Sećanje na Miroslava Jovanovića (1962–2014)

Pravi istoričar, a ne kao ovi guslari što nas truju decenijama. Nego u tekstu nema, samo da pitam: da li se zna od čega i kako je umro Jovanović? Bio je zdrav, nije bio bolestan i tek tako je IZNENEADA UMRO? Možda neko zna da nam kaže?

laka ti zemlja miki.

Pamticu te kao vrsnog profesora na fakultetu na kome vecinu predavac cine:

1. umisljeni i smoopcinjeni kvazielitisti
2. iskompleksirani asistenti gotovo listom biraninpo svom beskimenjastvu i udvoristvu
3. clanovi jali opotuno desnog politickog spektra, jali jos gorindrugosrbijanski levicari
4. spletkarosi i
5. oni koji su zinteresovani za platu. za student mare taman toliko koliko bas moraju

jedan cas drustvene istorije rusije i sssr u 20. veku, bogat savetima, uputim i poukam kako se pristup istorijskim izvorima pamticu kao remek delo tvoje individualne kako licne tako i profesionalne posvecenosti postenom i istinitom.

Prerano otisao.
Vrhunski intelektualac i covek sa stavom. Bez dlake na jeziku (druzili smo 80-ih).
Eh Miroslave, Miroslave....

Lep tekst, hvala...

Moj nakon za ovog prerano preminulog naucnika. U moru opste bede, sunovrata svih vrednosti i laznih "doktorata" kojima vrvi srpska scena, intelektualac njegovog ranga je bio jedna rara avis. Orfelin, Venclović, Stratimirović, Tekelija, Jovan Rajić, Jovan Hadžić, Milovan Vidaković su samo neka imena koja su cesto zaboravljana u srpskoj kulturi, dok je opsteprihvacenom narativu mnogo vise od velikih imena prosvetiteljstva odgovarao ruralno populisticki narativ o Vuku Karadzicu, a Vuka ne bi ni bilo bez njegovih prethodnika. Da ne zalazim u ostale teme koje je sagledavao iz viseslojne perspektive, strucno potkovan i neostrascen, sto je nazalost misaona imenica za mnoga nasa "naucna imena".

Vjecnaja pamjat.

Svaka čast! Kad bi realnije i savremenije izučavali svoju istoriju, daleko lakše bi nam bilo odnositi se prema budućnosti. koja je sve zahtevnija.

U međuvremenu se katedra za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu doslovno raspala, sa redovnim prisustvom svojih "članova" u tabloidima, u pojačnom prepucavanju. A plaćamo ih svi mi iz svog džepa.

@natalija

srce. i mene je bas iznenadilo. svega oar dana ranije ucestvovao je na skupu u andricgradu, sa kusturicom i direktorom arhiva srbije, perisicem.

u nekom filmu kaze jedan lik: pamtimo ljude, lik, mimiku, narav, navike, al nekako nam se uvek iskrade moc da zapamtimo glas ma koliko govoriki sebi da znamo kako je zvucao.

i bas igrom slucaja, sacuvam taj clanak iz andricgrada, da ga pogledam "kasnije". kad ono, koji dan posle ode covek.

i stvarno, zaboravljamo im glas. osim ako imamo neki snimak negde sacuvan. a eto, to sto sam ostavio za kasnije i danas mi u bukmarkovima.

Laka ti zemlja profesore. Srbija uglavnom nema pojma da je izgubila, malo je reći prerano, najvećeg stručnjaka za srpsko-ruske odnose koga je imala u tom trenutku (i ne samo u tom trenutku) - dakle onda kada joj je baš takav stručnjak najviše trebao, a i dalje treba. O tome kakav je čovek izgubljen o tome ne vredi ni pričati.

Pravi istoričar, a ne kao ovi guslari što nas truju decenijama. Nego u tekstu nema, samo da pitam: da li se zna od čega i kako je umro Jovanović? Bio je zdrav, nije bio bolestan i tek tako je IZNENEADA UMRO? Možda neko zna da nam kaže?

U međuvremenu se katedra za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu doslovno raspala, sa redovnim prisustvom svojih "članova" u tabloidima, u pojačnom prepucavanju. A plaćamo ih svi mi iz svog džepa.

Svaka čast! Kad bi realnije i savremenije izučavali svoju istoriju, daleko lakše bi nam bilo odnositi se prema budućnosti. koja je sve zahtevnija.

laka ti zemlja miki.

Pamticu te kao vrsnog profesora na fakultetu na kome vecinu predavac cine:

1. umisljeni i smoopcinjeni kvazielitisti
2. iskompleksirani asistenti gotovo listom biraninpo svom beskimenjastvu i udvoristvu
3. clanovi jali opotuno desnog politickog spektra, jali jos gorindrugosrbijanski levicari
4. spletkarosi i
5. oni koji su zinteresovani za platu. za student mare taman toliko koliko bas moraju

jedan cas drustvene istorije rusije i sssr u 20. veku, bogat savetima, uputim i poukam kako se pristup istorijskim izvorima pamticu kao remek delo tvoje individualne kako licne tako i profesionalne posvecenosti postenom i istinitom.

Prerano otisao.
Vrhunski intelektualac i covek sa stavom. Bez dlake na jeziku (druzili smo 80-ih).
Eh Miroslave, Miroslave....

Lep tekst, hvala...

Moj nakon za ovog prerano preminulog naucnika. U moru opste bede, sunovrata svih vrednosti i laznih "doktorata" kojima vrvi srpska scena, intelektualac njegovog ranga je bio jedna rara avis. Orfelin, Venclović, Stratimirović, Tekelija, Jovan Rajić, Jovan Hadžić, Milovan Vidaković su samo neka imena koja su cesto zaboravljana u srpskoj kulturi, dok je opsteprihvacenom narativu mnogo vise od velikih imena prosvetiteljstva odgovarao ruralno populisticki narativ o Vuku Karadzicu, a Vuka ne bi ni bilo bez njegovih prethodnika. Da ne zalazim u ostale teme koje je sagledavao iz viseslojne perspektive, strucno potkovan i neostrascen, sto je nazalost misaona imenica za mnoga nasa "naucna imena".

Vjecnaja pamjat.

@natalija

srce. i mene je bas iznenadilo. svega oar dana ranije ucestvovao je na skupu u andricgradu, sa kusturicom i direktorom arhiva srbije, perisicem.

u nekom filmu kaze jedan lik: pamtimo ljude, lik, mimiku, narav, navike, al nekako nam se uvek iskrade moc da zapamtimo glas ma koliko govoriki sebi da znamo kako je zvucao.

i bas igrom slucaja, sacuvam taj clanak iz andricgrada, da ga pogledam "kasnije". kad ono, koji dan posle ode covek.

i stvarno, zaboravljamo im glas. osim ako imamo neki snimak negde sacuvan. a eto, to sto sam ostavio za kasnije i danas mi u bukmarkovima.

Laka ti zemlja profesore. Srbija uglavnom nema pojma da je izgubila, malo je reći prerano, najvećeg stručnjaka za srpsko-ruske odnose koga je imala u tom trenutku (i ne samo u tom trenutku) - dakle onda kada joj je baš takav stručnjak najviše trebao, a i dalje treba. O tome kakav je čovek izgubljen o tome ne vredi ni pričati.