Mišel Uelbek najavio da se povlači – i to u zahvalnici novog romana

Izuzetan pisac i analitičar, čije knjige me teraju na razmišljanje i mnogo godina posle čitanja.

Нашироко омрзнути "бели, хетеросексуални мушкарац" је темељ на коме почива цивилизација која је изнедрила Дојче велеовог аутора и омогућила му да верује како је могуће да сечеш грану на којој седиш и останеш у облацима.
Када га више не буде било и када покоравање буде комплетно, правићете ви "белог, хетеросексуалног мукарца" од блата, али ће оно увек бити браон.

Potpuno pogresno, levicarsko tumacenje Uelbeka, toliko pogresno da nisam uopste prepoznao o kome se radi. On je na strani belog coveka i prilicno konzervativan iako razuzdan, prezire levicu, EU, migracije i sve sto se danas ostrvilo na tog istog belog coveka. Poslednji borac za staru Evropu koju levicari mrze i zele da uniste kako bi stvorili "bolje sutra", totalni antiglobalista.

Врхунски писац, последње културно добро које стиже из Француске. Срби са одушевљењем читају Уелбека.

Genijalan pisac, pomalo na svoju ruku i pomalo čudak, ali ga je vredelo čitati!

ovaj komentar je pun kontradiktornosti. ko je ovo pisao, ima minimum 3 osobe u jednoj glavi. sizofrenija. procitajte Uelbekov roman engl. 'Sumbmition' pa se malo osvrnite oko sebe.

Ja ga jako volim, ali ddfinitivno nike za svakoga.

Mislim da malo koja žena može da uživa u njegovim delima.

Težak je, sirov, namrgođen i pun gorčine..
I baš takva su mu i dela.

Zameram mu samo što mu je gotovo svako delo nekako zbrzano, kao da poslednje stranice piše dan pred rok da preda spise.

Definitivno jedan od mojih omiljenih pisaca.

Covece, kako sam nepoznavajuci opus ovog coveka naseo na ono sto pise u tekstu. Posle "upoznavanja" sa njim na Vikipediji zelim najiskrenije da se izvinim za sledeci komentar:

Pseudo intelektualac, u dusi verovatno homoseksualac, otud ovakvo piskaranje. Dobro je da ce prestati da pise, nikome njegove knjige nisu potrebne, osim mozda nekakvom liberalnom otpadu.
(Konzervativizam kao lek, 13. januar 2022 11:47)

Uelbek je, verovatno, najveći zivi pisac francuskog jezika. Beskompromisan i zajedljiv, on se u svojim romanima bori protiv dekadencije savremene “wok kulture”, kulture izjednačavanja polova u svetu političke korektnosti i novog drustva. Njegova ‘nostalgija’ je vrlo slična vrednostima kulturnih matrica Evrope koja se bazira podjednako I na Malerovim simfonijama i rock-en-roll nasledju. Zato tu i nema mnogo mesta za manjine, posebno za one pridosle iz drugih sredina kojima je religijsko iskustvo konačno i dato. I u kome nema mesta za asimilaciju, koju Francuzi uvek prizivaju kao resenje za nagomilane drustvene probleme. Otud i njegova popularnost u FR, a i sirom Evrope. Nesto kao savest Evrope. A koju ista, vise ne poseduje.

Pseudo intelektualac, u dusi verovatno homoseksualac, otud ovakvo piskaranje. Dobro je da ce prestati da pise, nikome njegove knjige nisu potrebne, osim mozda nekakvom liberalnom otpadu.

Ćirjaković na francuski način.

Meni je skroz legao. U njegovim knjigama se zapravo sve vrti oko samoce i besmislenog seksa bez ljubavi, pa cak i u kultnom i gotovo prorockom 'pokoravanju'. Sto reci na kraju puta osim- hvala mu na svemu, uljepsao mi je zivot.

Maneken pravi.

kvalitet malo talasa poslednjih par romana, ali platforma, elementarne cestice... uglavnom, vrlo interesantan pisac, izaziva ili odusevljenje ili gorcinu, ravnodusnih nema

Pseudo intelektualac, u dusi verovatno homoseksualac, otud ovakvo piskaranje. Dobro je da ce prestati da pise, nikome njegove knjige nisu potrebne, osim mozda nekakvom liberalnom otpadu.

Maneken pravi.

Izuzetan pisac i analitičar, čije knjige me teraju na razmišljanje i mnogo godina posle čitanja.

Нашироко омрзнути "бели, хетеросексуални мушкарац" је темељ на коме почива цивилизација која је изнедрила Дојче велеовог аутора и омогућила му да верује како је могуће да сечеш грану на којој седиш и останеш у облацима.
Када га више не буде било и када покоравање буде комплетно, правићете ви "белог, хетеросексуалног мукарца" од блата, али ће оно увек бити браон.

Covece, kako sam nepoznavajuci opus ovog coveka naseo na ono sto pise u tekstu. Posle "upoznavanja" sa njim na Vikipediji zelim najiskrenije da se izvinim za sledeci komentar:

Pseudo intelektualac, u dusi verovatno homoseksualac, otud ovakvo piskaranje. Dobro je da ce prestati da pise, nikome njegove knjige nisu potrebne, osim mozda nekakvom liberalnom otpadu.
(Konzervativizam kao lek, 13. januar 2022 11:47)

Ćirjaković na francuski način.

Potpuno pogresno, levicarsko tumacenje Uelbeka, toliko pogresno da nisam uopste prepoznao o kome se radi. On je na strani belog coveka i prilicno konzervativan iako razuzdan, prezire levicu, EU, migracije i sve sto se danas ostrvilo na tog istog belog coveka. Poslednji borac za staru Evropu koju levicari mrze i zele da uniste kako bi stvorili "bolje sutra", totalni antiglobalista.

Врхунски писац, последње културно добро које стиже из Француске. Срби са одушевљењем читају Уелбека.

Genijalan pisac, pomalo na svoju ruku i pomalo čudak, ali ga je vredelo čitati!

ovaj komentar je pun kontradiktornosti. ko je ovo pisao, ima minimum 3 osobe u jednoj glavi. sizofrenija. procitajte Uelbekov roman engl. 'Sumbmition' pa se malo osvrnite oko sebe.

Ja ga jako volim, ali ddfinitivno nike za svakoga.

Mislim da malo koja žena može da uživa u njegovim delima.

Težak je, sirov, namrgođen i pun gorčine..
I baš takva su mu i dela.

Zameram mu samo što mu je gotovo svako delo nekako zbrzano, kao da poslednje stranice piše dan pred rok da preda spise.

Definitivno jedan od mojih omiljenih pisaca.

Uelbek je, verovatno, najveći zivi pisac francuskog jezika. Beskompromisan i zajedljiv, on se u svojim romanima bori protiv dekadencije savremene “wok kulture”, kulture izjednačavanja polova u svetu političke korektnosti i novog drustva. Njegova ‘nostalgija’ je vrlo slična vrednostima kulturnih matrica Evrope koja se bazira podjednako I na Malerovim simfonijama i rock-en-roll nasledju. Zato tu i nema mnogo mesta za manjine, posebno za one pridosle iz drugih sredina kojima je religijsko iskustvo konačno i dato. I u kome nema mesta za asimilaciju, koju Francuzi uvek prizivaju kao resenje za nagomilane drustvene probleme. Otud i njegova popularnost u FR, a i sirom Evrope. Nesto kao savest Evrope. A koju ista, vise ne poseduje.

Meni je skroz legao. U njegovim knjigama se zapravo sve vrti oko samoce i besmislenog seksa bez ljubavi, pa cak i u kultnom i gotovo prorockom 'pokoravanju'. Sto reci na kraju puta osim- hvala mu na svemu, uljepsao mi je zivot.

kvalitet malo talasa poslednjih par romana, ali platforma, elementarne cestice... uglavnom, vrlo interesantan pisac, izaziva ili odusevljenje ili gorcinu, ravnodusnih nema