zoran stokic
pre 2 godine
La Metriejevo delo "Čovek mašina" ( "L'homme machine", 1748.) opovrgava kartezijanski dualizam. Dok Dekart priznaje postojanje urođenih ideja La Metrie to u potpunosti odbacuje. Do znanja, kaže on se dolazi postepeno a ne a priori; takođe je govorio da ljudska vresta ne može doći do suštine stvari (skrivene suštine stvarnosti i cele istine). Prema Dekartu, to je moguće zato što nam je istinsko znanje dato od Boga. Dok Dekart vidi "mišljenja" kao nešto što je sam srž Homo sapiens - "mišljenje je suština čoveka" - po tome smo, po njemu, "nadređeni" životinjama koje su mašine. La Metrie, s druge strane, kaže da je suština čoveka ista kao i kod kod životinja - Čovek je (kao i životinje) pre svega mašina. Naš je um, kaže nam on, ograničen na "preterano gruba zapažanja", ne može "videti" veze koje povezuju uzroke i posledice. La Metri je ancicipirao ono što danas znamo, formalno/logičko nije u stanju da stvori "robota koji misli". Homo sapijens je ovladao logičkim/geometrijskim apstrakcijama ali veoma malo poznaje "čulne funkcije" - koje koje smo nasledili dugom evolucijo; čula su kombinacija bioloških predispozicija sa jedne strane i kulturnih matrica sa druge strane. Elementarni čulni podaci - ne predstavljaju osnovne činjenice iskustva - jer i naša čula "teoretišu" (kognicija, afekti, konaktiva).
4 Komentari
Sortiraj po: