Džojs u prevodu Zorana Paunovića

Ovo je važnije vest nego ona o dobijanju statusa kandidata za EU.

Za Geopoetiku i za prof. Paunovića

Toooooo!!!

Bravo najdrazi profesore!

Najbolji profesor na nasoj katedri. :D

Ovo je najlepša vest koju sam danas pročitao na ovom portalu.

Nisam studentkinja Filološkog fakulteta :), ali ovo je dobra vest za sve ljubitelje knjige. Upoznata sam sa prevodilaštvom Zorana Paunovića, baš čitam nešto od Pola Ostera u njegovom prevodu i prevodu njegove supruge.

Bravo, profesore!!!

Profesor Paunovic je bio moj profesor na katedri za engleski jezik i knjizevnost u Novom Sadu i secam se da sam ga pitala zasto jos nije preveo Fineganovo bdenje :) Jako mi je drago sto se upusta u taj poduhvat i verujem da ce biti odlican prevod od super profesora.

Moram reci da sam ziveo u istom stanu gde je boravio nekoliko meseci 1906. godine Joyse - via Boccaccio 1, Trieste.
Citao na italijanskom, uskoro i na srpskom!

onaj ko je napisao da je djojs precenjen pisac nek procita dablince ili portret mladog umetnika. Mislim da su dablinci univerzalno blago i da se i danasnji srbin moze prepoznati u nekim od likova.

G-dine Paunoviću, svaka čast za energiju i motivaciju.

Maštam o tome kako bi se Bak Maligan smejao svim ovim komentarima za vreme doručka. Džojs bi možda ispustio neki uzdah ili bi se kiselo nasmešio. Po meni, u tome i jeste njegova veličina. Možeš da se oduševljavaš Uliksom i Bdenjem dok se ne upiškiš od sreće, a isto tako možeš i da ih prezireš i bićeš u pravu u oba slučaja. Džojs je napisao da će dati materijal sledećim generacijama kritičara tako da mogu da raspravljaju 100 godina. Neka se zanimaju.

Elem, glavo pitanje ovde je koliko je Bdenje prevodivo na bilo koji jezik? Kao što je Džojs konstruisao poseban jezik, tako bi svako trebao da nađe svoj poseban prevod. Mada opet, možda se samo zavitlavao sa svima nama... Genijalno! Poštujem ga kao velikog pisca. Ako ni zbog čega drugog, bar me nasmejao do suza i par puta dobro naterao na razmišljanje.

Svaka čast profesoru Paunoviću! Želim mu puno uspeha u radu i zahvalan sam mu na prevodima. Željno iščekujem Bdenje na srpskom.

Lepa vest. Jedva cekam! Nisam bas potpuno zadovoljan prevodom Uliksa i pretpostavljam da ce Bdenje biti jos gore ali potpuno podrzavam svaki trud! Da se razumemo, govorim o finesama. Infantilno se radujem.

@Vladimir

Sa mediokritetskog stanovišta, jeste precenjen, jeste pseudo-intelektualan... Nosio sam se i ja, više puta, tom mišlju, nosio bih se i danas, da nisam uspevao da pronađem jasno ocrtane, premda metaforično, alegorično, mnoge nivoe njegovog istinskog intelektualnog uzleta... Nedostatak obrazovanja, obaveštenosti, nemoj se ljutiti, govorim i o sebi, često nas sprečava da na pravi način pristupimo delima sličnih književnika. Najlakše je reći: pseudointelektualizam !!! Što sam se više obrazovao, više saznavao, više se bavio svojom naukom, više se zanimao za filozofiju, više sam i voleo Džojsa. Uostalom, kažeš da si ½preleteo½ neko njegovo delo, kao intelektualac u mladosti... I ja sam isto uradio sa Uliksom, koliko se može Uliks ½preleteti½, imao slične impresije i blagu rezignaciju mladog intelektualca, proisteklu iz prepotencije i bunta. Međutim, malo kasnije, umesto ½preletanja½, uspevao sam da čitam Uliksa. Slažem se u jednom, Džojs je književnik napornog stila (u originalu i u prevodu), konfuzan narator, flertu sa filozofijom sklon, ali i izuzetan po mnogo čemu. Za razliku od mnogih književnika, njegovo ozbiljno obrazovanje(klasično) mu dopušta da stvori skladnu, filozofijom prožetu, fikciju; pravom filozofijom, a ne svinjarijama sartrovskog tipa...

vladimire, sta fali kamiju? za becketta se slazem, umrla sam od dosade kad sam ga citala. Ali kamijev " stranac" je zakon, a i "kuga" je. najbolje je ako covek moze da cita u originalu. Prevod nije kao original nikada, jer duh jezika se gubi u prevodu. Ja sam za to da se citaju i strani pisci a ne samo domaci.

Ko god je pročitao bar školsku lektiru jasno mu je da je Džojs precenjen pisac.

Mora da sam pomerila pamecu, ali ja sam citala Fineganovo bdenje na srpskom, a imam mnogo manje od 73 godine!?! I pouzdano tvrdim da knjigu nisam dobila u nasledje od dede i babe!!! Ne mogu sad da nadjem prevod, ali cim nadjem, javicu Vam...

O ukusima ne vredi raspravljati. Neciji stil ti legne, neciji ne. Beketa obozavam, Dzojsa - kako sta. Dablince i Portret umetnika u mladosti mnogo volim, Fineganovo bdenje ne toliko... super da neko ima energije i znanja da se upusti u ovaj prevod... danas smo preplavljeni losim prevodima sa engleskog, da ti se zivot smuci... kurta i murta prevodi, cak i ljudi koji ni jednog jedinog dana nisu ziveli u originalnom jezickom okruzenju... podrska profesoru:)

...i meni se cini da sam ga citala,i to na srpskom...mozda srpsko-hrvatskom?...potrazicu!:)

Најпре, нисам критичар.
Каква корист од "Странца"? или "Мита о Сизифу"? Да ли сам од прочитаног имао користи? Прво наведено нема никакву литерарну вредност и тежину. Стил, приповедање, наравоученије (за мене су мера ствари)... протрчао сам кроз роман. Мада је то било у средњој школи ипак не желим да му се вратим. Покушао сам у "Миту" и само се потврдило. Квази филозофска расправа. Претеча модерног романописаца, где је сваки пасус квази мудролија, натегнутост мисли и мучење да се она роди. Апсурд на камијевски, хуманистички начин је плитак, баналан и деконструктиван. Апсурд на начин Симе Пандуроовића (он ми сад на памети, јуче га читао) је хришћански, романтичан и здраво меланхоличан (конструктиван).
Отприлике.
Али ствар је укуса...

Čitao "Uliks" na osnovu kog sam i doneo zaključak. Samo je potvrđena misao Le Bona o ugledu ličnosti i naspram ugledu koje nose mišljenja i kritike koje se svode na nagomilano ponavljanje istovetnih sudova koje niko ne pokušava da proveri. Niti se one smeju dirnuti. Gomile i pojedinac, dakle, imaju potrebu za gotovim mnjenjem.
Probaću s "Dablincima", a za Srbe je korisno da čitaju Krakova, Stevana Jakovljevića, Vladimira Velmar Jankovica i sl. Vaspitavani smo na Kamiju, Godou i sličnim apsurdima.

Ko god je pročitao bar školsku lektiru jasno mu je da je Džojs precenjen pisac.

Најпре, нисам критичар.
Каква корист од "Странца"? или "Мита о Сизифу"? Да ли сам од прочитаног имао користи? Прво наведено нема никакву литерарну вредност и тежину. Стил, приповедање, наравоученије (за мене су мера ствари)... протрчао сам кроз роман. Мада је то било у средњој школи ипак не желим да му се вратим. Покушао сам у "Миту" и само се потврдило. Квази филозофска расправа. Претеча модерног романописаца, где је сваки пасус квази мудролија, натегнутост мисли и мучење да се она роди. Апсурд на камијевски, хуманистички начин је плитак, баналан и деконструктиван. Апсурд на начин Симе Пандуроовића (он ми сад на памети, јуче га читао) је хришћански, романтичан и здраво меланхоличан (конструктиван).
Отприлике.
Али ствар је укуса...

Lepa vest. Jedva cekam! Nisam bas potpuno zadovoljan prevodom Uliksa i pretpostavljam da ce Bdenje biti jos gore ali potpuno podrzavam svaki trud! Da se razumemo, govorim o finesama. Infantilno se radujem.

Čitao "Uliks" na osnovu kog sam i doneo zaključak. Samo je potvrđena misao Le Bona o ugledu ličnosti i naspram ugledu koje nose mišljenja i kritike koje se svode na nagomilano ponavljanje istovetnih sudova koje niko ne pokušava da proveri. Niti se one smeju dirnuti. Gomile i pojedinac, dakle, imaju potrebu za gotovim mnjenjem.
Probaću s "Dablincima", a za Srbe je korisno da čitaju Krakova, Stevana Jakovljevića, Vladimira Velmar Jankovica i sl. Vaspitavani smo na Kamiju, Godou i sličnim apsurdima.

Mora da sam pomerila pamecu, ali ja sam citala Fineganovo bdenje na srpskom, a imam mnogo manje od 73 godine!?! I pouzdano tvrdim da knjigu nisam dobila u nasledje od dede i babe!!! Ne mogu sad da nadjem prevod, ali cim nadjem, javicu Vam...

vladimire, sta fali kamiju? za becketta se slazem, umrla sam od dosade kad sam ga citala. Ali kamijev " stranac" je zakon, a i "kuga" je. najbolje je ako covek moze da cita u originalu. Prevod nije kao original nikada, jer duh jezika se gubi u prevodu. Ja sam za to da se citaju i strani pisci a ne samo domaci.

Bravo najdrazi profesore!

Ovo je važnije vest nego ona o dobijanju statusa kandidata za EU.

Najbolji profesor na nasoj katedri. :D

@Vladimir

Sa mediokritetskog stanovišta, jeste precenjen, jeste pseudo-intelektualan... Nosio sam se i ja, više puta, tom mišlju, nosio bih se i danas, da nisam uspevao da pronađem jasno ocrtane, premda metaforično, alegorično, mnoge nivoe njegovog istinskog intelektualnog uzleta... Nedostatak obrazovanja, obaveštenosti, nemoj se ljutiti, govorim i o sebi, često nas sprečava da na pravi način pristupimo delima sličnih književnika. Najlakše je reći: pseudointelektualizam !!! Što sam se više obrazovao, više saznavao, više se bavio svojom naukom, više se zanimao za filozofiju, više sam i voleo Džojsa. Uostalom, kažeš da si ½preleteo½ neko njegovo delo, kao intelektualac u mladosti... I ja sam isto uradio sa Uliksom, koliko se može Uliks ½preleteti½, imao slične impresije i blagu rezignaciju mladog intelektualca, proisteklu iz prepotencije i bunta. Međutim, malo kasnije, umesto ½preletanja½, uspevao sam da čitam Uliksa. Slažem se u jednom, Džojs je književnik napornog stila (u originalu i u prevodu), konfuzan narator, flertu sa filozofijom sklon, ali i izuzetan po mnogo čemu. Za razliku od mnogih književnika, njegovo ozbiljno obrazovanje(klasično) mu dopušta da stvori skladnu, filozofijom prožetu, fikciju; pravom filozofijom, a ne svinjarijama sartrovskog tipa...

Toooooo!!!

Za Geopoetiku i za prof. Paunovića

Bravo, profesore!!!

O ukusima ne vredi raspravljati. Neciji stil ti legne, neciji ne. Beketa obozavam, Dzojsa - kako sta. Dablince i Portret umetnika u mladosti mnogo volim, Fineganovo bdenje ne toliko... super da neko ima energije i znanja da se upusti u ovaj prevod... danas smo preplavljeni losim prevodima sa engleskog, da ti se zivot smuci... kurta i murta prevodi, cak i ljudi koji ni jednog jedinog dana nisu ziveli u originalnom jezickom okruzenju... podrska profesoru:)

Ovo je najlepša vest koju sam danas pročitao na ovom portalu.

Nisam studentkinja Filološkog fakulteta :), ali ovo je dobra vest za sve ljubitelje knjige. Upoznata sam sa prevodilaštvom Zorana Paunovića, baš čitam nešto od Pola Ostera u njegovom prevodu i prevodu njegove supruge.

Moram reci da sam ziveo u istom stanu gde je boravio nekoliko meseci 1906. godine Joyse - via Boccaccio 1, Trieste.
Citao na italijanskom, uskoro i na srpskom!

...i meni se cini da sam ga citala,i to na srpskom...mozda srpsko-hrvatskom?...potrazicu!:)

onaj ko je napisao da je djojs precenjen pisac nek procita dablince ili portret mladog umetnika. Mislim da su dablinci univerzalno blago i da se i danasnji srbin moze prepoznati u nekim od likova.

Maštam o tome kako bi se Bak Maligan smejao svim ovim komentarima za vreme doručka. Džojs bi možda ispustio neki uzdah ili bi se kiselo nasmešio. Po meni, u tome i jeste njegova veličina. Možeš da se oduševljavaš Uliksom i Bdenjem dok se ne upiškiš od sreće, a isto tako možeš i da ih prezireš i bićeš u pravu u oba slučaja. Džojs je napisao da će dati materijal sledećim generacijama kritičara tako da mogu da raspravljaju 100 godina. Neka se zanimaju.

Elem, glavo pitanje ovde je koliko je Bdenje prevodivo na bilo koji jezik? Kao što je Džojs konstruisao poseban jezik, tako bi svako trebao da nađe svoj poseban prevod. Mada opet, možda se samo zavitlavao sa svima nama... Genijalno! Poštujem ga kao velikog pisca. Ako ni zbog čega drugog, bar me nasmejao do suza i par puta dobro naterao na razmišljanje.

Svaka čast profesoru Paunoviću! Želim mu puno uspeha u radu i zahvalan sam mu na prevodima. Željno iščekujem Bdenje na srpskom.

Profesor Paunovic je bio moj profesor na katedri za engleski jezik i knjizevnost u Novom Sadu i secam se da sam ga pitala zasto jos nije preveo Fineganovo bdenje :) Jako mi je drago sto se upusta u taj poduhvat i verujem da ce biti odlican prevod od super profesora.

G-dine Paunoviću, svaka čast za energiju i motivaciju.