“Kod nas se ne smatra nevaspitanim da ti neko priđe i pita - što nemaš decu, koliko zarađuješ“

Moju zenu je kuma pitala da ako mi ne mozemo da imamo dece da pošalje kuma, pošto on ne može da omane! Njima je to bilo ono kao ajde da im učinimo, pa što se ljutite! I danas se čude!

U pravu je žena 100%. Nažalost zadnjih 4,5 godina živimo u društvu u kojem vlada potpuni haos i nihilizam, prosto ne postoje više kriterijumi za moralne norme i principe. Ono što je nekada bilo nemoralno sada je moralno, sve se izokrenulo. Ljudi u Srbiji su postali depresivni, nervozni ili su potpuno izgubili kontakt sa stvarnošću. Sve to podstiče vlast koja ne poštuje i guši osnovna građanska prava poput slobode govora,mišnjenja, privatnosti, bezbednosti... A svoje postupke non stop racionalizuje i relativizuje.

Ili kad naprave onu licemernu uvertiru, "Ako nije tajna..." ...koliko zaradjujete, koliko si platio ovo, koliko te kostalo ono, koliki ti je racun za telefon, sta vozis itd. Bas smo se srozali kao drustvo, a da toga nismo ni svesni.

Meni bi bilo više neprijatno da kažem koliko zarađujem u smislu iznosa plate (npr 2000e) jer znam koliko stanovništva grca u dugovima i radi za 40000 u ovoj propaloj zemlji a ne želim nikoga da nipodoštavam.
Što se tiče dece, nemam komentar, to je nešto kulturnija verzija od 'zašto ne je**š'

"Kod nas se još uvek ne poštuje nečija intima i sopstveni izbor. Kod nas se ne smatra nevaspitanim da ti neko priđe i pita što nemaš decu, koliko zarađuješ, da te oceni po sopstvenim aršinima da li si uspeo ili nisi“, govori Nataša Ninković.
Pitanja ovoga tipa jos i nisu takav problem koliko je problem ovo drugo, "ocene" i "sopstveni arsini".
Jer, formati, standardi i pravila ovog podneblja kad su u pitanju zivoti drugih ljudi koji nikoga ne ugrozavaju toliko su ponekad surovi, ograniceni i besmisleni da ovde moras biti i gluv i nem ako zelis biti srecan. Divim se onima koji to uspevaju, jer ovde se odstupanje od "standarda" ne prasta, i "nagradjuje se", nicim zasluzenim, najpogrdnijim recima i reakcijama. U tom procesu, najmanje mi je shvatljiva sloboda i bezobzirnost ljudi koji povredjuju druge ciji ih zivoti ni na koji nacin ne remete. Osim sto se ne uklapaju u njihove okvire.

Pa ko to radi, meni tako što da postavljam takva pitanja još nikad nije palo na pamet, pa čak ni ženama koje poznajem!

Mene cesto jedna osoba ispituje kada ce beba, kolika mi je plata, kolika je plata meni bliskim ljudima iako njoj takva pitanja od mene nikada nisu bila upucena. Odgovaram iz pristojnosti, tako su me naucili da treba.

Svako malo pa me neko pita "sto nemate decu"...Sedim tako jednom u taksiju i krene neka prica i opet on mene ladno pita sto nemam decu....prekipelo mi i sine mi! :"umro nam sin kad je imao 4 godine".....taksista se ucuti i kroz zube: "jao izvinite...nisam znao". "E pa sad znate da vide NIKADA NIKOGA ne pitate zasto nema decu".

Ali najtragicnije t.j najbolnije kada bliza porodica koja inace zna da imate problem vec duze vreme da se ostvarite kao roditelj , svakog meseca pita "jel ima nesto novo " bezobrazluk , samozivost....

Sad sam se sjetio...
Prije 15 godina kad smo se ja i žena useljavali u stan u Beču i nosili stvari gore u prizemlju je hausbesorger iliti kućepazitelj se zvao Jugoslav.
I na hodnik odmah istrči njegova žena, prvi puna nas vidjela i odmah nas je pitala koliko plaćamo stan, ja kažem 4700 eura mjesečno, i dalje ništa više nije pitala.

nekulturno je pricati o parama,pitati nekoga na zapadu o plati,ustedjevini i tome slicno je nekulturno,tesko da ce vam neko reci.

U Beograd su došli svi iz provincije, a Beograđani pobegli u inostranstvo. Čeka se penzija da se neke stvari vrate na normalu.

Некад су питали данас више не питају.
Друга времена,друга питања..Ајфон 11 или ХР...Бали или Хаваји ..Дубаји или Мадагаскар..Луј Витон или Прада...
Имаш белог псића испод пазуха...
Кад све то видиш и чујеш знаш да нема деце и колико има пара...
Свако време

“Kod nas se ne smatra nevaspitanim da ti neko priđe i pita - što nemaš decu, koliko zarađuješ“

--

Izvinite...a zasto bi bilo nevaspitano? Da li je svet bio bolje ili gore mesto kad su ovakve stvari mogle da se upitaju bez nepotrebne drame i bez da neko dobije neurastenicni napad?

U prvom pasusu clanka, glavna glumica oplakuje cinjenicu sto njen lik nije u stanju da stvari nazove njihovim pravim imenom. Dva pasusa kasnije, ista osoba se ruga onima koji ili iz iskrenosti ili iz decije naivnosti ili iz neznanja ili nedostatka nedotupavne novokomponovane politicki korektne socijalizacije odbijaju da stvar nazovu laznim imenom.

Izvin'te gospodjo, ta dva ne idu zajedno. Ovo je ili/ili propozicija. Neke stvari se, jednostavno, uzajamno iskljucuju. Lik koji glumite ili ce biti veran sebi ili nece. Treca opcija ne postoji. Naravno, taj lik uvek moze da bude udvojena licnost, ali tu se vec radi o psihopatologiji a ne o dramskoj umetnosti.

U nasoj sredini se malo sta smatra nevaspitanim a ponajmanje "guranje nosa" u tudji zivot obicno "oz najbolje namere"

Je li Nataša, baš da pitam, imaš li decu i koliko dobijaš za honorare? Šta je tu loše?

Pa naravno mi smo uglavnom nevaspitan narod... mada to je više seljački mentalitet gledanja preko plota. Mora da prođe generacija dok seljak postane varošanin i primi manire grada, ali to nije pravi problem, problem su malograđani, njih ima i po selu i po gradu.

Primitvno je pitati nekoga zašto nema decu.

Još više je sebično nemati decu kao stvar izbora.

“Kod nas se ne smatra nevaspitanim da ti neko priđe i pita - što nemaš decu, koliko zarađuješ“

--

Izvinite...a zasto bi bilo nevaspitano? Da li je svet bio bolje ili gore mesto kad su ovakve stvari mogle da se upitaju bez nepotrebne drame i bez da neko dobije neurastenicni napad?

U prvom pasusu clanka, glavna glumica oplakuje cinjenicu sto njen lik nije u stanju da stvari nazove njihovim pravim imenom. Dva pasusa kasnije, ista osoba se ruga onima koji ili iz iskrenosti ili iz decije naivnosti ili iz neznanja ili nedostatka nedotupavne novokomponovane politicki korektne socijalizacije odbijaju da stvar nazovu laznim imenom.

Izvin'te gospodjo, ta dva ne idu zajedno. Ovo je ili/ili propozicija. Neke stvari se, jednostavno, uzajamno iskljucuju. Lik koji glumite ili ce biti veran sebi ili nece. Treca opcija ne postoji. Naravno, taj lik uvek moze da bude udvojena licnost, ali tu se vec radi o psihopatologiji a ne o dramskoj umetnosti.

Некад су питали данас више не питају.
Друга времена,друга питања..Ајфон 11 или ХР...Бали или Хаваји ..Дубаји или Мадагаскар..Луј Витон или Прада...
Имаш белог псића испод пазуха...
Кад све то видиш и чујеш знаш да нема деце и колико има пара...
Свако време

Je li Nataša, baš da pitam, imaš li decu i koliko dobijaš za honorare? Šta je tu loše?

U pravu je žena 100%. Nažalost zadnjih 4,5 godina živimo u društvu u kojem vlada potpuni haos i nihilizam, prosto ne postoje više kriterijumi za moralne norme i principe. Ono što je nekada bilo nemoralno sada je moralno, sve se izokrenulo. Ljudi u Srbiji su postali depresivni, nervozni ili su potpuno izgubili kontakt sa stvarnošću. Sve to podstiče vlast koja ne poštuje i guši osnovna građanska prava poput slobode govora,mišnjenja, privatnosti, bezbednosti... A svoje postupke non stop racionalizuje i relativizuje.

Pa ko to radi, meni tako što da postavljam takva pitanja još nikad nije palo na pamet, pa čak ni ženama koje poznajem!

Meni bi bilo više neprijatno da kažem koliko zarađujem u smislu iznosa plate (npr 2000e) jer znam koliko stanovništva grca u dugovima i radi za 40000 u ovoj propaloj zemlji a ne želim nikoga da nipodoštavam.
Što se tiče dece, nemam komentar, to je nešto kulturnija verzija od 'zašto ne je**š'

Ili kad naprave onu licemernu uvertiru, "Ako nije tajna..." ...koliko zaradjujete, koliko si platio ovo, koliko te kostalo ono, koliki ti je racun za telefon, sta vozis itd. Bas smo se srozali kao drustvo, a da toga nismo ni svesni.

U Beograd su došli svi iz provincije, a Beograđani pobegli u inostranstvo. Čeka se penzija da se neke stvari vrate na normalu.

Mene cesto jedna osoba ispituje kada ce beba, kolika mi je plata, kolika je plata meni bliskim ljudima iako njoj takva pitanja od mene nikada nisu bila upucena. Odgovaram iz pristojnosti, tako su me naucili da treba.

Moju zenu je kuma pitala da ako mi ne mozemo da imamo dece da pošalje kuma, pošto on ne može da omane! Njima je to bilo ono kao ajde da im učinimo, pa što se ljutite! I danas se čude!

"Kod nas se još uvek ne poštuje nečija intima i sopstveni izbor. Kod nas se ne smatra nevaspitanim da ti neko priđe i pita što nemaš decu, koliko zarađuješ, da te oceni po sopstvenim aršinima da li si uspeo ili nisi“, govori Nataša Ninković.
Pitanja ovoga tipa jos i nisu takav problem koliko je problem ovo drugo, "ocene" i "sopstveni arsini".
Jer, formati, standardi i pravila ovog podneblja kad su u pitanju zivoti drugih ljudi koji nikoga ne ugrozavaju toliko su ponekad surovi, ograniceni i besmisleni da ovde moras biti i gluv i nem ako zelis biti srecan. Divim se onima koji to uspevaju, jer ovde se odstupanje od "standarda" ne prasta, i "nagradjuje se", nicim zasluzenim, najpogrdnijim recima i reakcijama. U tom procesu, najmanje mi je shvatljiva sloboda i bezobzirnost ljudi koji povredjuju druge ciji ih zivoti ni na koji nacin ne remete. Osim sto se ne uklapaju u njihove okvire.

Ali najtragicnije t.j najbolnije kada bliza porodica koja inace zna da imate problem vec duze vreme da se ostvarite kao roditelj , svakog meseca pita "jel ima nesto novo " bezobrazluk , samozivost....

Sad sam se sjetio...
Prije 15 godina kad smo se ja i žena useljavali u stan u Beču i nosili stvari gore u prizemlju je hausbesorger iliti kućepazitelj se zvao Jugoslav.
I na hodnik odmah istrči njegova žena, prvi puna nas vidjela i odmah nas je pitala koliko plaćamo stan, ja kažem 4700 eura mjesečno, i dalje ništa više nije pitala.

Svako malo pa me neko pita "sto nemate decu"...Sedim tako jednom u taksiju i krene neka prica i opet on mene ladno pita sto nemam decu....prekipelo mi i sine mi! :"umro nam sin kad je imao 4 godine".....taksista se ucuti i kroz zube: "jao izvinite...nisam znao". "E pa sad znate da vide NIKADA NIKOGA ne pitate zasto nema decu".

nekulturno je pricati o parama,pitati nekoga na zapadu o plati,ustedjevini i tome slicno je nekulturno,tesko da ce vam neko reci.

Pa naravno mi smo uglavnom nevaspitan narod... mada to je više seljački mentalitet gledanja preko plota. Mora da prođe generacija dok seljak postane varošanin i primi manire grada, ali to nije pravi problem, problem su malograđani, njih ima i po selu i po gradu.

Primitvno je pitati nekoga zašto nema decu.

Još više je sebično nemati decu kao stvar izbora.

U nasoj sredini se malo sta smatra nevaspitanim a ponajmanje "guranje nosa" u tudji zivot obicno "oz najbolje namere"