Jezici na Balkanu "politička priča"

Pa ako gospodin več toliko zna o tom srpsko - hrvatsko - bošnjačkom - crnogorskom jedinstvenom jeziku neka molim lijepo pregovori barem jedno rečenicu na njemu! Onda bi možda primjetio da "fabrika veštačkog đubriva" nije isto kao "tvornica umjetnog gnojiva". Djeca u Hrvatskoj nemaju pojma šta je šargarepa, bioskop, šta su pantalone, hleb ili šta to duva pa stvara talase. I kako vrijeme prolazi razlike če biti sve veče i veče pa če se za koje stolječe ili dva naši potomci razumjeti baš kao Slovenci i Makedonci. Onako - malo - tek toliko da nas ne prodaju...
(slavko, 28. mart 2013 21:54)
# Link komentara
Ni ja ne razumem pola reci ljudi koji pricaju srpskim a iz Leskovca su pa to ne znaci da postoji leskovacki jezik... Nije slucaj samo sa Leskovcem, svaka opstina u Srbiji ima drugaciji naglasak i drugacije nazive za mnogo toga... Ni Engleski u Britaniji nije isti kao Engleski u Americi pa ga Ameri ne nazivaju americkim vec Engleskim.

@slavko
Pa dobro dragi Slavko, izneli ste nepobitne argumente, ali to ne menja činjenicu da ste ih pisali na svom maternjem jeziku, a nekim čudom će Vas ipak razumeti i Srbi i Crnogorci i Bošnjaci bez razlike! I dodala bih da se i u Srbiji za "đubrivo" koristi i reč "gnojivo" kao sinonim, a ako deca u Hrvatskoj ne znaju šta su pantalone to je propust u opštoj kulturi i suženoj svesti, pošto je deci u Srbiji simpatično da znaju šta su to hlače! Puno pozdrava...

Pa ako gospodin več toliko zna o tom srpsko - hrvatsko - bošnjačkom - crnogorskom jedinstvenom jeziku neka molim lijepo pregovori barem jedno rečenicu na njemu! Onda bi možda primjetio da "fabrika veštačkog đubriva" nije isto kao "tvornica umjetnog gnojiva". Djeca u Hrvatskoj nemaju pojma šta je šargarepa, bioskop, šta su pantalone, hleb ili šta to duva pa stvara talase. I kako vrijeme prolazi razlike če biti sve veče i veče pa če se za koje stolječe ili dva naši potomci razumjeti baš kao Slovenci i Makedonci. Onako - malo - tek toliko da nas ne prodaju...

Ma sve su to budalaštine, naravno da postoje mnoge različite riječi, pa i neke gramatičke razlike, no to su razlike u razini dijalekta, u osnovi je to isti jezik i tko se iz petnih žila trudi "dokazivati" suprotno je jednostavno ignorant i budala. Činjenica da se bez problema mogu razumijeti i nepismeni ljudi iz HR, SRB, BIH i CG dovoljno govori sama za sebe, a sva ova prepucavanja, sukobi i animoziteti medju toliko sličnima pokazuju svu jad i tragediju ljudskih karaktera i zatupljenost naših naroda.

(slavko, 28. mart 2013 21:54)
Postao si ziv dokaz.Razumes svaki rec,ali u celosti pojma nemas sta je rekao.

@Slavko:
Pa nisu iste reči ni britanska "autumn" i američka "fall" za jesen, nemačka "strasse" i austrijska "gasse" za ulicu, dalmatinska "hiljada" i zagrebačka "tisuća" itd, primera ima bezbroj. Ako ćemo tako gledati, ne postoji jedan nego 15 engleskih jezika, 20 španskih, 30 arapskih... Srpskohrvatski je lingvistički jedan jezik, bilo da ga regionalno ili iz političkih razloga nazivamo srpski, hrvatski, bosanski, bošnjački, hercegovački, slavonski, bačvanski, šumadijski, bunjevački, crnski, gorski...

(slavko, 28. mart 2013 21:54)

Gospodine Slavko,

nezavisno od toga gdje zivite i kojoj nacionalnosti pripadate,trebali bi iz opste kulture da znate,da u Hrvatskoj vec nekoliko godina(da ne kazem desetina godina),posebno od 90tih je na sceni strogo usmjeravanje na govor koji je propisan od HAZU-a,a koji je aminovala i Vlada. Dakle vec 20 godina se djeca skoluju po strogo propisanim pravilima,gdje je zabranjeno reci npr. nezavisno,jer te cijeli razred sa sve nastavnicom ispravlja da se ne kaze tako nego neovisno i nikako drugacije,sto kod djece stvara traume(primjer u porodici jer mi jedan dio porodice zivi u ZG),jer imaju veeeeliki strah od toga kako ce izgovoriti koju rijec. Ta politika je dala velikog uspjeha,tako da sada imate generaciju koja jezik dijeli po dijalektima ili naglasku (!!!). Ili recimo ljude koji u Crnoj Gori prave nesto sto treba da se zove novi jezik,na nacin da ubace 20 ruralnih izgovora i rijeci u knjizevni jezik i da to predstavlja novi jezik(!). Da ne govorim o potrebi identifikacije jezika sa nacijom(bosnjacki,bosanski,sandzacki ili kako vec JEZIK(!)).
Da malo bolje poznajete srpski jezik uvidjeli bi da taj "primjer" koji ste dali pokazuje sramotu ljudi kojima je potreban novi identitet,jer ja savrseno koristim,razumijem i pisem oba vasa primjera.
Politicko pitanje jeste ali ne Srba.Srpski jezik je jasan i ziv po tom pitanju.
Problem drugih je sto usljed nedostatka identiteta,sljepila,zaludjenosti i ostvarivanja stvaraju i izmisljaju sebi "jezike".

@Slavko ranije ljudi nisu putovali, nisu čitali, nisu imali TV, radio, internet. U takvim uslovima uz nacionalni zatvoreni školski sustav moglo se raditi na pravljenju umjetnih razlika. U ovom suvremenom zemanu to više nije moguće posebno od kada su se spustile međe te se sve češće ide iz Srbije u Hrvatsku, iz Hrvatske u Srbiju, slično i sa Bih. Čak i ja trenutačno delam za zagrebačku tvrtku i nikaj mi ne fali ;) Čak sam čuo razgovor u tramvaju gde se mlada studentkinja zagrebačkog sveučilišta žali kako joj smeta literatura koja je na "srpskom". Smeta joj ali čita bez problema jer mora, nema dovoljno na "hrvatskom". A nekih razlika i nerazumevanja je bilo i biće. Npr. odakle Zagrepčanima ideja da pitu zovu štrudlom, svaki se Lala krsti i levom i desnom i ne može da veruje. Štrudla ima debelu koricu od kiselog testa, a pita ima tanku običnu koru :P

Давно је у Истанбулу настала кованица "Причај српски да те цео свет разуме"... комплексаши могу да га називају како год хоће све док отварају уста из њих ће излазити српски, ха ха

Sta ces onda ti Slavko ovde,mi te nista ne razumemo...

@Slavko, samo mi ovo odgovorite - na kom jeziku je napisano ovo pitanje?

Ne postoje Austrijski, Američki, Meksički ili Brazilski jezik.
Postoji srpski kao deo južno slovenskih jezika, pored slovenačkog i makedonskog.
Postoje i Hrvatski, Bošnjački i Crnogorski standardni (jezici) koji su politički definisani a ne upotrebni jezici. Upotrebni je Srpski koji je lingvistički jedinstven sa različitim dijalektima i narečjima. Najveca verska grupa koja ga koristi je srpska. U upotrebi su dva pisma.
U okviru ovog jugo-slovenskog jezika postoje razlike u recima koe se lokalno koriste, koje su prirodno nastale različitim uticajima, ali struktura jezika je ostala jedinstvena.
Na primer, bez obzira sto govore isti jezik nece se razumeti, ako budu govorili svojim dijalektom i narečjem neko ko je iz pasivnog dela Zagorja i neko koje sa dalmatinskog ostrva, neko iz severnog banata i okoline Vranja.

Ceo svet praktično tretira jezik sa ovih prostora kao jedan. Podele su nastale iz versko-političkih potreba. Upotrebni jezik je samo jedan.

pozdrav ateistima i pan-slovenima

@ Славко, драго ми је да се разумемо.

@slavko, to sto ti navodis kao primere je samo kapljica razlicitosti u moru slicnosti.Problem je upravo politizovanje jezika,sto i ti radis.Srpski i hrvatski jezik imaju vise slicnosti nego razlika,i to neuporedivo.Problem danasnje dece su politicari koji vestacki pokusavaju da izoluju drzave i naglase razlike.I za vreme zajednicke nam drzave postojali su kruh,tvornica,kino,i sta si vec nabrojao,pa su ljudi razumeli jer su sasvim prirodno,jezikom i kulturom upuceni jedni na druge.Jezici evoluiraju ali i ljudi brisu granice.Slicni uvek pronadju jedni druge,kad tad.I pitam se,sta li je to sto proizvodi talase ako nije vetar ili ti vjetar.

Grinberg je posebnu pažnju posvetio bošnjačkom jeziku, objašnjavajući situaciju u Bosni i Hercegovini i Sandžaku. Prema njegovim rečima, srpski Ustav ne priznaje bošnjački jezik kao zvaničan službeni jezik u državi, ali priznaje njegovo postojanje, dok za vreme vlasti Slobodana Miloševića on nije bio priznat kao jezik.....Pa u vreme vladavine Miloševića(90-te) bošnjački jezik nije ni postojao.Tako da ne razumem kako je mogao biti priznat kao jezik.

Ja citam....

@(slavko, 28. mart 2013 21:54)

Ja mislim da gresis. Pogotovu u vremenima interneta gde se ljudi dopisuju iz celog sveta, pa tako i Hrvati sa Srbima je tek tesko da se stvore novi jezici. U jednoj igrici je bio u pocetku obicaj da se Srbi pozdrave sa "pozz" a hrvati medjusobno sa "bok", ali posle nekog vremena sam vec mogao da primetim kako se i hrvati po nekad medjusobno pozdravljaju sa "poz". Ja se licno dopisujem sa jednom curom iz Hrvatske, i posle nekog vremena je i ona uhvatila moje cake pa po nekad pocela da kaze "bre" i ako joj to u pocetku nije bio obicaj :)

Pa jeste, politika ...

Eno imate novozelandski, pa kanadski, americki, australijski jezik, jel' tako? Pa, nije. Sve je to engleski moj profesore.

Nama je profesor srbistike lepo rekao- Ako pričamo o srpskom, hrvatskom ili crnogorskom, pričamo o politici. Dok je postojala Jugoslavija, kako tad nisu pričali o međusobnom nerazumevanju?? Dijalekti su u pitanju, ljuuuudi!!!

Slavko toliko su različiti da evo ja nisam ništa razumeo šta si napisao.

Obicno se u raspravama na ovu temu prvo poseze za argumentima koji se ticu razlika na polju leksike, medjutim, jedan jezik ne cini samo njegov leksicki fond, jer bi se, u suprotnom, svaki zargon ili lokalni govor mogli smatrati zasebnim jezicima. Isti glagolski oblici, padezni nastavci, etc, prisutni u svim jezicima navedenim u tekstu, svedoce o tome da je po sredi, ipak, politicki korektno resenje.

@slavko donekle te razumem, ali nikako ne razumem da u tim novim jezicima (bosnjacki i hrvatski) imate slova koja 50% stanovnistva ne zna da koristi, sto savrseno pokazuje i tvoj komentar. neko malo razjasnjenje tog fenomena?

Dokle god na ovom brdovitom Balkanu glavni pojmovi budu jad, beda i neimastina, dokle god narodima bivse zajdnicke drzave glavni sport bude umece prezivljavanja a ne umece zivljenja, dotle ce se oni (narodi) baviti ovakvim budalastinama.
A i za ocekivati je ovakav sled stvari kada je ovo jedna od retkih oblasti gde se prvo dobije teritorija pa tek onda stvara narod.

Gorepomenuti gospodin je upravo i rekao da su jezici na južnoslovenskom prostoru političko,a ne lingvističko pitanje. Uskoro će ta tendencija stvaranja „novih “ jezika dovesti do toga da se ama baš ništa ne razumemo.
Kako se jezik kojim govore Škoti zove engleski iako ih,npr., Amerikanci razumeju lošije nego Srbi Makedonce.
Ili se u Italiji govori različitim dijalektima,tako da se oni sa severa trebaju zamisliti kada govore sa sunarodnicima sa juga,pa se ipak taj jezik zove Italijanski.
Umesto da nas južnoslovenski jezici spajaju,oni će nas još više udaljiti.
A to da li deca u Srbiji znaju šta je mrva je već smešan argument.

Bošnjački jezik uistinu ne postoji i zato niko njim ni ne govori. Postoji bosanski jezik i njime se govori u Bosni i Hercegovini te dijelovima Srbije i Crne Gore, što se može provjeriti i u školama i u zvaničnim institucijama. A politička priča je upravo to - negiranje jezika koji uredno i dokumentovanmo postoji više od hiljadu godina. Hvala!

@slavko
jel to zhelish?

@slavko Да би сте нешто уредили, потребна је енергија (минимална ентропија). Неко мора да је уложи и то са чистом и јасном идејом, у противном у питању је реплицирање постојећег хаоса. Ако је то учињено с љубављу, као основним мотивом, онда је разлог деградације доброг дела мржња. Језик - аудиjeлна верзија генетског кода је чудо, којим смо обележени и то не без разлога. Људска јединка поседује јак мотив самоодржања и то постиже балансом између потреба да се издвоји из масе са својим посебностима (које се враћају заједници кроз потенцијални напредак), односно да припада заједници у коју се својевољно утапа (опстанак појединца у уређеном систему). Балканско подручје је типичан пример поремећене равнотеже ова два супротстављена мотива услед егоизма, који се потхрањује у засебним микро целинама, како изнутра (мржња, кратковидост, незрелост, примитивизам), тако и споља (трули интерес). И док једну говорну групу радује што се наредне генерације неће разумети, сви ми заједно ћемо бити "претопљени", баш као и секундарна сировина, јер очигледно не заслужујемо да опстанемо због одрицања од с љубављу поклоњеног обележја - језика.

@Slavko, samo mi ovo odgovorite - na kom jeziku je napisano ovo pitanje?
(Jezikoslovac, 28. mart 2013 23:37)

Na hrvatskom, po gramatici izvedenoj iz one Bartola Kašića napisane 1604. godine?

(A sad minusi.)

Slavko - iste razlike imaš i izmedju britanskog i američkog engleskog. Pogledaj npr. samo petnaestak razlika u riječima povezanim za drumski transport...

Inače - čak i kad imamo riječi koje su različite - one su često nastale iz korijena koji su zajednički. Savšen primjer voz - i kod vas postoji riječ voziti. Vlak - malo zastarjela - ali riječ vlačiti - vući postoji i u srpskom...

Necu komentarisati prethodni komentar, nema poente. Samo me zanima zasto se u javnosti ne iznese neki strucan stav nasih naucnika, hvala bogu imamo ih kvalitetnih i srbi i hrvati, ne racunam naravno pupavca. Nije mi uopste bitno sto je ovaj studirao na jejlu, jer kad je nas jezik ( ili nasi jezici) u pitanju vise cenim ovdasnje lingviste.

Prije svega nije rijec o bošnjačkom nego bosanskom jeziku,a to koliko je on historijski utemeljen profesor treba da zna procita Sarajevske spise Mula Mustafe Bašeskije iz 1750 godine (dakle znatno prije Vuka i njegove reforme koka je uzgred utemeljena na narodni jezik istočne Bosne i Sandzaka).Takode poznata je cinjenica da je nobelovac Ivo Andric gimnaziju zavrsio ma bosanskome jeziku.

Naravno da će zaživeti kao posebni jezici sve više i više, i šta je tu problem? Nema razloga tražiti zajedničko ime za taj jezik, kad svako može da ga zove po svome, i da ističe svoje osobenosti tog jezika. A nismo ni prvi ni jedini, holandski i flamanski su takođe lingvistički isti jezik, ali svako ga naziva po svome, i to nikom ne smeta.

Pre dve nedelje u Luxembourgu na 30 festivalu migracija Bosnjacko demokratski fond promovisao je Sandzacki recnik. Stigao jos jedan jezik.

Taj profa se uopšte ne interesuje za lingvistiku, već samo za politiku. Nameštaljka.

profesor lingvistike I strucnjak za jezike ali ga strah da u sandzaku ne bude rata, nidje veze. on da ista zna ne bi ovoliko izlupao bas za taj sandzak, neka dodje dole on zajedno sa nekim beogradjaninom pola nece razumeti sta govore, vazno je samo osporiti im pravo da se izjasne da ne govore srpski nego neki tamo bosanski zbog koga ce da nastupi treci svetski rat.

Pa ako gospodin več toliko zna o tom srpsko - hrvatsko - bošnjačkom - crnogorskom jedinstvenom jeziku neka molim lijepo pregovori barem jedno rečenicu na njemu! Onda bi možda primjetio da "fabrika veštačkog đubriva" nije isto kao "tvornica umjetnog gnojiva". Djeca u Hrvatskoj nemaju pojma šta je šargarepa, bioskop, šta su pantalone, hleb ili šta to duva pa stvara talase. I kako vrijeme prolazi razlike če biti sve veče i veče pa če se za koje stolječe ili dva naši potomci razumjeti baš kao Slovenci i Makedonci. Onako - malo - tek toliko da nas ne prodaju...

Prije svega nije rijec o bošnjačkom nego bosanskom jeziku,a to koliko je on historijski utemeljen profesor treba da zna procita Sarajevske spise Mula Mustafe Bašeskije iz 1750 godine (dakle znatno prije Vuka i njegove reforme koka je uzgred utemeljena na narodni jezik istočne Bosne i Sandzaka).Takode poznata je cinjenica da je nobelovac Ivo Andric gimnaziju zavrsio ma bosanskome jeziku.

@Slavko, samo mi ovo odgovorite - na kom jeziku je napisano ovo pitanje?
(Jezikoslovac, 28. mart 2013 23:37)

Na hrvatskom, po gramatici izvedenoj iz one Bartola Kašića napisane 1604. godine?

(A sad minusi.)

Давно је у Истанбулу настала кованица "Причај српски да те цео свет разуме"... комплексаши могу да га називају како год хоће све док отварају уста из њих ће излазити српски, ха ха

Bošnjački jezik uistinu ne postoji i zato niko njim ni ne govori. Postoji bosanski jezik i njime se govori u Bosni i Hercegovini te dijelovima Srbije i Crne Gore, što se može provjeriti i u školama i u zvaničnim institucijama. A politička priča je upravo to - negiranje jezika koji uredno i dokumentovanmo postoji više od hiljadu godina. Hvala!

profesor lingvistike I strucnjak za jezike ali ga strah da u sandzaku ne bude rata, nidje veze. on da ista zna ne bi ovoliko izlupao bas za taj sandzak, neka dodje dole on zajedno sa nekim beogradjaninom pola nece razumeti sta govore, vazno je samo osporiti im pravo da se izjasne da ne govore srpski nego neki tamo bosanski zbog koga ce da nastupi treci svetski rat.

Naravno da će zaživeti kao posebni jezici sve više i više, i šta je tu problem? Nema razloga tražiti zajedničko ime za taj jezik, kad svako može da ga zove po svome, i da ističe svoje osobenosti tog jezika. A nismo ni prvi ni jedini, holandski i flamanski su takođe lingvistički isti jezik, ali svako ga naziva po svome, i to nikom ne smeta.

Taj profa se uopšte ne interesuje za lingvistiku, već samo za politiku. Nameštaljka.

(slavko, 28. mart 2013 21:54)

Gospodine Slavko,

nezavisno od toga gdje zivite i kojoj nacionalnosti pripadate,trebali bi iz opste kulture da znate,da u Hrvatskoj vec nekoliko godina(da ne kazem desetina godina),posebno od 90tih je na sceni strogo usmjeravanje na govor koji je propisan od HAZU-a,a koji je aminovala i Vlada. Dakle vec 20 godina se djeca skoluju po strogo propisanim pravilima,gdje je zabranjeno reci npr. nezavisno,jer te cijeli razred sa sve nastavnicom ispravlja da se ne kaze tako nego neovisno i nikako drugacije,sto kod djece stvara traume(primjer u porodici jer mi jedan dio porodice zivi u ZG),jer imaju veeeeliki strah od toga kako ce izgovoriti koju rijec. Ta politika je dala velikog uspjeha,tako da sada imate generaciju koja jezik dijeli po dijalektima ili naglasku (!!!). Ili recimo ljude koji u Crnoj Gori prave nesto sto treba da se zove novi jezik,na nacin da ubace 20 ruralnih izgovora i rijeci u knjizevni jezik i da to predstavlja novi jezik(!). Da ne govorim o potrebi identifikacije jezika sa nacijom(bosnjacki,bosanski,sandzacki ili kako vec JEZIK(!)).
Da malo bolje poznajete srpski jezik uvidjeli bi da taj "primjer" koji ste dali pokazuje sramotu ljudi kojima je potreban novi identitet,jer ja savrseno koristim,razumijem i pisem oba vasa primjera.
Politicko pitanje jeste ali ne Srba.Srpski jezik je jasan i ziv po tom pitanju.
Problem drugih je sto usljed nedostatka identiteta,sljepila,zaludjenosti i ostvarivanja stvaraju i izmisljaju sebi "jezike".

Ne postoje Austrijski, Američki, Meksički ili Brazilski jezik.
Postoji srpski kao deo južno slovenskih jezika, pored slovenačkog i makedonskog.
Postoje i Hrvatski, Bošnjački i Crnogorski standardni (jezici) koji su politički definisani a ne upotrebni jezici. Upotrebni je Srpski koji je lingvistički jedinstven sa različitim dijalektima i narečjima. Najveca verska grupa koja ga koristi je srpska. U upotrebi su dva pisma.
U okviru ovog jugo-slovenskog jezika postoje razlike u recima koe se lokalno koriste, koje su prirodno nastale različitim uticajima, ali struktura jezika je ostala jedinstvena.
Na primer, bez obzira sto govore isti jezik nece se razumeti, ako budu govorili svojim dijalektom i narečjem neko ko je iz pasivnog dela Zagorja i neko koje sa dalmatinskog ostrva, neko iz severnog banata i okoline Vranja.

Ceo svet praktično tretira jezik sa ovih prostora kao jedan. Podele su nastale iz versko-političkih potreba. Upotrebni jezik je samo jedan.

pozdrav ateistima i pan-slovenima

Pa ako gospodin več toliko zna o tom srpsko - hrvatsko - bošnjačkom - crnogorskom jedinstvenom jeziku neka molim lijepo pregovori barem jedno rečenicu na njemu! Onda bi možda primjetio da "fabrika veštačkog đubriva" nije isto kao "tvornica umjetnog gnojiva". Djeca u Hrvatskoj nemaju pojma šta je šargarepa, bioskop, šta su pantalone, hleb ili šta to duva pa stvara talase. I kako vrijeme prolazi razlike če biti sve veče i veče pa če se za koje stolječe ili dva naši potomci razumjeti baš kao Slovenci i Makedonci. Onako - malo - tek toliko da nas ne prodaju...
(slavko, 28. mart 2013 21:54)
# Link komentara
Ni ja ne razumem pola reci ljudi koji pricaju srpskim a iz Leskovca su pa to ne znaci da postoji leskovacki jezik... Nije slucaj samo sa Leskovcem, svaka opstina u Srbiji ima drugaciji naglasak i drugacije nazive za mnogo toga... Ni Engleski u Britaniji nije isti kao Engleski u Americi pa ga Ameri ne nazivaju americkim vec Engleskim.

@(slavko, 28. mart 2013 21:54)

Ja mislim da gresis. Pogotovu u vremenima interneta gde se ljudi dopisuju iz celog sveta, pa tako i Hrvati sa Srbima je tek tesko da se stvore novi jezici. U jednoj igrici je bio u pocetku obicaj da se Srbi pozdrave sa "pozz" a hrvati medjusobno sa "bok", ali posle nekog vremena sam vec mogao da primetim kako se i hrvati po nekad medjusobno pozdravljaju sa "poz". Ja se licno dopisujem sa jednom curom iz Hrvatske, i posle nekog vremena je i ona uhvatila moje cake pa po nekad pocela da kaze "bre" i ako joj to u pocetku nije bio obicaj :)

(slavko, 28. mart 2013 21:54)
Postao si ziv dokaz.Razumes svaki rec,ali u celosti pojma nemas sta je rekao.

@Slavko ranije ljudi nisu putovali, nisu čitali, nisu imali TV, radio, internet. U takvim uslovima uz nacionalni zatvoreni školski sustav moglo se raditi na pravljenju umjetnih razlika. U ovom suvremenom zemanu to više nije moguće posebno od kada su se spustile međe te se sve češće ide iz Srbije u Hrvatsku, iz Hrvatske u Srbiju, slično i sa Bih. Čak i ja trenutačno delam za zagrebačku tvrtku i nikaj mi ne fali ;) Čak sam čuo razgovor u tramvaju gde se mlada studentkinja zagrebačkog sveučilišta žali kako joj smeta literatura koja je na "srpskom". Smeta joj ali čita bez problema jer mora, nema dovoljno na "hrvatskom". A nekih razlika i nerazumevanja je bilo i biće. Npr. odakle Zagrepčanima ideja da pitu zovu štrudlom, svaki se Lala krsti i levom i desnom i ne može da veruje. Štrudla ima debelu koricu od kiselog testa, a pita ima tanku običnu koru :P

@Slavko:
Pa nisu iste reči ni britanska "autumn" i američka "fall" za jesen, nemačka "strasse" i austrijska "gasse" za ulicu, dalmatinska "hiljada" i zagrebačka "tisuća" itd, primera ima bezbroj. Ako ćemo tako gledati, ne postoji jedan nego 15 engleskih jezika, 20 španskih, 30 arapskih... Srpskohrvatski je lingvistički jedan jezik, bilo da ga regionalno ili iz političkih razloga nazivamo srpski, hrvatski, bosanski, bošnjački, hercegovački, slavonski, bačvanski, šumadijski, bunjevački, crnski, gorski...

@ Славко, драго ми је да се разумемо.

Necu komentarisati prethodni komentar, nema poente. Samo me zanima zasto se u javnosti ne iznese neki strucan stav nasih naucnika, hvala bogu imamo ih kvalitetnih i srbi i hrvati, ne racunam naravno pupavca. Nije mi uopste bitno sto je ovaj studirao na jejlu, jer kad je nas jezik ( ili nasi jezici) u pitanju vise cenim ovdasnje lingviste.

@slavko, to sto ti navodis kao primere je samo kapljica razlicitosti u moru slicnosti.Problem je upravo politizovanje jezika,sto i ti radis.Srpski i hrvatski jezik imaju vise slicnosti nego razlika,i to neuporedivo.Problem danasnje dece su politicari koji vestacki pokusavaju da izoluju drzave i naglase razlike.I za vreme zajednicke nam drzave postojali su kruh,tvornica,kino,i sta si vec nabrojao,pa su ljudi razumeli jer su sasvim prirodno,jezikom i kulturom upuceni jedni na druge.Jezici evoluiraju ali i ljudi brisu granice.Slicni uvek pronadju jedni druge,kad tad.I pitam se,sta li je to sto proizvodi talase ako nije vetar ili ti vjetar.

@slavko
Pa dobro dragi Slavko, izneli ste nepobitne argumente, ali to ne menja činjenicu da ste ih pisali na svom maternjem jeziku, a nekim čudom će Vas ipak razumeti i Srbi i Crnogorci i Bošnjaci bez razlike! I dodala bih da se i u Srbiji za "đubrivo" koristi i reč "gnojivo" kao sinonim, a ako deca u Hrvatskoj ne znaju šta su pantalone to je propust u opštoj kulturi i suženoj svesti, pošto je deci u Srbiji simpatično da znaju šta su to hlače! Puno pozdrava...

@slavko donekle te razumem, ali nikako ne razumem da u tim novim jezicima (bosnjacki i hrvatski) imate slova koja 50% stanovnistva ne zna da koristi, sto savrseno pokazuje i tvoj komentar. neko malo razjasnjenje tog fenomena?

Sta ces onda ti Slavko ovde,mi te nista ne razumemo...

Ja citam....

@Slavko, samo mi ovo odgovorite - na kom jeziku je napisano ovo pitanje?

Grinberg je posebnu pažnju posvetio bošnjačkom jeziku, objašnjavajući situaciju u Bosni i Hercegovini i Sandžaku. Prema njegovim rečima, srpski Ustav ne priznaje bošnjački jezik kao zvaničan službeni jezik u državi, ali priznaje njegovo postojanje, dok za vreme vlasti Slobodana Miloševića on nije bio priznat kao jezik.....Pa u vreme vladavine Miloševića(90-te) bošnjački jezik nije ni postojao.Tako da ne razumem kako je mogao biti priznat kao jezik.

Nama je profesor srbistike lepo rekao- Ako pričamo o srpskom, hrvatskom ili crnogorskom, pričamo o politici. Dok je postojala Jugoslavija, kako tad nisu pričali o međusobnom nerazumevanju?? Dijalekti su u pitanju, ljuuuudi!!!

Ma sve su to budalaštine, naravno da postoje mnoge različite riječi, pa i neke gramatičke razlike, no to su razlike u razini dijalekta, u osnovi je to isti jezik i tko se iz petnih žila trudi "dokazivati" suprotno je jednostavno ignorant i budala. Činjenica da se bez problema mogu razumijeti i nepismeni ljudi iz HR, SRB, BIH i CG dovoljno govori sama za sebe, a sva ova prepucavanja, sukobi i animoziteti medju toliko sličnima pokazuju svu jad i tragediju ljudskih karaktera i zatupljenost naših naroda.

Obicno se u raspravama na ovu temu prvo poseze za argumentima koji se ticu razlika na polju leksike, medjutim, jedan jezik ne cini samo njegov leksicki fond, jer bi se, u suprotnom, svaki zargon ili lokalni govor mogli smatrati zasebnim jezicima. Isti glagolski oblici, padezni nastavci, etc, prisutni u svim jezicima navedenim u tekstu, svedoce o tome da je po sredi, ipak, politicki korektno resenje.

Slavko toliko su različiti da evo ja nisam ništa razumeo šta si napisao.

@slavko
jel to zhelish?

Pa jeste, politika ...

Eno imate novozelandski, pa kanadski, americki, australijski jezik, jel' tako? Pa, nije. Sve je to engleski moj profesore.

@slavko Да би сте нешто уредили, потребна је енергија (минимална ентропија). Неко мора да је уложи и то са чистом и јасном идејом, у противном у питању је реплицирање постојећег хаоса. Ако је то учињено с љубављу, као основним мотивом, онда је разлог деградације доброг дела мржња. Језик - аудиjeлна верзија генетског кода је чудо, којим смо обележени и то не без разлога. Људска јединка поседује јак мотив самоодржања и то постиже балансом између потреба да се издвоји из масе са својим посебностима (које се враћају заједници кроз потенцијални напредак), односно да припада заједници у коју се својевољно утапа (опстанак појединца у уређеном систему). Балканско подручје је типичан пример поремећене равнотеже ова два супротстављена мотива услед егоизма, који се потхрањује у засебним микро целинама, како изнутра (мржња, кратковидост, незрелост, примитивизам), тако и споља (трули интерес). И док једну говорну групу радује што се наредне генерације неће разумети, сви ми заједно ћемо бити "претопљени", баш као и секундарна сировина, јер очигледно не заслужујемо да опстанемо због одрицања од с љубављу поклоњеног обележја - језика.

Gorepomenuti gospodin je upravo i rekao da su jezici na južnoslovenskom prostoru političko,a ne lingvističko pitanje. Uskoro će ta tendencija stvaranja „novih “ jezika dovesti do toga da se ama baš ništa ne razumemo.
Kako se jezik kojim govore Škoti zove engleski iako ih,npr., Amerikanci razumeju lošije nego Srbi Makedonce.
Ili se u Italiji govori različitim dijalektima,tako da se oni sa severa trebaju zamisliti kada govore sa sunarodnicima sa juga,pa se ipak taj jezik zove Italijanski.
Umesto da nas južnoslovenski jezici spajaju,oni će nas još više udaljiti.
A to da li deca u Srbiji znaju šta je mrva je već smešan argument.

Dokle god na ovom brdovitom Balkanu glavni pojmovi budu jad, beda i neimastina, dokle god narodima bivse zajdnicke drzave glavni sport bude umece prezivljavanja a ne umece zivljenja, dotle ce se oni (narodi) baviti ovakvim budalastinama.
A i za ocekivati je ovakav sled stvari kada je ovo jedna od retkih oblasti gde se prvo dobije teritorija pa tek onda stvara narod.

Slavko - iste razlike imaš i izmedju britanskog i američkog engleskog. Pogledaj npr. samo petnaestak razlika u riječima povezanim za drumski transport...

Inače - čak i kad imamo riječi koje su različite - one su često nastale iz korijena koji su zajednički. Savšen primjer voz - i kod vas postoji riječ voziti. Vlak - malo zastarjela - ali riječ vlačiti - vući postoji i u srpskom...

Pre dve nedelje u Luxembourgu na 30 festivalu migracija Bosnjacko demokratski fond promovisao je Sandzacki recnik. Stigao jos jedan jezik.