Originalna Mocartova partitura prodata za 372.500 evra

Rani klavirski radovi Amadeusa su "kopije" Hermann Friedrich Raupach, Johann Gottfried Eckard, Johann Schobert, Leontzi Honauer. 19 vek je stvorio romantičnu sliku o stvaranju - "geniju"; romantični, mitološki koncept procesa stvaranja po kome geniju ništa ne prethodi, te da je on iznad i izvan sveta, "božanska strast", "demonski bes", "sublimirano ludilo". A zapravo je obrnuto, nema velikih dela bez "sinteze" bez brojnih predhodika majtora te struke! Sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. Kompozitor se upoznaje sa starim rešenjima, pokušavajući da reši te stare probleme na novi način dogodi se "skok". „Muzičko platno“ pre Mocata nije bilo prazno! Mocart je imao apsolutni sluh i kada bi čuo neko delo vodećih kompozitora tih vremena, pokušavao je da ih nadmaši „kopirajući njihovu tehniku“; zvezde Pariza (Gluk, Gretri, Gosek, Sakini), Berlina (Emanule Bah), zvezda Londona (Johan Bah), Praga (Misliveček, Dušek, Stamic), Beča (Ditersdorf, Salijeri, Vanhal, Mihael Hajdn, Jozef Hajdnn. Ko ne veruje neka presluša Gazaniginog "Don Žuana" iz koga je nastao Mocartov "Don Đovani" ili presluša Paizjelovog "Seviljskog berberina" (kao i Gretrijev "Ljubomorni ljubavnik") iz koga je nastala Mocartova "Figarova ženidba" i Rosinijev "Seviljski berberin".

Rani klavirski radovi Amadeusa su "kopije" Hermann Friedrich Raupach, Johann Gottfried Eckard, Johann Schobert, Leontzi Honauer. 19 vek je stvorio romantičnu sliku o stvaranju - "geniju"; romantični, mitološki koncept procesa stvaranja po kome geniju ništa ne prethodi, te da je on iznad i izvan sveta, "božanska strast", "demonski bes", "sublimirano ludilo". A zapravo je obrnuto, nema velikih dela bez "sinteze" bez brojnih predhodika majtora te struke! Sintezom se delovi slažu u nove sadržaje. Kompozitor se upoznaje sa starim rešenjima, pokušavajući da reši te stare probleme na novi način dogodi se "skok". „Muzičko platno“ pre Mocata nije bilo prazno! Mocart je imao apsolutni sluh i kada bi čuo neko delo vodećih kompozitora tih vremena, pokušavao je da ih nadmaši „kopirajući njihovu tehniku“; zvezde Pariza (Gluk, Gretri, Gosek, Sakini), Berlina (Emanule Bah), zvezda Londona (Johan Bah), Praga (Misliveček, Dušek, Stamic), Beča (Ditersdorf, Salijeri, Vanhal, Mihael Hajdn, Jozef Hajdnn. Ko ne veruje neka presluša Gazaniginog "Don Žuana" iz koga je nastao Mocartov "Don Đovani" ili presluša Paizjelovog "Seviljskog berberina" (kao i Gretrijev "Ljubomorni ljubavnik") iz koga je nastala Mocartova "Figarova ženidba" i Rosinijev "Seviljski berberin".