Ivačković: "Jugoslavija se prelako odrekla Štulića"

Jugoslavija je mrtva ima 30 godina ! Ubijena i masakrirana od ljudi i narodnosti koji je nisu voleli .

80 i neka. Stignemo sinobusom u Smederevo sat pre pocetka koncerta. On sam, vec na bini, na stadionu tek par stotina ljudi. Uzeo gitaru i svira, kasnije mu se pridruzuje bend, i puni stadion. Sviraju vise od dva sata. Na kraju samo: "Hvala ljepa, bilo je to sve za veceras", i ode. Zovemo ga na bis. Nista.

Par godina kasnije u pozarevackoj hali Bregovicevi kasne bar pola sata sa izlaskom, nabijaju tenziju. Na kraju odlaze bez naslovne pesme "Lipe cvatu", ceka Brega da ga molimo na bis, i vraca se. Jedan jedini je Branimir, najveci u Jugoslaviji.

Pa zaradujes li na njemu, ili ne!?

U pravu je Stulic kad kaze da pisac zaradjuje na njemu ovom knjigom. Jer, autor tvrdi da se dogodilo nesto, a samo Stulic zna istinu i pitanje je da li zeli da je kaze. Naime, radi se o tome da je Dzoni zeleo svetsku karijeru, ali je naisao na totalno ignorisanje muzicke industrije van Jugoslavije. Da li se Stulic utripovao da je njegovo delo svetski vredno ili je imao neke pozitivne signale, to ima pravo samo on da kaze. Ostalo su spekulacije ljudi koji samo mogu da zakljucuju u svoje ime, ali kada se to misljenje napise i proda, onda je to zloupotreba lika i dela Stulica. Nije, ako on da pristanak.

Jaka vam "vojska". Kad se "general" povukao, vi ste se pomamili i prihvatili kapitalizam, poklali se medjusobno i pokazali da nista niste razumeli od onog o cemu je on pevao, samo ste se njihali, klimali glavom njemu kao sto sad klimate okupatorima. On je to razumeo, znao je on da vojsku nema i otisao. Rekao je "vidjao sam iste ljude na mojim koncertima i na Karadzicevim mitinzima". A onda kada su ga zvali da se vrati, rekao je "ne sviram na okupiranim teritorijama". Kao i uvek, savrseno je razumeo situaciju.

Hajde da doprinesem mitu o Džoniju jednom lažju mog prijatelja koga zovem Baron Minhauzen (laže da bi lagao, a ne u svoju korist). Ipak, ta bezazlena laž govori odlično o Džoniju. Priča moj prijatelj koji, kao i ja, živi u Amsterdamu:

Uđem u voz, kad u kupeu sedi Džoni! (prva laž, u holandskim vozovima nema kupea) Neću da ga smetam, sednem prekoputa njega. Ćutim ja. Ćuti on. Negde pred Utreht, ne mogu više da odolim i kažem mu. "Excuse me, may I ask you something?" "Yes, that's me", odgovori Džoni i izađe iz voza.

Citao sam jednom da je neki madjar naucio hrvatski samo zato sto je obozavao krlezu, pa da prvo procita knjige na originalu, a zatim da ga upozna. I dosao on tako u zagreb, nasao krlezu i htio se upoznati, na sto ga je ovaj ledeno odbio. Zasto? Jer krleza nije zelio pasti tom covjeku u ocima. Djelo je jedno, covjek te uvijek razocara.

Meni je tako s johnnyem. Cijelo vrijeme bio mi je cool taj gard da se smije debilima s distance. No, to nije slucaj. On je jednostavno potpuno pukao, zvuci nesuvislo poput kronera ispred ducana i da ne znas da je to on, mislio bi da su napravili intervju s nekim pacijentom iz vrapca. I ono brkanje purgerskog naglaska i onog 'ne?' sa srpskim, sta je molim te to? :D covjek je nesposoban da suvislo slozi recenicu.
Sve svoje fanove iritira nemogucnoscu da slusaju njegove pjesme kako treba, svi su mu krivi za sve, svi se zele 'ogrebat', svi su protiv njega, vatikan, cia, marsovci... kme kme kme.

Otisao je na kvasinu, jedini gori od njega su njegovi zasljepljeni fanovi koji ne mogu to priznati kao ociglednu istinu.
Naravno, slusat cu azru dok sam ziv jer to su genijalne pjesme. Ali te pjesme su sve sto je ostalo od svega.

Osamdesetih sam upoznao Džonija preko Borisa Lejnera, koji je sluzio vojsku u Rumi. Džoni mu je je dolazio u posetu, i tom prilikom nekolicina nas je bila deo druzenja. Kad se Lejner skinuo i vratio kuci, bili smo pozvani kao specijalni gosti na koncert Azre u Puli (Verudela). Sve vreme smo bili na bini sa bendom, a ja sam nekoliko pesama odđipao zagrljen sa Džonijem. Bio je pravi laf. Znam da ga je Bregović hteo u Bijelom dugmetu, ali Džoni takve tipove nije mogao da smisli.

Dzoni je narodnjak!

Najvece muzicko i pesnicko ime na prostoru bivse Jugoslavije,a i znatno sire je - Arsen Dedić. Sve drugo je zaista vredno, ali daleko iza vrednosti koje je predstavljao i ostavio nam kroz svoje muzicko delo.

Dzoni je shvatio da ga je vrijeme pregazilo, koliko kreativno toliko i politički. U hrvatskoj si krajem 80-ih i početkom 90-ih kao javna ličnost imao dvije opcije , ili da budeš "rvatina" kao Prljavo Kazalište ili Jura Stublic i drugi ,ili da pobjegnes u inostranstvo kao Stulic ili Rundek . Drugi razlog je kreativno skripanje koje je kod Azre bilo sve očiglednije, što se najbolje vidi kada se uporedi Rundekovo i Dzonijevo post-ratno stvaralaštvo.

Džoni, Azra... zavoliš ih jednom - uvek ih voliš. Džoni više neće da svira, da piše, da se druži? Ok, ne mora, šta ste zapeli, ostavite čoveka na miru. Džoni, pozdrav, uživaj brate, trgni se, život je lep, jeste ponekad... ali jbg, aj ćao.

Pustite Johnyja na miru. I ne vadite reči o njemu.Imao je svoje vreme i niste ga razumeli.

Џони је био човек великог искуства крајем 80-тих. Кретао се пуно, сретао пуно људи, дефинитвно имао солидне информације и слику која ће доћи. Наравно да није хтео да буде овде. Наравно да је прекинуо каријеру као што су и многи урадили. Наравно да је можда пробао напољу да прода нешто своје. Не видим разлога за релативизацију тога, као и што ми није јасно да се то доводи у некакав негативан контекст. Човек је поступио скроз људски и промишљено. Одрекла га се Југославија је смешна фраза, јер се та Југославија одрекла свих тј сви ње. И где ће човек који је персонификација свега тога него негде ван, где је ментално хигијенски чисто. Да, аутор је написао књигу на којој ће нешто зарадити и то искључиво Џонију. Главни лик књиге је реалан а не измишљен, тако да аутор да је писао књигу о имагинарном лику који му доноси лову онда дели лову са њим, а пошто је исто онда нема поделе. У случају Џонија треба да дели лову са главним ликом. А ако не дели онда га краде. А ако мисли да му је Џони скуп онда је могао да пише књигу о неком другом.

Branimir Štulić je genije koga nažalost većina ne može da shvati. Autor i izvođač sjajne muzike koju jednostavno ne treba upoređivati sa drugima.

Uvek me iznenađuju ljudi koji očekuju nešto od naroda koji se je ubio između sebe uništio život sebi i svojim potomcima postavio granice kad su jih svi drugi ukidali, dozvolio da mu je smeće elita...! Sine ,Johnny se je odrekao nas!

Da li Ivačković zarađuje na Štuliću? To je korporativno pitanje. Prethodne knjige su mu bile prodavane i to se verovatno odvija u fazonu sa izdavačem tipa: "Hajde sada smisli nešto o čemu bi sledeće mogao da pišeš, a da se dobro prodaje?" Odgovor na pitanje svakako nije potreban, zar ne?
Sa druge strane, iz rakursa nekoga ko je učestvovao u tim vremenima ranih osamdesetih, za ekipu iz centra grada, za nas koji smo imali do u tančine profilisan muzički ukus u rasponu od panka, postpanka, novog talasa, novog romantizma, elektronske muzike, ranog acid džeza do umetničke muzike bazirane na postulatima pop kulture, Štulić je bio neprihvatljiv pre svega zbog tog zvuka koji je ponegde mirisao na narodnjake iako to on u suštini i nije bio, ali mu je taj dert bio potreban zbog onog poetskog trenutka, bolje rečeno pesama koje su bez sumnje značajne i koje proročki opisuju jedno vreme.
Ljudi zaboravljaju koliko su osamdesete bile stroge, što je u jednom dokumentarcu primetio reditelj S. Dragojević. Velika većina nas, gradske dece, naprosto nije slušala domaću muziku (izuzev Novog talasa) ili je to činila samo informativno. Strana muzika naročito britanska scena, čak manje i američka koja nam se činila neretko komercijalnom, bile su naš izbor.

Šta je to "mejnstrim"? Šta je to "establišment"?!

Jugoslavija se sama sebe odrekla pre svega.

slusao sam Azru, ne slušam je više, ne odgovara mi, a koliko vidim sklanjaju se stvari sa YT zbog autorskih prava .
E sad, Nije azra Iron Maiden pa da se tripuje za autorstvo i toliko uklanjanje pesama jer kako više ne izdaju albume onda treba Štulić biti još i zahvalan što ga neko postavio na YT - besplatna reklama a ovako uklanjanjem ide u zaborav .
Pa srećan put svakako .

Nisam slušao Azru kao dete (ustvari, uz par izuzetaka, poput EKV, Discipline, Leibacha i Haustora, jedva da sam slušao domaću muziku), bila mi je malo džiberska, više zbog ljudi koji su se tipično ložili na nju, ali pomalo i zbog povremenih oštrih padova u tekstovima i izvođenju, koji mlađim ljudima više smetaju i skrivaju kvalitet ostatka koji ih kompenzira. Tek kasnije sam naučio da te (provalijske :) ) padove apstrahujem i vidim iza njih vrhunski kvalitet, pa sam shvatio kolilo su prvih nekoliko albuma dobri. Međutim, Džoni je jednostavno pukao mentalno, kao što se nažalost mnogim talentovanim ljudima dešava, i digao ruke i od sebe i od života, mada i takav još ima genijalnih momenata (većina ljudi koje znam ljigavog Šerbedžiju, recimo, više ne zove nikako drulčije do "mračni kazandžija" otkad ga je Džoni utukao), i može se reći da je i takav, prsnut, na neki način ostao dosledan vazda marginalnom i underground sebi, pa zašto da ne, to je njegov život a ne moj, i nikom ne čini nažao, ko sam ja da sudim? :)

Volim Azru, volim Johnnya ali knjigu da kupim necu - jasno je zasto!

I Džoni se odrekao Yuge još lakše...

Ono što je Štulić stvorio između 1979. i 1983. je prosto neverovatno. Ja sam Azru krenuo da slušam tek pre negde 10 godina i ostao zapanjen njenim kvalitetom. Ono što je Štulić uradio od tada ne umanjuje njegovu veličinu u tom periodu. To što se sada izolovao u Holandiji je njegov izbor i doprinosi njegovoj mistici. Da li je pravilno odlučio - ko će mu ga znati.

@Branimir Štulić je genije koga nažalost većina ne može da shvati. Autor i izvođač sjajne muzike koju jednostavno ne treba upoređivati sa drugima.
(Max, 20. novembar 2019 20:59)

Nevezano za ovu vest, najbolji ste vi koji ste navodno "shvatili" nekog umetnika i onda napisete komentar, kako avaj vecina nije shvatila, ali ste zato vi "genijalci" po vasim recima bas shvatili sta je "slikar/pevac/glumac" hteo da kaze.

Dzoni je narodnjak!
(Aster Blistok, 20. novembar 2019 09:59)

Da!!! Poprilicno precenjen lik.

Džoni je primadona, nos mu para nebo već decenijama. Ja pa ja i niko osim mene.

Šta se više ložite na njega. Prohujalo sa vihorom, otišlo, kao i mnogo drugih stvari. Novinar je bio mlad, zaluđen, a sad bi da vaskrsne nešto što ne može i još da zaradi na tome.

Dobroj knjizi ne treba promocija. Kapiraš?

ovaj na slici isti onaj sto vodi onaj kviz na o2 umesto dincica, kako se vec zove

Dzoni je narodnjak!

Dzoni je narodnjak!
(Aster Blistok, 20. novembar 2019 09:59)

Da!!! Poprilicno precenjen lik.

Najvece muzicko i pesnicko ime na prostoru bivse Jugoslavije,a i znatno sire je - Arsen Dedić. Sve drugo je zaista vredno, ali daleko iza vrednosti koje je predstavljao i ostavio nam kroz svoje muzicko delo.

slusao sam Azru, ne slušam je više, ne odgovara mi, a koliko vidim sklanjaju se stvari sa YT zbog autorskih prava .
E sad, Nije azra Iron Maiden pa da se tripuje za autorstvo i toliko uklanjanje pesama jer kako više ne izdaju albume onda treba Štulić biti još i zahvalan što ga neko postavio na YT - besplatna reklama a ovako uklanjanjem ide u zaborav .
Pa srećan put svakako .

Šta je to "mejnstrim"? Šta je to "establišment"?!

80 i neka. Stignemo sinobusom u Smederevo sat pre pocetka koncerta. On sam, vec na bini, na stadionu tek par stotina ljudi. Uzeo gitaru i svira, kasnije mu se pridruzuje bend, i puni stadion. Sviraju vise od dva sata. Na kraju samo: "Hvala ljepa, bilo je to sve za veceras", i ode. Zovemo ga na bis. Nista.

Par godina kasnije u pozarevackoj hali Bregovicevi kasne bar pola sata sa izlaskom, nabijaju tenziju. Na kraju odlaze bez naslovne pesme "Lipe cvatu", ceka Brega da ga molimo na bis, i vraca se. Jedan jedini je Branimir, najveci u Jugoslaviji.

Citao sam jednom da je neki madjar naucio hrvatski samo zato sto je obozavao krlezu, pa da prvo procita knjige na originalu, a zatim da ga upozna. I dosao on tako u zagreb, nasao krlezu i htio se upoznati, na sto ga je ovaj ledeno odbio. Zasto? Jer krleza nije zelio pasti tom covjeku u ocima. Djelo je jedno, covjek te uvijek razocara.

Meni je tako s johnnyem. Cijelo vrijeme bio mi je cool taj gard da se smije debilima s distance. No, to nije slucaj. On je jednostavno potpuno pukao, zvuci nesuvislo poput kronera ispred ducana i da ne znas da je to on, mislio bi da su napravili intervju s nekim pacijentom iz vrapca. I ono brkanje purgerskog naglaska i onog 'ne?' sa srpskim, sta je molim te to? :D covjek je nesposoban da suvislo slozi recenicu.
Sve svoje fanove iritira nemogucnoscu da slusaju njegove pjesme kako treba, svi su mu krivi za sve, svi se zele 'ogrebat', svi su protiv njega, vatikan, cia, marsovci... kme kme kme.

Otisao je na kvasinu, jedini gori od njega su njegovi zasljepljeni fanovi koji ne mogu to priznati kao ociglednu istinu.
Naravno, slusat cu azru dok sam ziv jer to su genijalne pjesme. Ali te pjesme su sve sto je ostalo od svega.

U pravu je Stulic kad kaze da pisac zaradjuje na njemu ovom knjigom. Jer, autor tvrdi da se dogodilo nesto, a samo Stulic zna istinu i pitanje je da li zeli da je kaze. Naime, radi se o tome da je Dzoni zeleo svetsku karijeru, ali je naisao na totalno ignorisanje muzicke industrije van Jugoslavije. Da li se Stulic utripovao da je njegovo delo svetski vredno ili je imao neke pozitivne signale, to ima pravo samo on da kaze. Ostalo su spekulacije ljudi koji samo mogu da zakljucuju u svoje ime, ali kada se to misljenje napise i proda, onda je to zloupotreba lika i dela Stulica. Nije, ako on da pristanak.

Jugoslavija je mrtva ima 30 godina ! Ubijena i masakrirana od ljudi i narodnosti koji je nisu voleli .

Džoni je primadona, nos mu para nebo već decenijama. Ja pa ja i niko osim mene.

Da li Ivačković zarađuje na Štuliću? To je korporativno pitanje. Prethodne knjige su mu bile prodavane i to se verovatno odvija u fazonu sa izdavačem tipa: "Hajde sada smisli nešto o čemu bi sledeće mogao da pišeš, a da se dobro prodaje?" Odgovor na pitanje svakako nije potreban, zar ne?
Sa druge strane, iz rakursa nekoga ko je učestvovao u tim vremenima ranih osamdesetih, za ekipu iz centra grada, za nas koji smo imali do u tančine profilisan muzički ukus u rasponu od panka, postpanka, novog talasa, novog romantizma, elektronske muzike, ranog acid džeza do umetničke muzike bazirane na postulatima pop kulture, Štulić je bio neprihvatljiv pre svega zbog tog zvuka koji je ponegde mirisao na narodnjake iako to on u suštini i nije bio, ali mu je taj dert bio potreban zbog onog poetskog trenutka, bolje rečeno pesama koje su bez sumnje značajne i koje proročki opisuju jedno vreme.
Ljudi zaboravljaju koliko su osamdesete bile stroge, što je u jednom dokumentarcu primetio reditelj S. Dragojević. Velika većina nas, gradske dece, naprosto nije slušala domaću muziku (izuzev Novog talasa) ili je to činila samo informativno. Strana muzika naročito britanska scena, čak manje i američka koja nam se činila neretko komercijalnom, bile su naš izbor.

Pa zaradujes li na njemu, ili ne!?

ovaj na slici isti onaj sto vodi onaj kviz na o2 umesto dincica, kako se vec zove

I Džoni se odrekao Yuge još lakše...

Branimir Štulić je genije koga nažalost većina ne može da shvati. Autor i izvođač sjajne muzike koju jednostavno ne treba upoređivati sa drugima.

Osamdesetih sam upoznao Džonija preko Borisa Lejnera, koji je sluzio vojsku u Rumi. Džoni mu je je dolazio u posetu, i tom prilikom nekolicina nas je bila deo druzenja. Kad se Lejner skinuo i vratio kuci, bili smo pozvani kao specijalni gosti na koncert Azre u Puli (Verudela). Sve vreme smo bili na bini sa bendom, a ja sam nekoliko pesama odđipao zagrljen sa Džonijem. Bio je pravi laf. Znam da ga je Bregović hteo u Bijelom dugmetu, ali Džoni takve tipove nije mogao da smisli.

Dzoni je shvatio da ga je vrijeme pregazilo, koliko kreativno toliko i politički. U hrvatskoj si krajem 80-ih i početkom 90-ih kao javna ličnost imao dvije opcije , ili da budeš "rvatina" kao Prljavo Kazalište ili Jura Stublic i drugi ,ili da pobjegnes u inostranstvo kao Stulic ili Rundek . Drugi razlog je kreativno skripanje koje je kod Azre bilo sve očiglednije, što se najbolje vidi kada se uporedi Rundekovo i Dzonijevo post-ratno stvaralaštvo.

Nisam slušao Azru kao dete (ustvari, uz par izuzetaka, poput EKV, Discipline, Leibacha i Haustora, jedva da sam slušao domaću muziku), bila mi je malo džiberska, više zbog ljudi koji su se tipično ložili na nju, ali pomalo i zbog povremenih oštrih padova u tekstovima i izvođenju, koji mlađim ljudima više smetaju i skrivaju kvalitet ostatka koji ih kompenzira. Tek kasnije sam naučio da te (provalijske :) ) padove apstrahujem i vidim iza njih vrhunski kvalitet, pa sam shvatio kolilo su prvih nekoliko albuma dobri. Međutim, Džoni je jednostavno pukao mentalno, kao što se nažalost mnogim talentovanim ljudima dešava, i digao ruke i od sebe i od života, mada i takav još ima genijalnih momenata (većina ljudi koje znam ljigavog Šerbedžiju, recimo, više ne zove nikako drulčije do "mračni kazandžija" otkad ga je Džoni utukao), i može se reći da je i takav, prsnut, na neki način ostao dosledan vazda marginalnom i underground sebi, pa zašto da ne, to je njegov život a ne moj, i nikom ne čini nažao, ko sam ja da sudim? :)

Џони је био човек великог искуства крајем 80-тих. Кретао се пуно, сретао пуно људи, дефинитвно имао солидне информације и слику која ће доћи. Наравно да није хтео да буде овде. Наравно да је прекинуо каријеру као што су и многи урадили. Наравно да је можда пробао напољу да прода нешто своје. Не видим разлога за релативизацију тога, као и што ми није јасно да се то доводи у некакав негативан контекст. Човек је поступио скроз људски и промишљено. Одрекла га се Југославија је смешна фраза, јер се та Југославија одрекла свих тј сви ње. И где ће човек који је персонификација свега тога него негде ван, где је ментално хигијенски чисто. Да, аутор је написао књигу на којој ће нешто зарадити и то искључиво Џонију. Главни лик књиге је реалан а не измишљен, тако да аутор да је писао књигу о имагинарном лику који му доноси лову онда дели лову са њим, а пошто је исто онда нема поделе. У случају Џонија треба да дели лову са главним ликом. А ако не дели онда га краде. А ако мисли да му је Џони скуп онда је могао да пише књигу о неком другом.

Jaka vam "vojska". Kad se "general" povukao, vi ste se pomamili i prihvatili kapitalizam, poklali se medjusobno i pokazali da nista niste razumeli od onog o cemu je on pevao, samo ste se njihali, klimali glavom njemu kao sto sad klimate okupatorima. On je to razumeo, znao je on da vojsku nema i otisao. Rekao je "vidjao sam iste ljude na mojim koncertima i na Karadzicevim mitinzima". A onda kada su ga zvali da se vrati, rekao je "ne sviram na okupiranim teritorijama". Kao i uvek, savrseno je razumeo situaciju.

Pustite Johnyja na miru. I ne vadite reči o njemu.Imao je svoje vreme i niste ga razumeli.

Uvek me iznenađuju ljudi koji očekuju nešto od naroda koji se je ubio između sebe uništio život sebi i svojim potomcima postavio granice kad su jih svi drugi ukidali, dozvolio da mu je smeće elita...! Sine ,Johnny se je odrekao nas!

Volim Azru, volim Johnnya ali knjigu da kupim necu - jasno je zasto!

Jugoslavija se sama sebe odrekla pre svega.

Džoni, Azra... zavoliš ih jednom - uvek ih voliš. Džoni više neće da svira, da piše, da se druži? Ok, ne mora, šta ste zapeli, ostavite čoveka na miru. Džoni, pozdrav, uživaj brate, trgni se, život je lep, jeste ponekad... ali jbg, aj ćao.

Hajde da doprinesem mitu o Džoniju jednom lažju mog prijatelja koga zovem Baron Minhauzen (laže da bi lagao, a ne u svoju korist). Ipak, ta bezazlena laž govori odlično o Džoniju. Priča moj prijatelj koji, kao i ja, živi u Amsterdamu:

Uđem u voz, kad u kupeu sedi Džoni! (prva laž, u holandskim vozovima nema kupea) Neću da ga smetam, sednem prekoputa njega. Ćutim ja. Ćuti on. Negde pred Utreht, ne mogu više da odolim i kažem mu. "Excuse me, may I ask you something?" "Yes, that's me", odgovori Džoni i izađe iz voza.

Šta se više ložite na njega. Prohujalo sa vihorom, otišlo, kao i mnogo drugih stvari. Novinar je bio mlad, zaluđen, a sad bi da vaskrsne nešto što ne može i još da zaradi na tome.

@Branimir Štulić je genije koga nažalost većina ne može da shvati. Autor i izvođač sjajne muzike koju jednostavno ne treba upoređivati sa drugima.
(Max, 20. novembar 2019 20:59)

Nevezano za ovu vest, najbolji ste vi koji ste navodno "shvatili" nekog umetnika i onda napisete komentar, kako avaj vecina nije shvatila, ali ste zato vi "genijalci" po vasim recima bas shvatili sta je "slikar/pevac/glumac" hteo da kaze.

Ono što je Štulić stvorio između 1979. i 1983. je prosto neverovatno. Ja sam Azru krenuo da slušam tek pre negde 10 godina i ostao zapanjen njenim kvalitetom. Ono što je Štulić uradio od tada ne umanjuje njegovu veličinu u tom periodu. To što se sada izolovao u Holandiji je njegov izbor i doprinosi njegovoj mistici. Da li je pravilno odlučio - ko će mu ga znati.

Dobroj knjizi ne treba promocija. Kapiraš?