Da li je "Požuda" nova "Siva"?

Knjizevnost je, nazalost, kao i mnoge druge aspekte (sub)kulture, zahvatila opsta estradizacija (citaj: amerikanizacija) kojoj, cini se, vise nista ne moze da stane na put. Ozbiljnu literaturu, kao uostalom i umetnicki film, kvalitetnu muziku (bez obzira na zanrovsku opredeljenost) potisnuo je u drugi plan "reality lifestyle" u kome vise ne postoje nikakvi kriterijumi. Jos jedan "trash" roman koji treba da donese enormnu zaradu, i koji ce uprkos tome za koju godinu biti zaboravljen. Da se razumemo - ordinarne gluposti poput "Sive", "Sumraka" ili ove postojale su i ranije, ali su tada stampane na novinskoj hartiji, prodavane na trafikama i nikome nije padalo na pamet da ih nazove knjizevnoscu. A danas su to bestseleri. O tempora, o mores...

Žali Bože isečenog drveta za ovakvo đubre. Niko živi se ne učlanjuje u biblioteke, pravi klasici hvataju prašinu i vlagu na policama, a ovo smeće dolazi do mesta najčitanije literature. Svet, ceo, je postao jedna velika kloaka u kojoj samo najodvratniji oblici života lepo žive i srećni su. Najniže strasti, poroci, novac, prevara, pokvarenost, novi su bogovi kojima se svet klanja. Odvratno.

Tužno je što se ovakva dela objavljuju, a klasici zaboravljaju... Bitno je da su rafovi u knjižarama puni ovakvih tričarija, dok Hemingvejev ,,Pokretni praznik" kod nas nije objavljen od 1974. i nigde se ne može naći! Pa da nije filmova, ne bismo mi videli ni Džejn Ostin, a o Ficdžeraldu da ne govorim! Sad možemo samo da se pitamo, da li je za ovakvu situaciju kriva ponuda ili potražnja...

I baš kada pomisliš da ne može gore od "50 nijansi" pojavi se ovako nešto!

Knjizevnost je, nazalost, kao i mnoge druge aspekte (sub)kulture, zahvatila opsta estradizacija (citaj: amerikanizacija) kojoj, cini se, vise nista ne moze da stane na put. Ozbiljnu literaturu, kao uostalom i umetnicki film, kvalitetnu muziku (bez obzira na zanrovsku opredeljenost) potisnuo je u drugi plan "reality lifestyle" u kome vise ne postoje nikakvi kriterijumi. Jos jedan "trash" roman koji treba da donese enormnu zaradu, i koji ce uprkos tome za koju godinu biti zaboravljen. Da se razumemo - ordinarne gluposti poput "Sive", "Sumraka" ili ove postojale su i ranije, ali su tada stampane na novinskoj hartiji, prodavane na trafikama i nikome nije padalo na pamet da ih nazove knjizevnoscu. A danas su to bestseleri. O tempora, o mores...

Žali Bože isečenog drveta za ovakvo đubre. Niko živi se ne učlanjuje u biblioteke, pravi klasici hvataju prašinu i vlagu na policama, a ovo smeće dolazi do mesta najčitanije literature. Svet, ceo, je postao jedna velika kloaka u kojoj samo najodvratniji oblici života lepo žive i srećni su. Najniže strasti, poroci, novac, prevara, pokvarenost, novi su bogovi kojima se svet klanja. Odvratno.

Tužno je što se ovakva dela objavljuju, a klasici zaboravljaju... Bitno je da su rafovi u knjižarama puni ovakvih tričarija, dok Hemingvejev ,,Pokretni praznik" kod nas nije objavljen od 1974. i nigde se ne može naći! Pa da nije filmova, ne bismo mi videli ni Džejn Ostin, a o Ficdžeraldu da ne govorim! Sad možemo samo da se pitamo, da li je za ovakvu situaciju kriva ponuda ili potražnja...

I baš kada pomisliš da ne može gore od "50 nijansi" pojavi se ovako nešto!