Gete Institut slavi 70. rođendan

U Beogradu je Gete Institut otvoren 1970. Usledio je Zagreb 1973, a u Sarajevu Gete-Institut radi od dvehiljadite godine. Najčuvenija nemačka kulturna institucija je postojala decenijama i pre dolaska u ove krajeve.Predsednica Gete-instituta Karola Lenc kaže da se institucija, kojoj je na čelu, kritički osvrće na sedam decenija postojanja. U izdavačkoj kući Klet-Kota iz Majnca izašla je knjiga u kojoj je razmatrana sedamdesetogodišnja istorija Instituta. Autori su Karola Lenc i etnološkinja Mari-Kristin Gabrijel. Mada je povod jubilej, ton u knjizi nije slavljenički već analitičko-kritički. Za DW Karola Lenc, koja je od prošle godine na čelu Gete-instituta, kaže da je istorija intitucije kojoj je na čelu &ndash; istorija stalnog počinjanja iz početka. Sve je počelo u posleratnoj Nemačkoj 1951, kada je Gete-institut osnovan u Minhenu. Tada je prošlo šest godina od prinudnog zatvaranja prethodnog instituta, Nemačke akademije, osnovane 1925, koju su nacisti za vreme svoje vladavine pretvorili u svoj instrument. Američka okupaciona vlast je rasformirala &bdquo;Nemačku akademiju&ldquo; jer je u njoj videla nacističku &bdquo;propagandnu i špijunsku centralu koja deluje širom Evrope&ldquo;. Zato je novoosnovani Gete-institut politički zasigurno bio potpuno nov početak. Kursevi nemačkog jezika Najpre je Institut dovodio profesore i nastavnike nemačkog iz celog sveta da bi usavršili svoje znanje jezika. Ali uskoro je promocija nemačkog jezika u inostranstvu izbila u prvi plan. Prvi Gete-institut koji je otvoren u inostranstvu bio je onaj u Atini 1952. Do 1961. Usledila su 53 instituta u inostranstvu. Danas ih je 158 u 98 zemalja. Između 1958. i 1963. U fokusu je bila Afrika. Mreža Gete-Instituta je prekrila afrički kontinent. Nemački umetnici i kulturni radnici su odlazili na turneje po svetu. Na primer, džezer Albert Mangelsdorf je sa svojim kvartetom oduševio delove Azije, nemačka elektronska psihodelična muzika je predstavljana i u Kabulu. Jedno od najinteresantnijih poglavlja Instituta je bilo hladnoratovsko doba. Istočni i zapadni blok su neprijateljski raspoloženi jedan prema drugom i naoružani do zuba. Podeljena Nemačka se takođe bori za uticaj. Ali i Istočna Nemačka osniva 1951. svoju instituciju &ndash; Herder-Institut je kulturni i informacioni centar istočnonemačke, komunističke države, koji takođe nudi jezičke kurseve u inostranstvu. Neki od njih su direktna konkurencija Gete-institutima. To nadmetanje traje do pada Zida 1989. i kraja DDR-a. I papa Franja uči nemački Sedamdesetih godina rasplamsale su se debate oko Gete-instituta. U Londonu je izložba plakata Klausa Šteka izazvala burne reakcije. Na jednom kolažu se video tadašnji predsednik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Franc-Jozef Štraus kako maše nožem, a ispod toga je bilo napisano: &bdquo;Hladni rat nas baš uzbuđuje&rdquo;. Političari su se ljutili zbog činjenice da se novac poreskih obveznika navodno troši na uvrede upućene političarima. Levi teroristi su 1977. izvršili napad na Gete-institute u Madridu i Parizu. A sredinom osamdesetih je budući papa Franja u Bopardu, nemačkom gradiću na Rajni, išao na kurs nemačkog jezika u Gete-institut. Sa domaćinima kod kojih je tada stanovao sačuvao je kontakt sve do danas. Nemački televizijski komičar Rudi Karel je 1987. Izazvao skandal kada je na osmu godišnjicu iranske revolucije u jednom skeču vođu iranske revolucija Homeinija gađao ženskim donjim vešem. Sutradan je Iran naredio dvojici nemačkih diplomata da napuste zemlju, ukinuo je sve letove za Zapadnu Nemačku i &ndash; privremeno zatvorio Gete-Institut u Teheranu. Širenje na istoku Evrope Posle pada berlinskog zida, Gete-institut je počeo da otvara svoja predstavništva u bivšim istočnoblokovskim državama. A 1992. se desilo i ono što mnogi malo pre toga nisu smatrali mogućim &ndash; nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel je otvorio Gete-institut u Moskvi. U ujedinjenoj Nemačkoj se Institut širi i na području bivše istočnonemačke države. Teroristički napadi u Njujorku 11. septembra 2001. promenili su rad Gete-instituta. Na vrh liste prioriteta izbili su dijalog između kultura i razumevanje. Institut stavlja naglasak na jačanje civilnog društva i prevenciju sukoba. Predsednica Instituta Karola Lenc kaže: &ldquo;U kulturnom radu je najveći izazov za nas to što se na engleskom zove 'Shrinking Spaces' &ndash; dakle jačanje iliberalnih tendencija, autoritarnih režima, koji sve više pokušavaju da ograniče i kontrolišu prostor, slobodan prostor za umetničke i intelektualne aktivnosti&rdquo;. Za Gete-institut to znači da mora da se ustanovi gde je moguć rad, a gde ne &ndash; kao trenutno u Belorusiji. Karola Lenc kaže da ostaje važno da se traga za formatima u kojima su razmena i susreti ipak mogući. Karola Lenc je rođena u Majncu 1954. Specijalizovala je etnologiju i važi kao vrsna stručnjakinja za Afriku koja je bila posvećena naučnom radu. Godinu dana je na čelu Gete-Instituta i kaže da on u inostranstvo donosi &bdquo;veoma različitu, diferenciranu i raznoliku sliku Nemačke&rdquo;. Ona dodaje da je u posredovanju važna suzdržanost i slušanje drugih. Insistira na tome da Gete-institut nije &bdquo;globalni pametnjaković&rdquo; . Prema njenom mišljenju, mnogo je važnije da se sa partnerima dođe do zajedničkih odgovora na globalna pitanja. &bdquo;Sa raznolikim, izuzetno zanimljivim književnim, muzičkim, slikarskim, umetničkim projektima, koje rado predstavljamo, želimo da stupimo u dijalog sa ljudima iz drugih kultura&quot;, kaže ona. Jubilej kao državni akt Za takve zadatke je Gete-institut prema rečima njegove predsednice dobro pripremljen. Ali jednu stvar bi rado dodala u koalicioni ugovor nove vlade: &bdquo;Bilo bi dobro kada bi nova vlada priznala kulturu kao deo spoljne politike, ako želimo da i dalje imamo prijatelje u svetu kao i da u Nemačkoj dobijamo podsticaje za globalnu debatu iz sveta&ldquo;. Već sada je Gete-institut sve više prisutan u kulturnim zbivanjima u Nemačkoj, na primer na Vajmarskom kulturnom simpozijumu. O tome svedoči i jubilarni program u Berlinu. Posle digitalne državne ceremonije 22. novembra, sedam dana kasnije će biti otvorena multimedijalna izložba na Hamburškoj železničkoj stanici, pod nazivom &quot;Take Me to the River&quot;. Radi se o umetničkim odgovorima na promenu prirodne sredine. Izložba &bdquo;Nacija, naracija, narkoza&ldquo; istražuje ulogu muzeja u kulturama sećanja. A interaktivne instalacije &bdquo;Zid koji iščezava&ldquo; u zgradi Rajhstaga pokazuju evropsku raznolikost.