"Kad sam u mrtvačku temu Golog otoka ubacio ljubav, sve je dobilo novi tok"

Postoji knjiga pod nazivom “Goloruki” pisci Vili Hubač i Milorad Čejović. Radi se o istinitim događajima, Milorad se sa partizanima borio protiv Nemaca u II svetskom ratu, priča je o boravku u nemačkim logorima, i takđe ima svoju ljubavnu priču u svom tom užasu. Toplo preporučujem. Inače posle rata pisac Milorad Čejović i glavni junak ove knjige je poslat na Goli otok zbog odbijanja da primi spomenicu kad je video ko je sve istu dobio.

није се на Голи Оток ишло само због ИБ.Моја пок.мајка је одробијала 2 године
на Светом Гргуру(одмах поред Голог Отока,женски затвор)због причања вицева.
Кад сам је рехабилитовао 2012 добио сам и првобитну пресуду у којој се каже да
се осуђује..."због ширења лажних и неистинитих вести о врхунским политичким,
војним и полицијским руководиоцима".А испричала је неки виц о Моши Пијаде.Да
не заборавим,помилована је 7 дана пре истека пуне казне.

moj pokojni deda je preživeo 3 ozloglašena nacistička logora, ali mu je Goli Otok ubedljivo najgore sećanje u životu

Мој прадеда био у Немачкој у заробљеништву, направио дете газдиној ћерки, после рата се вратио у Србију жени и деци, након 40ак година сасвим случајно син га нашао у Србији. Живот пише романе...

Vreme od 1948. do 1952. nije bilo vreme najveceg terora vec je najveci teror komunistickih vlasti nad neduznim narodom u Srbiji bio od oktobra 1944. do 1948. godine kada je ubijeno drzavnoj silom vise od 100 hiljada gradjana Srbije. Pa molim vas, od 20.pktobra 1944. godine pa u naredna dva meseca ubijeno je u Srbiji 49.000 ljudi. To je zvanicni podatak Instituta za noviju istoriju gde postoje spiskovi ubijenih gradjana bez ikakvog sudjenja. To je evidencija UDBE tj. OZNE a u toj evidencije nedostaju spiskovi za Beograd jer je neko te spiskove na vreme sklonio. Goli otok je jedan teski idiotizam, ali ipak golootocani su ostali zivi a nasih sugradjana koje su pobili komunisti vise nema. Po meni je to mnogo veci teror od golootocanskog terora, ali mnogo ima i poznatih licnosti u Srbiji koje zrtve komunistickog terora u Srbiji ne intetresuju, njih uopste ne interesuje da se te zrtve pominju, ne interesuje ih kako se osecaju porodice u Srbiji kojima su komunisti pobili oceve, bracu, sinove, za te jadne Srbe najveci broj ovih tkz. boraca za demokratiju i ljudska prava nema nikakav osecaj. Kako je moguce da oni sebe nazivaju borcima za ljudska orava a nikada, bas nikada nisu trazili da se osude zlocini komunista u miru kada su imali svu drzavnu silu u rukama.

Vidite kako je to bilo, a neki hoce da revidiraju istoriju i kazu kako je bilo dobro za vreme Tita. Mozda nekima koji su oteli tudje vile. Ipak su oni cinili zlocine i zato se i raspala SFRJ.

"...glavna karakteristika Golog otoka bila njegova "originalnost", jer za razliku od sovjetskih gulaga ili nacističkih konc-logora, njegova osnovna ideja nije bilo eliminisanje, već promena svesti zatočenika."

Neatačno. Sovjetski savez imao je popriličan broj sličnih logora (gulaga) za prevaspitavanje ideološki posrnulih građana, mahom članova Komunističke partije, i to još od ranih 1920-ih. Imala je i Kina, i to još više, a ovakva praksa održala se relativno dugo, čak do 1970-ih.

Imala je i Srbija, pod nemačkom okupacijom, odnosno marionetskom vladom Milana Nedića, i to u Smederevskoj Palanci - logor za prevaspitavanje ideološki posrnule omaldine (pripadnika SKOJ-a i KPJ). Što se tiče Smederevske Palanke, ima još ponekog živog svedoka, na primer Purišu Đorđevića. Ima i kjiga napisanih na tu temu.

Grozan totalitarni period, za kojim Srbi osećaju nostalgiju

Kako misliš bila je velika tajna,svi smo znali za Goli Otok i pre Titove smrti.

istrazivala sam taj period kad sam bila na faksu dakle rane 20. ta kolicina uzasa koju pokusas da svaris dok citas istorijske ili literarne i licne prikaze porazi svakog coveka. dubok naklon svim prezivelima

Čitao sam knjigu. OK je, ali ništa spektakularno. Više ima formu filmskog scenarija nego romana. Goli otok i surovi obračun sa neistomišljenicima je jedna od najcrnjih stranica odvratne kominističke diktature pod kojom smo živeli 45 godina.

Заборавио сам да напишем јутрос.Моја пок,мајка је спакована на Св.Гргур у зиму
1952(децембар).Возили су их до Бакра(лука поред Ријеке)у сточним вагонима.То
није била "борба против Информбироа",то је био терор.Не смеш да зуцнеш.Какви
вицеви,каква слобода мишљења,какви бакрачи.

Po ovom odlomku deluje kao klasičan Marković, ne specijalno dobro napisano i duboko, ali relativno pitko i pametno :)) A što se tiče Golog otoka, svaka čast i respekt mučenicima koji su bez svoje krivice tamo dospeli, ali, oprostite, kada se radi o zadrtim staljinistima ili ma kojim drugim komunistima, jeftine su ove krokodilske suze koje se za njihovim golootočkim stažom liju, to su zločinci koji su drugima pripremali smrt, bedu i mučenje, pa je samo lepo i pravedno što je to njih zadesilo. A, kao što je jedan dobro obavešteni gospodin već primetio, kakvo crno najgore vreme u poređenju sa prvih par godina prekih sudova i nasumičnog streljanja posle promene okupatora u još goreg koju su 1944. izvršile sovjetska i partizanska soldateska i koji je Srbiju koštao stotinak hiljada njenih najboljih, većinom mladih ljudi, ovi obračuni komunističkih koljivrata i mutivoda oko IB-a su luk i voda :)

I u francuskoj je bio tezak posleratni period. Treba odati postu svim nevinima.

Kakav tresh i licemjerje , neispunjenog, tužnog dvorjanina , koji pati za vremenima koja nisu kakva želi da ih predstavi ( zaključujem po priloženom odlomku ) . Kako navodi u prethodnom obraćanju : bavim se fikcijom , falsifikatom stvarnosti

Velika je tragedija ovog naroda sto smo imali stalne podele na podobne i nepodobne. Nadam se da ce se razlike prevazici za neko bolje sutra.

Čokoladiranje zločina.

Kakav tresh i licemjerje , neispunjenog, tužnog dvorjanina , koji pati za vremenima koja nisu kakva želi da ih predstavi ( zaključujem po priloženom odlomku ) . Kako navodi u prethodnom obraćanju : bavim se fikcijom , falsifikatom stvarnosti

Vidite kako je to bilo, a neki hoce da revidiraju istoriju i kazu kako je bilo dobro za vreme Tita. Mozda nekima koji su oteli tudje vile. Ipak su oni cinili zlocine i zato se i raspala SFRJ.

Grozan totalitarni period, za kojim Srbi osećaju nostalgiju

Vreme od 1948. do 1952. nije bilo vreme najveceg terora vec je najveci teror komunistickih vlasti nad neduznim narodom u Srbiji bio od oktobra 1944. do 1948. godine kada je ubijeno drzavnoj silom vise od 100 hiljada gradjana Srbije. Pa molim vas, od 20.pktobra 1944. godine pa u naredna dva meseca ubijeno je u Srbiji 49.000 ljudi. To je zvanicni podatak Instituta za noviju istoriju gde postoje spiskovi ubijenih gradjana bez ikakvog sudjenja. To je evidencija UDBE tj. OZNE a u toj evidencije nedostaju spiskovi za Beograd jer je neko te spiskove na vreme sklonio. Goli otok je jedan teski idiotizam, ali ipak golootocani su ostali zivi a nasih sugradjana koje su pobili komunisti vise nema. Po meni je to mnogo veci teror od golootocanskog terora, ali mnogo ima i poznatih licnosti u Srbiji koje zrtve komunistickog terora u Srbiji ne intetresuju, njih uopste ne interesuje da se te zrtve pominju, ne interesuje ih kako se osecaju porodice u Srbiji kojima su komunisti pobili oceve, bracu, sinove, za te jadne Srbe najveci broj ovih tkz. boraca za demokratiju i ljudska prava nema nikakav osecaj. Kako je moguce da oni sebe nazivaju borcima za ljudska orava a nikada, bas nikada nisu trazili da se osude zlocini komunista u miru kada su imali svu drzavnu silu u rukama.

Čitao sam knjigu. OK je, ali ništa spektakularno. Više ima formu filmskog scenarija nego romana. Goli otok i surovi obračun sa neistomišljenicima je jedna od najcrnjih stranica odvratne kominističke diktature pod kojom smo živeli 45 godina.

Kako misliš bila je velika tajna,svi smo znali za Goli Otok i pre Titove smrti.

I u francuskoj je bio tezak posleratni period. Treba odati postu svim nevinima.

Postoji knjiga pod nazivom “Goloruki” pisci Vili Hubač i Milorad Čejović. Radi se o istinitim događajima, Milorad se sa partizanima borio protiv Nemaca u II svetskom ratu, priča je o boravku u nemačkim logorima, i takđe ima svoju ljubavnu priču u svom tom užasu. Toplo preporučujem. Inače posle rata pisac Milorad Čejović i glavni junak ove knjige je poslat na Goli otok zbog odbijanja da primi spomenicu kad je video ko je sve istu dobio.

Čokoladiranje zločina.

moj pokojni deda je preživeo 3 ozloglašena nacistička logora, ali mu je Goli Otok ubedljivo najgore sećanje u životu

Мој прадеда био у Немачкој у заробљеништву, направио дете газдиној ћерки, после рата се вратио у Србију жени и деци, након 40ак година сасвим случајно син га нашао у Србији. Живот пише романе...

није се на Голи Оток ишло само због ИБ.Моја пок.мајка је одробијала 2 године
на Светом Гргуру(одмах поред Голог Отока,женски затвор)због причања вицева.
Кад сам је рехабилитовао 2012 добио сам и првобитну пресуду у којој се каже да
се осуђује..."због ширења лажних и неистинитих вести о врхунским политичким,
војним и полицијским руководиоцима".А испричала је неки виц о Моши Пијаде.Да
не заборавим,помилована је 7 дана пре истека пуне казне.

istrazivala sam taj period kad sam bila na faksu dakle rane 20. ta kolicina uzasa koju pokusas da svaris dok citas istorijske ili literarne i licne prikaze porazi svakog coveka. dubok naklon svim prezivelima

"...glavna karakteristika Golog otoka bila njegova "originalnost", jer za razliku od sovjetskih gulaga ili nacističkih konc-logora, njegova osnovna ideja nije bilo eliminisanje, već promena svesti zatočenika."

Neatačno. Sovjetski savez imao je popriličan broj sličnih logora (gulaga) za prevaspitavanje ideološki posrnulih građana, mahom članova Komunističke partije, i to još od ranih 1920-ih. Imala je i Kina, i to još više, a ovakva praksa održala se relativno dugo, čak do 1970-ih.

Imala je i Srbija, pod nemačkom okupacijom, odnosno marionetskom vladom Milana Nedića, i to u Smederevskoj Palanci - logor za prevaspitavanje ideološki posrnule omaldine (pripadnika SKOJ-a i KPJ). Što se tiče Smederevske Palanke, ima još ponekog živog svedoka, na primer Purišu Đorđevića. Ima i kjiga napisanih na tu temu.

Velika je tragedija ovog naroda sto smo imali stalne podele na podobne i nepodobne. Nadam se da ce se razlike prevazici za neko bolje sutra.

Заборавио сам да напишем јутрос.Моја пок,мајка је спакована на Св.Гргур у зиму
1952(децембар).Возили су их до Бакра(лука поред Ријеке)у сточним вагонима.То
није била "борба против Информбироа",то је био терор.Не смеш да зуцнеш.Какви
вицеви,каква слобода мишљења,какви бакрачи.

Po ovom odlomku deluje kao klasičan Marković, ne specijalno dobro napisano i duboko, ali relativno pitko i pametno :)) A što se tiče Golog otoka, svaka čast i respekt mučenicima koji su bez svoje krivice tamo dospeli, ali, oprostite, kada se radi o zadrtim staljinistima ili ma kojim drugim komunistima, jeftine su ove krokodilske suze koje se za njihovim golootočkim stažom liju, to su zločinci koji su drugima pripremali smrt, bedu i mučenje, pa je samo lepo i pravedno što je to njih zadesilo. A, kao što je jedan dobro obavešteni gospodin već primetio, kakvo crno najgore vreme u poređenju sa prvih par godina prekih sudova i nasumičnog streljanja posle promene okupatora u još goreg koju su 1944. izvršile sovjetska i partizanska soldateska i koji je Srbiju koštao stotinak hiljada njenih najboljih, većinom mladih ljudi, ovi obračuni komunističkih koljivrata i mutivoda oko IB-a su luk i voda :)