Drugi i poslednji

Nadam se da izreka “po jutru se dan poznaje” nije primenljiva i na jedan filmski festival, pošto je u tom slučaju ovogodišnji FEST, sudeći po prvom prikazanom ostvarenju, zakoračio tromo i nesigurno iz hibernacije u maglovitu zoru konfuzije. Pokušavajući da bude više stvari istovremeno, da komercijalnu prijemčivost pomiri sa umetničkim pretenzijama, lokalnu autentičnost sa univerzalnim pitanjima, anahrone tradicije sa modernim stremljenjima, a žanrovske obrasce sa psihološkom studijom, drugi film Srdana Golubovića, indikativnog naziva Klopka, ne uspeva nijednu strategiju da istera do kraja, niti da u zamišljenom skladu međusobno suprotstavljenih načela nađe sopstveni identitet. Šteta, jer u startu toliko obećava.

35. FEST, Gavrilo Petrović
Pošaljite komentar
  1. Klopka je odlican film!Precizan,snazan i moderan. Potpuno atipican za srpsku kinematografiju. Pravi evropski film. Odlicna rezija, snazna i cvrsta prica, sjajna fotografija i izuzetna gluma Nebojse Glogovca. Klopka je veliki pomak za srpski film, povratak autorskom filmu, bez psovki, dranja, glumatanja i folklora. Film koji se ni jednog trenutka ne dodvorava publici, vec na veoma realistican i vizuelno upecatljiv nacin gradi filmsku pricu. Snazna slika zivota u Srbiji, bez patetike i samosazaljenja.
    (saki, 9. avgust 2007 16:30)

    # Link komentara

  2. pa da je moderan, nije moderan film! u pitanju je klasicna holivudska narativna struktura u kojoj su svi vizuelni elementi podredjeni naraciji i u kojoj je rezija potisnuta u cilju pricanja price. a to jednostavno nije definicija kinematografske moderne. a to sto izgleda "modernije" od drugih srpskih filmova to je tek zato sto je tzv. srpski film potpuno odlutao nekim samo njemu razumljivim pravcima.
    (aleksandar, 9. avgust 2007 16:31)

    # Link komentara

  3. Gavrilu Nepoznatom, Nemoguce da se prezivate Petrovic! Zadivljujuce je koliko ste vremena posvetili analizi sjajnog filma "Klopka".Znaci da je vredan paznje. Nadam se, da ce se naci neko, da Vam organizuje projekciju Tesne koze ili Zone,kako bi zadovoljili svoja cula(mole se svi koji imaju DVD ili VHS ovih filmova da posalju nesrecnom Gavrilu. Ljiljana
    (ljiljana petrovic, 9. avgust 2007 16:32)

    # Link komentara

  4. Dragi Gavrilo, Zasto mimo svet? Postoji mnogo nacina da se bude drugacije. Recite nama koji redovno pratimo kritiku na B92.net (Vi ste rec kritika shvatili vrlo jednosmerno, usudjujem se reci), kada se izdvojeno gleda domaci film, koji bi ste Vi izdvojili u poslednjih 5 godina?
    (marko, 9. avgust 2007 16:33)

    # Link komentara

  5. gospodine gavrilo, nemojte, molim vas, biti toliko neobjektivni... priznajte, srdanov drugi, je ipak mnogo bolji od vaseg prvog filma. iz mog ugla, uz sve sitne greske, klopka je izrazito evropski film iz srbije. i to zasluzuje sve cestike!
    (ena gisic, 9. avgust 2007 16:34)

    # Link komentara

  6. Ko je Gavrilo Petrovic? Po stilu pisanja bih rekla da iza tog imena stoji Dimitrije Vojnov. "Klopka" je odlican film, posle dosta godina da nas nije sramota sto nas je takav film predstavljao na nekom velikom festivalu. Citala sam da su u Berlinu sale bile pune i da je obicna publika, kao i kritika reagovala sjajno. To je veliki uspeh za nas film, posebno sto "Klopka" nije vacaroski film i ne prikazuje nas kao prljave, ruzne i zle. Ozbiljan film.
    (mica, 9. avgust 2007 16:35)

    # Link komentara

  7. Ne posecujem redovno FEST, ne spadam u ljude koji se bave filmom pa ni u krugove bliske kriticaru i onima koji mu odgovaraju (kapiram da se svi ovde manje - vise znaju). Zato, ne zamerite mi na skromnoj "filmskoj" terminologiji, ja sam ipak samo obican gledalac. Potpuno se pridruzujem komentaru coveka koji pominje Tesnu kozu i sl. uzase kao prototipove srpskog filma poslednjih decenija. Tome bih dodao i razne "Andjele" u 15 delova, a poistovecivanje Kusturicinog opusa sa utiskom stranaca o mojoj zemlji me je oduvek nerviralo, mada je i to bivalo bolje od "silovatelja" i zlocina. Ipak, ja sam nekad davno, dok vecina ucesnika u diskusiji o ovom filmu sisala prstice, odgledao filmove Pavlovica, Makavejeva, Zilnika i drugih... Pa mislim da mogu makar malo da prokomentarisem nesto ovde... Ovaj film sam slucajno odgledao, a premijera u SC bila mi je prva u zivotu, jer sam karte isto tako slucajno dobio od prijatelja. Utisak: moze da (mi) pljune bilo ko od profesionalnih kriticara ovde, ali ja za slican film, a da je srpski i snimljen u poslednjih 30tak godina, nisam cuo. Ovaj film najverovatnije nece zaraditi puno para u Srbiji (zacudio bih se da ne bude tako) bas zato sto potpuno odudara od onog na sta je ova publika navikla... Ali mi je jako drago, ako "uspe" u tome da ga odgleda sto vise ljudi po Evropi i "sire"... Ovo je film koji predstavlja Srbiju u najboljem, a ne najgorem svetlu, jer pokazuje da u nas postoji nemala intelektualna elita, koja vrlo moderno barata "filmskim jezikom" i zanatom i podjednako dobro sagledava sopstvenu sredinu i ume da je opise drugima... I pritom nije izgubila osecaj za dobro i zlo, za crno, belo i ono "sivo" izmedju... Deca su mi zdrava, bogu hvala, ali je ovo prvi slucaj da sam se identifikovao s nekim likom iz domaceg filma, u zivotu, i cak "pustio suzu" na film kao i dosta ljudi u sali to vece, a to mi se i inace zadnji put desilo s "NEbom nad Berlinom" pre mnogo godina. Drago mi je, i sto je moja prva premijera u SC upravo bila ovim filmom - jer se nadam da je uspeo da "trgne" i svu onu prisutnu "elitu" naseg kulturpolitbiznisestradnog "neba" koje se to vece tamo nagledah... Jer njima upravo "puca shamar". Ako ovaj film oznaci pocetak nekog novog "novog talasa" u nasoj kinematografiji (bez gusaka koje prolecu, jeftinog igranja na temu realnih patnji Romskog naroda u kojima nema niceg smesnog, prepricavanja provaljenih ulicnih fora, partizana, cetnika, golog otoka, tita, staljina, napacenih srba, napacenih srpkinja koje se muvaju s narkodilerima svih nacija, vijetnamskovukovarskog kompleksa, sisatih turbo pevaljki u bilo kojoj formi, pilota migova 21, sredovecnih debelih propalih j...cha, "j...nja", "zigovanja" i svih ostalih s...ja i vulgarnosti za koje vise i kod nas narod zabole ... a kamoli "napolju"), mislim da ce to biti super, jer cemo valjda izaci iz te 30godisnje ere autocenzure i trulih kompromisa, a ako ovaj film ostane usamljen - onda je tako moralo biti, ali cemo ga makar pamtiti kao sto jesmo film(ove) Stojanovic Lazara, kao "Budjenje pacova" i druga ostvarenja, daleko ispred vremena i sredine na koju su se odnosila. S moje strane - svaka cast ljudima koji su ovaj film uradili.
    (Miyamoto Musashi, 9. avgust 2007 16:36)

    # Link komentara

  8. Miyamoto Musashi, say no more!! Taman je sve tako!!!
    (marko, 9. avgust 2007 16:37)

    # Link komentara

  9. Video sam izjavu Slobodana Sijana da je ovo film daleko iznad standarda nasih filmova, u svakom segmentu, pa sam otisao da pogledam, sa velikim ocekivanjima. I Sijan je stvarno u pravu. (A kritika je amaterska, kao sto je upozorio Milos jos pre dve nedelje, ne znam otkud na ovom mestu amaterizam?) Neobican i snazan film koji nikoga ne moze ostaviti ravnodusnim. Zacudo pojavljuje se posle poplave idiotarija, 'gruja' 'andjela' i sl. Pravo je cudo uci u bioskop i gledati domaci film na ovom nivou. Sigurno reziran, sa izvanrednom fotografijom, sa najzad ozbiljnim scenarijem u srpskom filmu, zanimljive strukture, bez ijedne psovke ili glupe posalice. Scenografija, kostimi, montaza, upotreba odlicne minimalisticke muzike, sve je stilski ujednaceno. Mnogo ozbiljniji film od Apsolutnih sto. Glumci su odlicno vodjeni i kontrolisani - a sto se tice Glogovca (iako nisam njegov fan), ovo mu je verovatno najbolja uloga na filmu, upravo zato sto je prilagodjena mediju filma, svedena na meru filmske ekspresije. Daj boze da Klopka bude vesnik nekog novog talasa srpskog filma. Napomena - distributer film plasira kao triler, a on je zapravo prvenstveno psiholoska drama, tek sa nekim trilerskim elementima.
    (milan jeftic, 9. avgust 2007 16:37)

    # Link komentara

  10. Ja se iskreno nadam da Klopka nije znak budjenja novog srpskog filma, jer ako jeste, nista se novo nece desiti. Na zalost, sve sto je zapoceto u prvih dvadesetak minuta filma, nije nikako razradjeno, glumci su uglavnom pusteni da plivaju sami, sem Anice Dobre, a i ona, reklo bi se, igra na nekom autopilotu zivotnog ili poslovnog iskustva. Scena sa Mikijem M. u Moskvi je kako mali Djokica zamislja da se to radi, a da ne govorim o pomenutim dijaloskim besmislicima, koje su banalne i, kako rece kriticar, opste mesto. Scenario pada cim treba da nam pruzi detaljniji uvid u likove. Ima nekih dobrih strana, to stoji, ali ne vidim nikakvog razloga za ovakvu halabuku i orkestrirani masakr kriticara, koji pri tom, cak i nije preterano negativan prema filmu. Sta to znaci, ako je, satro, gradjanska atmosfera u filmu, moderna desavanja, dileme i slicno, ako nije ogavstina kao vecina srpskih filmova u poslednjim godinama, ajdemo sad svi da zatvorimo oci na mane i gluposti prvenstveno scenarija, ali i rezije. Zasto je ovo evropski film? Zato sto se bavi tzv malim covekom i njegovim problemima? Nije valjda?! Ili zato sto glavni junak ipak izvrsava zadatak koji mu resava problem? Pa i u toj Evropi bi zavrsio u zatvoru. Nego udri odmah po pljuvacini za srpske uslove veoma odmerenoj kritici. Cudo mu niste rekli da je kriv i za genocid, kad vec Srbija nije. Da je Klopka bar kao Dzon Kju, koji je takodje bezvezan film iste tematike, ali barem ide do kraja i akcijom, i patetikom, i moralom, nego nije ni to. Nedovrsen i razvodnjen, bez m... da ide do kraja.
    (branko, 9. avgust 2007 16:38)

    # Link komentara

  11. Ova kritika je primer kako neko na silu analizira (rastavlja na sastavne delove) film, i počinje da piše kritiku tek kad uspe da izvrši takvo nasilje nad filmom, tj. nad utiskom koji ima o filmu. Zato i "obična" publika, koja se ne bavi analizama po svaku cenu, često bolje i tačnije sagledava film od kritičara koji boluju od toga da film sagledaju iz ugla žanrovskih pravila, koja - ne postoje (jer umetnost ne spada u egzaktne discipline). Takođe, često nailazim u kritikama na termine "anahrono" i "moderno" - tek to ne postoji! Osnovno i prvo pitanje, na koje svako ima odgovor nakon odgledanog filma, bez ikakvog razmišljanja i analize, je da li je film zanimljiv ili dosadan. Ovaj film je zanimljiv. Drugo pitanje je da li priča ispričana na pravi način, tj. da li se lako prati, dobro razume i da li deluje uverljivo. Odgovor je potvrdan (ponovo je reč o pitanju koje ne zahteva mentalni napor, niti pozivanje na neka pravila dramaturgije, žanra ili čega već). Treće pitanje: koliko verujemo glumcima koji "nose" priču? Moj utisak je da ovaj film spada u retku grupu domaćih filmova za koje mogu da kažem da su glumački uverljivi, da su emocije "prave", da je u tom smislu iluzija postignuta u potpunosti. A iluzija da posmatramo nešto stvarno, životno (bez obzira da li se radi o doživljajima posade svemirskog broda 2256. godine ili o srpskoj porodici suočenoj sa ozbiljnim problemom danas) temelj je dobrog filma. Naravno, ovo ne važi za žanrove poput parodije ili farse, kod kojih se željeni efekat postiže namernom razgradnjom stvarnosti, preterivanjem koje ima za cilj prevođenje verovatnog i mogućeg u oblast neverovatnog i nemogućeg. Četvrto pitanje: koliko je film vizuelno zanimljiv ili, jednostavnije rečeno, da li su kadrovi likovno zanimljivi, a ne odbojni. Ovde je reditelj sa svojim saradnicima imao vrlo težak zadatak da lokacije koje su vizuelno siromašne i nelikovne (da ne kažem ružne) učini privlačnim za oko: ulice grada Beograda, oljuštene i posivele fasade, ruinirane i nehumane bolničke prostorije, nakazne kuće novokomponovanih bogataša, raskopana i blatnjava gradilišta.... I - uspeo je u tome! Najvećim delom zbog veštog sklapanja boja, isticanja zanimljivih detalja i dobro odabranih uglova snimanja i pokreta kamere, a delom i zbog toga što su gledaocu lica glumaca centar pažnje. Pošto su odgovori na prethodna četiri pitanja potvrdni, ostaje mi samo da konstatujem da je režija odlična, jer je Srdan Golubović uspeo da spoji sve elemente u jednu skladnu i zanimljivu celinu. Naravno, krajnji rezultat je odličan, jer je odlično i polazište - scenario Srđana Koljevića i Meline Pote - Koljević.
    (Zoran Rangelov, 9. avgust 2007 16:39)

    # Link komentara

  12. Čovek rekao šta je imao, dobro ili loše, i to je njegovo pravo. Ni meni se film ne svidja i ne vidim kao dobro skoro ništa od toga što većina ovde navodi. I to kao običan gledalac, koji nema pojma o tome kako se pravi film. Nikome ništa nisam poverovao, a meni je to najvažnija stvar kad gledam film. Ali ono što me najviše nervira je to što sam 100% siguran da je film iz neke druge zemlje, i na engleskom, svi bi iznosili zamerku do zamerke. Nego valjda ovde ne mora da se čita pa je odmah ocena dva poena veća.
    (babel, 9. avgust 2007 16:40)

    # Link komentara

  13. Auh gavrilo it seems to me like they wanna eat you alive. Film je los. Ti se to nisi usudio reci zato su te i pojeli. Bojazljivo i bez muda kao macak oko kase probao si da kazes ono sto smo svi videli- da film jednostvno ne valja. Ako kanis postati respektabilan kriticar onda moras hrabrije artikulisati svoje misljenje.Dar za pisanje ti vidim ne nedostaje.Hrabroscu ces rasterati ove mediokritete koji su te napali jer su osetili nesigurnost u tvom glasu. Klopka? Simulacija filma. Pas to s'maslom pojeo ne bi. Hallmark kvalitet i nista vise od toga. Scenario tragicno supalj i sterilan. Dvoje trebinjaca koji se iz petnih zila trude da govore beogradskim naglaskom. To im je, utisak je, mnogo vaznije od problema u koji su zbog bolesti deteta upali. Riznica opstih mesta. Anica Dobra u "Joko Ono" beloj gajbi. Oni pak skromni a pritom vrlo moderno obuceni.U iznajmljenom stanu koji brat bratu vredi bar 5 glava mesecno.Supruga prebogatog biznismena(onog sto prodaje ona strana piva) u privatnom zivotu igra profesorku mosmisliti engleskog jezika sa sve french manikirom od tisucu eura. Malo je reci neuverljivo. Iritantna Ninkovicka zasluzuje Glogovcev prezir i odbacivanje mnogo ranije, vec negde u petom minutu filma.Ovo mi nekako vise deluje kao film o bolesnom braku a ne film o bolesnom detetu. Bogdan Diklic i ona zvaka o Renault-u 4? Dajte ljudi molim vas. Od rodbine, baka i deka(iz trebinja) ni traga ni glasa a mali umire od neizlecive bolesti. Ne biva u Srbiji. O kumovima i prijateljima da ne govorim.Cameo Vojina Cetkovica je skandalozno glumatanje. Glogovac se na poslu koliko sam shvatio uglavnom bavi plavim kuvalom za kafu kakvog se pravi inzenjeri u pravom zivotu ne hvataju ni u najgorim kofeinskim krizama na odsluzenju vojnog roka. Pa onda oni na silu u film ufurani cigancici. Pa Miki koji glumi tako lose napisanu ulogu da stid ne uspeva da prikrije. Pa scenografija na nivou spota Zdravka Colica-Cole, dete spava u nezno plavoj a mama i tata u nezno zelenoj sobi. Ipak je Glogovac sa svojim usporenim izgovaranjem neizrecivo glupih i besmislenih replika kao da se nedajboze zbog problema na dop navukao moj apsolutni favorit. Tuzno je to da ni ti moj dragi Gavrilo nisi skupio hrabrosti da izgovoris da je car nag a mladost i pozicija kriticara na prestiznom sajtu ti tu mogucnost nude i da cutke odobravas radjanje nove svete ove nase raspale kinematografije.
    (dragan petronijevic, 9. avgust 2007 16:41)

    # Link komentara

  14. Gledao sam sinoc film u Pancevu. Zaista najbolji srpski film i pravo osvezenje posle 15 godina. Bravo za ljude koji stoje iza ovog filma. Nisam kriticar vec prostodusni covek koji nije mogao da dodje sebi od emotivnog utiska nakon projekcije. Nadam se da ce moji Pancevci gledati film, ja im ga najtoplije preporucujem. Ekipi filma zelim da se ne obazire na lose kritike i zlurade komentare ako uopste ovo citaju, zelim im jedno bravo.
    (nole, 9. avgust 2007 16:42)

    # Link komentara

  15. Najveca zamerka koju ja imam tice se prdvidljivog, pravolinijskog scenarija, gde vec nakon pola sata tacno vidite kako ce se prica odigravati do kraja. Isto tako, replike su povremeno nepodnosljivo banalne i buvkalne, cesto prepricavaju ono sto smo upravo videli, i ceo onaj fazon sa unutrasnjim monologom koji je zapravo ispovest iskoriscen je na najgrublji moguci nacin. Takodje cinjenica da glavni junaci nemaju ni dinara, da nemaju bas nikakvu imovinu, nista za prodati, nikakve rodjake itd. stvarno steti uverljivosti citave postavke, sto opet na dusu scenaristima. I stvarno, da li je neko shvatio tu posalicu Bogdana Diklica oko automobuila? S druge strane odavno nisam video bolje reziran srpski film, s osecanjem mere i stilom, s glumcima koji ne glumataju, sa scenografijom i kostimima koji su istovremeno sitno realisticki i stilizovani...Film je takodje fenomenalno snimljen. Ako se posmatra u kontekstu domace kinematografije u poslednjih par godina "Kopka" je ipak ogroman napredak.
    (zoki, 9. avgust 2007 16:42)

    # Link komentara