Nežna strana Ernesta Hemingveja

Pa, nije je uspavao, samo joj je skratio muke. Svaka mu čast za to, treba biti veoma snažan za tako nešto. Pretpostavljam da mu je pomoglo to što je bio lovac. Odličan je pisac, volim da čitam njegova dela, ma prosto im se divim, obožavam ih. Ali ne razumem kako je mogao da bude lovac, ni jednog lovca ne razumem, da neko iz kao neke strasti, zabave, može da ide ubija nevina bića i to još naziva sportom. :-/ Inače, ne razumem ni to objvaljivanje pisama pisaca ili nekih drugih poznatih koji su preminuli. To je nešto lično, ne vidim da bilo ko ima prava na to. Naravno da je zanimljivo čuti/upoznati neku ličnu, intimniju stranu jednog od svojih omiljenih pisava, ali ipak je to previše lična stvar.

da, da, hemingvej je bio veliki mackar. u njegovoj vikendici na Ki Vestu je sada neka vrsta memorijalne kuce + prihvatilista za macke. stotine macaka zive na imanju, smucaju se unaokolo, redovno ih hrane i sl. raj za mace. kazu da radna soba velikog pisca u kojoj je najvise boravio (da se blago izrazim) mirise "malo cudno" kao posledica ovoga. meni je ovaj podatak o hemingveju inace uvek bio super, jer je uvek delovao kao neki alpha muzjak, man's man, neko ko bi pre kao ljubimca drzao - medveda. :)

Bas mi je drago sto sam ovo procitala. U januaru sam bila na Kubi, pa sam pod utiscima. Havana je u velikoj meri u znaku Ernesta Hemingveja, koji je tamo proveo deo svog zivota. Ponovo sam procitala knjigu "Starac i more" koja mi je bila jako dosadna u tinejdzersko doba, a sada sam u njoj videla svu lepotu i vitestvo. Najimpresivniji je deo kada se nakon velike borbe sa ribom starac na kraju izvinjava ribi zato sto ju je upecao. Ta borba se na milion nacina moze shvatiti u realnom zivotu.
"My mojito in La Bodeguita, My daiquiri in El Floridita." Ernest Hemingway

Pa, nije je uspavao, samo joj je skratio muke. Svaka mu čast za to, treba biti veoma snažan za tako nešto. Pretpostavljam da mu je pomoglo to što je bio lovac. Odličan je pisac, volim da čitam njegova dela, ma prosto im se divim, obožavam ih. Ali ne razumem kako je mogao da bude lovac, ni jednog lovca ne razumem, da neko iz kao neke strasti, zabave, može da ide ubija nevina bića i to još naziva sportom. :-/ Inače, ne razumem ni to objvaljivanje pisama pisaca ili nekih drugih poznatih koji su preminuli. To je nešto lično, ne vidim da bilo ko ima prava na to. Naravno da je zanimljivo čuti/upoznati neku ličnu, intimniju stranu jednog od svojih omiljenih pisava, ali ipak je to previše lična stvar.

Bas mi je drago sto sam ovo procitala. U januaru sam bila na Kubi, pa sam pod utiscima. Havana je u velikoj meri u znaku Ernesta Hemingveja, koji je tamo proveo deo svog zivota. Ponovo sam procitala knjigu "Starac i more" koja mi je bila jako dosadna u tinejdzersko doba, a sada sam u njoj videla svu lepotu i vitestvo. Najimpresivniji je deo kada se nakon velike borbe sa ribom starac na kraju izvinjava ribi zato sto ju je upecao. Ta borba se na milion nacina moze shvatiti u realnom zivotu.
"My mojito in La Bodeguita, My daiquiri in El Floridita." Ernest Hemingway

da, da, hemingvej je bio veliki mackar. u njegovoj vikendici na Ki Vestu je sada neka vrsta memorijalne kuce + prihvatilista za macke. stotine macaka zive na imanju, smucaju se unaokolo, redovno ih hrane i sl. raj za mace. kazu da radna soba velikog pisca u kojoj je najvise boravio (da se blago izrazim) mirise "malo cudno" kao posledica ovoga. meni je ovaj podatak o hemingveju inace uvek bio super, jer je uvek delovao kao neki alpha muzjak, man's man, neko ko bi pre kao ljubimca drzao - medveda. :)