Šta je s mladima, JK i Hemingvejem?

Protekle sedmice javnost je uz šok, tugu i nevericu dočekala podatak da su mladima idoli Jelena Karleuša, Milorad Ulemek Legija, Ernest Hemingvej i Moamer Gadafi. I šta se desilo sa tim?

Piše: Mladen Savković
Podeli

Brojni mediji preneli su podatke najnovijeg istraživanja koje je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, naglašavajući to da su maturantima u Srbiji uzori pomenute ličnosti. Ukoliko su i Vas iznenadili pomenuti rezultati, bar na kratko možete biti mirni. Mediji k'o mediji, istrgli su određene rezultate istraživanja, pa su tako maturanti predstavljeni u nešto lošijem svetlu.

Istina je ipak drugačija, jer, kako za B92 kaže jedna od autorki istraživanja Bogdana Opačić, svega trinaest posto mladih u Srbiji navodi ime svog uzora, dok najveći deo nema idole.

Pozitivno je da se među uzorima u velikoj meri nalaze članovi porodice i profesori, što govori da oni nisu samo usmereni na moć, slavu i novac već i da cene kvalitete ljudi u svojoj okolini. Takođe, pozitivno iznenađenje jesu i reality show i talk show programi koje maturnati u najmanjoj meri vole da gledaju“, objašnjava Opačić.

S obzirom na to da se istraživanje bavilo interakcijom vrednosnih i kulturnih preferencija maturanata, osim (ne)postojanja idola, dalo je i mnoge zanimljive rezultate.

Samo 28,3% maturanata bavi se nekom vrstom umetnosti, dok 71,7% ne učestvuje u kulturnoj produkciji. Od onih koji se bave kulturnim stvaralaštvom najviše je onih posvećenih muzici i slikanju (oko trećine), zatim literarno stvaralaštvu (9,4%), pa glumi (7,5%).

Negativno smo iznenađene što, posle 13 godina intenzivne edukacije na temu demokratije, dve trećine mladih ne zna da navede nijednu demokratsku vrednost. Ukoliko i navode na prvom mestu to su prava i slobode, zatim ravnopravnost“, dodaje Opačić koja je istraživanje sprovela zajedno sa koleginicom Bojanom Subašić.

U istraživanju su učestvovala„bolja“ odeljenja u gimnazijama i većina anketiranih maturanata prethodni razred završila sa je odličnim uspehom. To donekle može poboljšati sliku o maturantima, ali Subašić smatra da bez obzira na sve ono otkriva važne podatke.

„Ovo istraživanje pružilo je uvid u navike maturanata, njihove ukuse i potrebe. Naime, svega tri posto pokazuje aktivizam u kulturi što znači da na tom polju treba mnogo više da se radi. Od ustanova kulture maturanti najviše odlaze u biblioteke, a najmanje u pozorište. Kada su sadržaji u pitanju najviše se posećuju muzički i to oni domaće muzike, a najmanje koncerti klasične muzike. Maturanti najviše slušaju pop i rok muziku, najviše gledaju filmske i muzičke sadržaje na televiziji, najviše čitaju modne, magazine o nezi i zdravlju i naučno-popularne časopise, što potvrđuje njihovu okrenutost zabavi i razonodi“, kazala je Subašić.

Najčešće jednom do tri puta godišnje posećuju kulturne događaje. Najpre ih privuku koncerti narodne i pop-rok muzike, kao i biblioteke. Češće od jednom mesečno, neki sadržaj iz kulture poseti tek svaki trinaesti maturant. Van školskih aktivnosti maturanti najčešće pročitaju jednu do tri knjige godišnje.

Nju je tokom istraživačkog rada najviše iznenadilo to koliko su maturanti okrenti estradi.

„Na pitanje da navedu kompozitora, izvestan broj njih navodi upravo osobe sa estrade, a ne kompozitore klasične muzike. Ipak pozitivno je da neguju tradicuju u poželjnoj meri tj. da neguju pozitivan, zdrav odnos prema naciji, ne preterano vezivanje za autoritete, okrenutost porodici, dok sa druge strane ne zatvaraju vrata novim iskustvima, savremenim tendencijama, poželjnim vrednostima. Tako da možemo reći da su u najvećoj meri maturanti blagi tradicionalisti“, zaključuje ona.

Međutim, od objavljivanja istraživanja prošlo je desetak dana, a čini se da su alarmantni podaci zablesnuli tek na kratko, i ubrzo se ugasili.

Subašić i Opačić nadaju se da će istraživanje ipak imati veći uticaj, te da će delovati kao apel, najpre roditeljima, potom najvažnijim institucijama u sazrevanju mladih (školama i ustanovama kulture), ali i kreatorima kulturne i obrazovne politike.

„Ovo istraživanje bi trebalo da utiče i na roditelje ispitanika, na medije, koji bi trebalo da u velikoj meri promene programske šeme, na ustanove kulture koje treba da svoje programe namene i ukusima mladih i na škole koje sa frontalnog metoda rada treba da pređu na radioničarski rad i na diskusije. Preko svih navedenih instrumenata ovo istraživanje trebalo bi da utiče i na mlade koji su ogledalo našeg društva.

Trebalo bi. A da li će?