambis bez dna. Ako ovo učini dovoljan broj vas, konačno će nastati nešto što će se zvati – srpski film.

Tekst je preuzet iz srpskog izdanja magazina MAXIM.