Ovo su možda i glavni razlozi zašto i danas slušamo Baha

Pa ne slusamo samo Baha "i danas". Slusamo i Betovena, Bramsa, Dvorzaka, Suberta, Rimski-Korsakova, Rosinija, Cajkovskog (moj favorit), Rahmanjinova (virtouz na klaviru), Stravinskog, Sibelijusa... Boze, kraja nema.

... Svaki genije stvara koristeći se metaform "stajanja na ramenima velikih predhodnika". Po obimu muzičkih žanrova Teleman i Hendl su nadmašili Baha.
(zoran stokic, 23. avgust 2020 11:15)

I na kraju ne moze Srbin drugacije nego da umesto da slusa muziku i uziva u njoj on se bavi time ko je od koga sta "skidao", "krao materijal" (povredjivao autorska prava u 18 veku???) i dokazivanjem da od velikog Baha ipak ima i vecih, u ovom slucaju Teleman i Hendl. Stalno Srbin mora da zna bolje od drugih pri cemu je muzika stvar osecanja, emocija iz kojih nastaje muzicki ukus, a zbog koga se u nekoj muzici uziva ili ne. Ne moze Srbin da se opusti... Mora stalno da dokazuje da zna vise od drugih, da je pametniji od drugih, a sve to zbog urodjenog, a nesvesnog osecaja nize vrednosti.

Bah je slučajno 1723. postao glavni kompozitor u crkvi svetog Tome u Lajpcigu (centru crkvene muzike kod protestanata). Da nije dobio taj posao, on ne bi postao onaj Bah kakvog znamo danas, bio bi to neki sasvim drugi J.S.Bah. Biti na mestu kantora čuvene "Thomaschule" u još čuvenijoj "Thomaskirche" značilo je koristiti se "muzičkom bibliotekom", sa građom koja je sakupljana vekovima, pa je bilo kao da ste ušli u nekakav tadašnji "crkveni internet"! Posle smrti kantora Kunaua, dve komisije (gradsko i crkveno veće) napravile su listu od 6 kandidata za izbor novog kantora: na 1 mestu bio je Teleman, sledili su Graupner, Fuks..., dok je J.S.Bah otpao. Ali kako su sticajem okolnosti predloženih 6 kandidata odustali komisije su se nevoljno složile da na to mesto postave "osrednjeg" muzičara J.S.Baha. Bah je često "poboljšavao" svoja instrumentalna dela transkribujući Vivaldijeve koncerte, kao i kompozitora "napuljske škole". Osim toga, treba kazati i to su pripadnici porodice Bah vekovima bili muzičari. I da Bah nije postao kantor u crkvi sv. Tome, on bi se razvio samo u nekakvu "unapređenu verziju" svog strica Johana Bernharda Baha, od koga danas možemo čuti lepo delo 'Ouverture-Suite No 1 in G'. Na Internetu se mogu čuti dela njegovih prethodnika iz sv. Tome: Johana Šelea i Johana Kunaua; Bukstehudea, Johann Schelle, Heinichen..Svaki genije stvara koristeći se metaform "stajanja na ramenima velikih predhodnika". Po obimu muzičkih žanrova Teleman i Hendl su nadmašili Baha.

Veliki majstor. Uz Vivaldija mi je najomiljeniji kompozitor. Intersenantno je da je radio “transkripcije” dela drugih autora, i meni najbolja je ona gde je obradio Vivaldijev koncert za 4 violine u koncert za 4 klavira. Savršenstvo.

Bahova Pasija po Mateji je jedna od najlepših kompozicija koju sam ikad čula. Divna i tako potresna.

Mozzart je o Bahu rekao nesto u stilu: "moja muzika ne bi postojala, da nije bilo velikog Baha". Ali, mislio je na Johana Kristijana Baha, Sebastijanovog sina. U Mozzartovo vreme Bah otac nije bio prepoznat i zapamcen kao veliki kompozitor.
Tek kada su savremenici proucavali opus Bahove dece, Johana Kristijana i Karla Emanuela, otkrili su genijalnost njihovog oca.

Najveći kompozitor koji je ikada živeo.

Zato što je genije. Precizan, jednostavan i grandiozan, logičan i harmoničan, uzvišen i pokoran, hladan i ekstatičan. Tehnički zahtevan umereno (barem meni), a najveći izazov i cilj mi je bio da ga odsviram tako da klavir zazvuči kao orgulje. Nemoguće, ali tehnikom sviranja se može postići makar blagi utisak

@ S.U.IV.D Nisam govorio o estetici (pročitajte ponovo). Pokušao sam da objasnim zašto se slabo šta zna o njegovom životu. Sinovi J.S.Baha su tada smatrani vrhunskim kompozitorima (koje je otac poslao na usavršavanje kod Telenama). Talenat za talenat a struka (stručno znanje) je ono što "stvara kritičnu masu" neke struke i što vuče napred! Bez tih brojnih danas nepravedno zaboravljenih muzičara – koji su majstorski poznavali svoj zanat ne bi bilo ni tih najvećih poput J.S.Baha, Hendla, Telemana….Hendlu su (koga su inače Mocart, Hajdn, Subert, Betoven.... smatrali najvećim kompozitorom ikada) 3 puta u Londonu propadale (bankrotirale) privatne operske kuće pod naletom konkurencije! Kada je Vivaldi imao u Veneciji premjeru neke svoje opere istovremeno sa njegovom u preostalih 5 operskih kuća išle su konkuretske premjerske opere (Đakomelija,….). Bah je pešice prelazio 400 km da bi slušao i zapisivao muziku Bukstehudea), Buxtehude: Te deum Laudamus BuxVW 218; Buxtehude - Nimm von uns Herr BuxWV 78; Buxtehude - Frohlocket mit Händen alle Völker BuxWV 29; Buxtehude - Jesu, meines Lebens Leben BuxWV 62; Buxtehude - Klaglied ‘Muss der Tod denn auch entbinden’ BuxWV 76; Buxtehude - Herzlich lieb hab’ ich dich, o Herr, BuxWV 41.), Fuksa,..., D. Heinichen: Missa No.12 in D, Heinichen - Cantata 'Warum toben die Heiden'.

(profesor Dušan, 23. avgust 2020 15:17)

Beskrajno vas žalim što ne možete da razumete a pre svega osetite Bahovu genijalnost. Klasična muzika je umetnost, bilo ona stvorena pre mnogo vekova ili ona koja se stvara danas, bez obzira da li to neko razumeo ili ne. Potrudite se malo i slušajte je, ako za vas nisu propale sve nade osetićete kako vas može vinuti u nebesa.

(profesor Dušan, 23. avgust 2020 15:17)

Beskrajno vas žalim što ne možete da razumete a pre svega osetite Bahovu genijalnost. Klasična muzika je umetnost, bilo ona stvorena pre mnogo vekova ili ona koja se stvara danas, bez obzira da li to neko razumeo ili ne. Potrudite se malo i slušajte je, ako za vas nisu propale sve nade osetićete kako vas može vinuti u nebesa.
(Ana, 23. avgust 2020 16:36)

Ja ga ne zalim ni malo. Kao sto vi uzivate u Bahu, tako on uziva u repu ili tehno muzici, bolje nije ni zasluzio. Njegova emocionalna konstrukcija razlikuje se od vase i to je ta fina razlika.

Odgledajte ovo, fascinantno je
https://www.youtube.com/watch?v=zhH53UODLEM

Mnogo volim Baha. Nisam najveci ljubitelj klasicne muzike (slusam neke druge stvari vise) ali ipak jesam i ljubitelj klasike a bozanski Bah mi je medju top 3 omiljena kompozitora. Bas je bio genije.

i ja volim baha, ali u umerenim dozama. jednom sam pustio cd, svirao je i svirao, posle nekih 30-45 bilo mi je dosta, čak sam se pitao "pa dobro čoveče dokle ćeš više da delješ tu violinu?!" ili orgulje, šta god...

Bah je pešice prelazio 400 km da bi slušao i zapisivao muziku Bukstehudea), Buxtehude: Te deum Laudamus BuxVW 218; Buxtehude - Nimm von uns Herr BuxWV 78; Buxtehude - Frohlocket mit Händen alle Völker BuxWV 29; Buxtehude - Jesu, meines Lebens Leben BuxWV 62; Buxtehude - Klaglied ‘Muss der Tod denn auch entbinden’ BuxWV 76; Buxtehude - Herzlich lieb hab’ ich dich, o Herr, BuxWV 41.), Fuksa,..., D. Heinichen: Missa No.12 in D, Heinichen - Cantata 'Warum toben die Heiden'.
(zoran stokic, 23. avgust 2020 14:23)

E sad samo jos da nam "objasnis" od koga je Buxtehude krao muziku i da li je tuzio Baha zbog povrede autorskih prava.

@zoran stokic

Neko ko je sa 18 godina započeo Tokatu i Fugu u Dm (BWV 565) bi bio ono što je danas, gde god radio. Duže ili kraće došao bi "na svoje".

On i nije bio za svoje vreme jer je morao da "tezgari" po ukusu tog vremena (gde je njegov prosečni sin Emanuel bio poznatiji od njega) i lako nam je danas pričati o tome. Treba potražiti knjigu jednog matematičara o Bahu (sorry, zaboravio sam ime) gde matematički objašnjava sklad (zato je i dorađivao svoje kompozicije koje su mu većinom njegova deca zapisivala).

I u članku nigde nije rečeno da je on bio pre svega violinista.

@ Radovan (23. avgust 2020 17:32) Verovatno mislite na knjigu Daglasa Hofštatera "Gedel, Ešer, Bah: jedna beskrajna zlatna nit" i podnaslov – "Metaforična fuga o razumu i mašinama u duhu Luisa Kerola" . "Gödel, Escher, Bach: an Eternal Golden Braid" 1979. SAD. Kapitalna knjiga za one koje se interesuju - za tajne stvaralaštva - te suštinu života, razuma i svesti; povezuje nauku i umetnost!

Bez veze mu je spomenik, tako mali, i još stoji na običnom kamenom postamentu sa ugraviranim samo imenom!?

... Svaki genije stvara koristeći se metaforom "stajanja na ramenima velikih predhodnika". Po obimu muzičkih žanrova Teleman i Hendl su nadmašili Baha.
(zoran stokic, 23. avgust 2020 11:15)

I na kraju ne moze Srbin drugacije nego da umesto da slusa muziku i uziva u njoj on se bavi time ko je od koga sta "skidao", "krao materijal" (povredjivao autorska prava u 18 veku???) i dokazivanjem da od velikog Baha ipak ima i vecih, u ovom slucaju Teleman i Hendl. Stalno Srbin mora da zna bolje od drugih pri cemu je muzika stvar osecanja, emocija iz kojih nastaje muzicki ukus, a zbog koga se u nekoj muzici uziva ili ne. Ne moze Srbin da se opusti... Mora stalno da dokazuje da zna vise od drugih, da je pametniji od drugih, a sve to zbog urodjenog, a nesvesnog osecaja nize vrednosti.
(S.U.IV.D., 23. avgust 2020 11:58)

Ne baljezgaj. Koristio je metaforu Njutn-a, da bi aludirao na velicinu Bah-a.

Klasičnoj muzici je odzvonilo odavno, vreme kada je ona bila popularna muzika je vreme koje pripada prošlosti.
Danas živimo u drugačijem vremenu gde postoji sijaset pravaca i vrsta muzike i gotovo sve su prijemčivije, zabavnije, razumljivije od klasike.

Nametanje klasične muzike današnjeg slušaoca ubedači, uzmite izraze lica ljudi u autobusu kad je dan žalosti i kad vozač pusti klasiku i sve će vam biti jasno.

Zašto slušamo Baha ?
- dosadno nam pa pustimo 5min da čujemo šta je to pa promenimo
- umislimo da smo gospoda iz bajke pa dok vozimo pustimo Baha i tripujemo se
- videli smo glumca kako uživa uz klasiku pa smo hteli i mi tako , shvatili smo da se glumac folira
- pustimo da zgrozimo goste da što pre odu i nikad ne dođu opet

(ništa preterano, 23. avgust 2020 13:59) los trol ili?

Ahhhhh...

”Iluzije” od Baha.

@zoran stokić
Mogli ste u startu prosto da preporučite literaturu. Ono što para uši je vaše preterivanje, "išao je 400km pešice", pa nije živeo pre nove ere.
Inače, nažalost, kod nas nema mnogo prevedenih knjiga o životima i delima velikih kompozitora. U Goethe institutu je ranije bilo dosta knjiga o Bahu. Pretpostavljam da je sada ta biblioteka i dopunjena i ko zna nemački uživaće.

Klasičnoj muzici je odzvonilo odavno, vreme kada je ona bila popularna muzika je vreme koje pripada prošlosti.
Danas živimo u drugačijem vremenu gde postoji sijaset pravaca i vrsta muzike i gotovo sve su prijemčivije, zabavnije, razumljivije od klasike.

Nametanje klasične muzike današnjeg slušaoca ubedači, uzmite izraze lica ljudi u autobusu kad je dan žalosti i kad vozač pusti klasiku i sve će vam biti jasno.

Zašto slušamo Baha ?
- dosadno nam pa pustimo 5min da čujemo šta je to pa promenimo
- umislimo da smo gospoda iz bajke pa dok vozimo pustimo Baha i tripujemo se
- videli smo glumca kako uživa uz klasiku pa smo hteli i mi tako , shvatili smo da se glumac folira
- pustimo da zgrozimo goste da što pre odu i nikad ne dođu opet

i ja volim baha, ali u umerenim dozama. jednom sam pustio cd, svirao je i svirao, posle nekih 30-45 bilo mi je dosta, čak sam se pitao "pa dobro čoveče dokle ćeš više da delješ tu violinu?!" ili orgulje, šta god...

... Svaki genije stvara koristeći se metaform "stajanja na ramenima velikih predhodnika". Po obimu muzičkih žanrova Teleman i Hendl su nadmašili Baha.
(zoran stokic, 23. avgust 2020 11:15)

I na kraju ne moze Srbin drugacije nego da umesto da slusa muziku i uziva u njoj on se bavi time ko je od koga sta "skidao", "krao materijal" (povredjivao autorska prava u 18 veku???) i dokazivanjem da od velikog Baha ipak ima i vecih, u ovom slucaju Teleman i Hendl. Stalno Srbin mora da zna bolje od drugih pri cemu je muzika stvar osecanja, emocija iz kojih nastaje muzicki ukus, a zbog koga se u nekoj muzici uziva ili ne. Ne moze Srbin da se opusti... Mora stalno da dokazuje da zna vise od drugih, da je pametniji od drugih, a sve to zbog urodjenog, a nesvesnog osecaja nize vrednosti.

Najveći kompozitor koji je ikada živeo.

Bah je slučajno 1723. postao glavni kompozitor u crkvi svetog Tome u Lajpcigu (centru crkvene muzike kod protestanata). Da nije dobio taj posao, on ne bi postao onaj Bah kakvog znamo danas, bio bi to neki sasvim drugi J.S.Bah. Biti na mestu kantora čuvene "Thomaschule" u još čuvenijoj "Thomaskirche" značilo je koristiti se "muzičkom bibliotekom", sa građom koja je sakupljana vekovima, pa je bilo kao da ste ušli u nekakav tadašnji "crkveni internet"! Posle smrti kantora Kunaua, dve komisije (gradsko i crkveno veće) napravile su listu od 6 kandidata za izbor novog kantora: na 1 mestu bio je Teleman, sledili su Graupner, Fuks..., dok je J.S.Bah otpao. Ali kako su sticajem okolnosti predloženih 6 kandidata odustali komisije su se nevoljno složile da na to mesto postave "osrednjeg" muzičara J.S.Baha. Bah je često "poboljšavao" svoja instrumentalna dela transkribujući Vivaldijeve koncerte, kao i kompozitora "napuljske škole". Osim toga, treba kazati i to su pripadnici porodice Bah vekovima bili muzičari. I da Bah nije postao kantor u crkvi sv. Tome, on bi se razvio samo u nekakvu "unapređenu verziju" svog strica Johana Bernharda Baha, od koga danas možemo čuti lepo delo 'Ouverture-Suite No 1 in G'. Na Internetu se mogu čuti dela njegovih prethodnika iz sv. Tome: Johana Šelea i Johana Kunaua; Bukstehudea, Johann Schelle, Heinichen..Svaki genije stvara koristeći se metaform "stajanja na ramenima velikih predhodnika". Po obimu muzičkih žanrova Teleman i Hendl su nadmašili Baha.

... Svaki genije stvara koristeći se metaforom "stajanja na ramenima velikih predhodnika". Po obimu muzičkih žanrova Teleman i Hendl su nadmašili Baha.
(zoran stokic, 23. avgust 2020 11:15)

I na kraju ne moze Srbin drugacije nego da umesto da slusa muziku i uziva u njoj on se bavi time ko je od koga sta "skidao", "krao materijal" (povredjivao autorska prava u 18 veku???) i dokazivanjem da od velikog Baha ipak ima i vecih, u ovom slucaju Teleman i Hendl. Stalno Srbin mora da zna bolje od drugih pri cemu je muzika stvar osecanja, emocija iz kojih nastaje muzicki ukus, a zbog koga se u nekoj muzici uziva ili ne. Ne moze Srbin da se opusti... Mora stalno da dokazuje da zna vise od drugih, da je pametniji od drugih, a sve to zbog urodjenog, a nesvesnog osecaja nize vrednosti.
(S.U.IV.D., 23. avgust 2020 11:58)

Ne baljezgaj. Koristio je metaforu Njutn-a, da bi aludirao na velicinu Bah-a.

Pa ne slusamo samo Baha "i danas". Slusamo i Betovena, Bramsa, Dvorzaka, Suberta, Rimski-Korsakova, Rosinija, Cajkovskog (moj favorit), Rahmanjinova (virtouz na klaviru), Stravinskog, Sibelijusa... Boze, kraja nema.

Veliki majstor. Uz Vivaldija mi je najomiljeniji kompozitor. Intersenantno je da je radio “transkripcije” dela drugih autora, i meni najbolja je ona gde je obradio Vivaldijev koncert za 4 violine u koncert za 4 klavira. Savršenstvo.

@ S.U.IV.D Nisam govorio o estetici (pročitajte ponovo). Pokušao sam da objasnim zašto se slabo šta zna o njegovom životu. Sinovi J.S.Baha su tada smatrani vrhunskim kompozitorima (koje je otac poslao na usavršavanje kod Telenama). Talenat za talenat a struka (stručno znanje) je ono što "stvara kritičnu masu" neke struke i što vuče napred! Bez tih brojnih danas nepravedno zaboravljenih muzičara – koji su majstorski poznavali svoj zanat ne bi bilo ni tih najvećih poput J.S.Baha, Hendla, Telemana….Hendlu su (koga su inače Mocart, Hajdn, Subert, Betoven.... smatrali najvećim kompozitorom ikada) 3 puta u Londonu propadale (bankrotirale) privatne operske kuće pod naletom konkurencije! Kada je Vivaldi imao u Veneciji premjeru neke svoje opere istovremeno sa njegovom u preostalih 5 operskih kuća išle su konkuretske premjerske opere (Đakomelija,….). Bah je pešice prelazio 400 km da bi slušao i zapisivao muziku Bukstehudea), Buxtehude: Te deum Laudamus BuxVW 218; Buxtehude - Nimm von uns Herr BuxWV 78; Buxtehude - Frohlocket mit Händen alle Völker BuxWV 29; Buxtehude - Jesu, meines Lebens Leben BuxWV 62; Buxtehude - Klaglied ‘Muss der Tod denn auch entbinden’ BuxWV 76; Buxtehude - Herzlich lieb hab’ ich dich, o Herr, BuxWV 41.), Fuksa,..., D. Heinichen: Missa No.12 in D, Heinichen - Cantata 'Warum toben die Heiden'.

Bah je pešice prelazio 400 km da bi slušao i zapisivao muziku Bukstehudea), Buxtehude: Te deum Laudamus BuxVW 218; Buxtehude - Nimm von uns Herr BuxWV 78; Buxtehude - Frohlocket mit Händen alle Völker BuxWV 29; Buxtehude - Jesu, meines Lebens Leben BuxWV 62; Buxtehude - Klaglied ‘Muss der Tod denn auch entbinden’ BuxWV 76; Buxtehude - Herzlich lieb hab’ ich dich, o Herr, BuxWV 41.), Fuksa,..., D. Heinichen: Missa No.12 in D, Heinichen - Cantata 'Warum toben die Heiden'.
(zoran stokic, 23. avgust 2020 14:23)

E sad samo jos da nam "objasnis" od koga je Buxtehude krao muziku i da li je tuzio Baha zbog povrede autorskih prava.

Ahhhhh...

Bez veze mu je spomenik, tako mali, i još stoji na običnom kamenom postamentu sa ugraviranim samo imenom!?

Bahova Pasija po Mateji je jedna od najlepših kompozicija koju sam ikad čula. Divna i tako potresna.

Mozzart je o Bahu rekao nesto u stilu: "moja muzika ne bi postojala, da nije bilo velikog Baha". Ali, mislio je na Johana Kristijana Baha, Sebastijanovog sina. U Mozzartovo vreme Bah otac nije bio prepoznat i zapamcen kao veliki kompozitor.
Tek kada su savremenici proucavali opus Bahove dece, Johana Kristijana i Karla Emanuela, otkrili su genijalnost njihovog oca.

Odgledajte ovo, fascinantno je
https://www.youtube.com/watch?v=zhH53UODLEM

(ništa preterano, 23. avgust 2020 13:59) los trol ili?

Zato što je genije. Precizan, jednostavan i grandiozan, logičan i harmoničan, uzvišen i pokoran, hladan i ekstatičan. Tehnički zahtevan umereno (barem meni), a najveći izazov i cilj mi je bio da ga odsviram tako da klavir zazvuči kao orgulje. Nemoguće, ali tehnikom sviranja se može postići makar blagi utisak

(profesor Dušan, 23. avgust 2020 15:17)

Beskrajno vas žalim što ne možete da razumete a pre svega osetite Bahovu genijalnost. Klasična muzika je umetnost, bilo ona stvorena pre mnogo vekova ili ona koja se stvara danas, bez obzira da li to neko razumeo ili ne. Potrudite se malo i slušajte je, ako za vas nisu propale sve nade osetićete kako vas može vinuti u nebesa.

(profesor Dušan, 23. avgust 2020 15:17)

Beskrajno vas žalim što ne možete da razumete a pre svega osetite Bahovu genijalnost. Klasična muzika je umetnost, bilo ona stvorena pre mnogo vekova ili ona koja se stvara danas, bez obzira da li to neko razumeo ili ne. Potrudite se malo i slušajte je, ako za vas nisu propale sve nade osetićete kako vas može vinuti u nebesa.
(Ana, 23. avgust 2020 16:36)

Ja ga ne zalim ni malo. Kao sto vi uzivate u Bahu, tako on uziva u repu ili tehno muzici, bolje nije ni zasluzio. Njegova emocionalna konstrukcija razlikuje se od vase i to je ta fina razlika.

@zoran stokic

Neko ko je sa 18 godina započeo Tokatu i Fugu u Dm (BWV 565) bi bio ono što je danas, gde god radio. Duže ili kraće došao bi "na svoje".

On i nije bio za svoje vreme jer je morao da "tezgari" po ukusu tog vremena (gde je njegov prosečni sin Emanuel bio poznatiji od njega) i lako nam je danas pričati o tome. Treba potražiti knjigu jednog matematičara o Bahu (sorry, zaboravio sam ime) gde matematički objašnjava sklad (zato je i dorađivao svoje kompozicije koje su mu većinom njegova deca zapisivala).

I u članku nigde nije rečeno da je on bio pre svega violinista.

”Iluzije” od Baha.

@ Radovan (23. avgust 2020 17:32) Verovatno mislite na knjigu Daglasa Hofštatera "Gedel, Ešer, Bah: jedna beskrajna zlatna nit" i podnaslov – "Metaforična fuga o razumu i mašinama u duhu Luisa Kerola" . "Gödel, Escher, Bach: an Eternal Golden Braid" 1979. SAD. Kapitalna knjiga za one koje se interesuju - za tajne stvaralaštva - te suštinu života, razuma i svesti; povezuje nauku i umetnost!

Mnogo volim Baha. Nisam najveci ljubitelj klasicne muzike (slusam neke druge stvari vise) ali ipak jesam i ljubitelj klasike a bozanski Bah mi je medju top 3 omiljena kompozitora. Bas je bio genije.

@zoran stokić
Mogli ste u startu prosto da preporučite literaturu. Ono što para uši je vaše preterivanje, "išao je 400km pešice", pa nije živeo pre nove ere.
Inače, nažalost, kod nas nema mnogo prevedenih knjiga o životima i delima velikih kompozitora. U Goethe institutu je ranije bilo dosta knjiga o Bahu. Pretpostavljam da je sada ta biblioteka i dopunjena i ko zna nemački uživaće.