Četvrtak, 08.02.2018.

15:40

Na Oktobarskom salonu izložba Joko Ono

Izvor: Beta

Na Oktobarskom salonu izložba Joko Ono IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

3 Komentari

Sortiraj po:

phoeb

pre 6 godina

Evo jedan pasus Leonida Šejke sa početka sedamdesetih, komentar na različitost umetnika koji su aktivni:

"Danas, u ovom stanju umetnosti Zapada, pokazuje se samo bezverje, neočekivanje ničega, dominantan je pokret prosipanja, kao da i to otkriva rezignaciju i umor. To je filozofija monotonije, filozofija trajanja ili svršetka, što je isto. Po zakonu monotonije, svaka ličnost rezerviše za sebe jedan postupak, jednu radnju, a između ličnosti, stvaraoca, su minimalni razmaci. Ono što se događa u užem opsegu, kod jedne ličnosti, događa se i u širem, kod cele generacije.
Pojedinci se odvajaju od mnoštva minimumom znakova raspoznavanja. Svi se dodiruju laktovima, iako svako teži da se zavuče u sopstveni kanal, svi završe u istom. To je dijalektički paradoks - individualizacija vodi uniformnosti. Najmanja promena stila dovodi do susedne ličnosti. Zato je angažovanost monotona. I tako vidimo jedan gusto umnožen front slikara, a svakom treba priznati sopstvenu originalnost jer se sve procenjuje u pustinji monotonije.
Potrebno je da se nađu novi razlozi angažovanja, pa da ono postane višesmisleno, pa da se situacija izmeni."

Preporučujem 13 Ne preporučujem 1
phoeb

pre 6 godina

Evo jedan pasus Leonida Šejke sa početka sedamdesetih, komentar na različitost umetnika koji su aktivni:

"Danas, u ovom stanju umetnosti Zapada, pokazuje se samo bezverje, neočekivanje ničega, dominantan je pokret prosipanja, kao da i to otkriva rezignaciju i umor. To je filozofija monotonije, filozofija trajanja ili svršetka, što je isto. Po zakonu monotonije, svaka ličnost rezerviše za sebe jedan postupak, jednu radnju, a između ličnosti, stvaraoca, su minimalni razmaci. Ono što se događa u užem opsegu, kod jedne ličnosti, događa se i u širem, kod cele generacije.
Pojedinci se odvajaju od mnoštva minimumom znakova raspoznavanja. Svi se dodiruju laktovima, iako svako teži da se zavuče u sopstveni kanal, svi završe u istom. To je dijalektički paradoks - individualizacija vodi uniformnosti. Najmanja promena stila dovodi do susedne ličnosti. Zato je angažovanost monotona. I tako vidimo jedan gusto umnožen front slikara, a svakom treba priznati sopstvenu originalnost jer se sve procenjuje u pustinji monotonije.
Potrebno je da se nađu novi razlozi angažovanja, pa da ono postane višesmisleno, pa da se situacija izmeni."

Preporučujem 13 Ne preporučujem 1
phoeb

pre 6 godina

Evo jedan pasus Leonida Šejke sa početka sedamdesetih, komentar na različitost umetnika koji su aktivni:

"Danas, u ovom stanju umetnosti Zapada, pokazuje se samo bezverje, neočekivanje ničega, dominantan je pokret prosipanja, kao da i to otkriva rezignaciju i umor. To je filozofija monotonije, filozofija trajanja ili svršetka, što je isto. Po zakonu monotonije, svaka ličnost rezerviše za sebe jedan postupak, jednu radnju, a između ličnosti, stvaraoca, su minimalni razmaci. Ono što se događa u užem opsegu, kod jedne ličnosti, događa se i u širem, kod cele generacije.
Pojedinci se odvajaju od mnoštva minimumom znakova raspoznavanja. Svi se dodiruju laktovima, iako svako teži da se zavuče u sopstveni kanal, svi završe u istom. To je dijalektički paradoks - individualizacija vodi uniformnosti. Najmanja promena stila dovodi do susedne ličnosti. Zato je angažovanost monotona. I tako vidimo jedan gusto umnožen front slikara, a svakom treba priznati sopstvenu originalnost jer se sve procenjuje u pustinji monotonije.
Potrebno je da se nađu novi razlozi angažovanja, pa da ono postane višesmisleno, pa da se situacija izmeni."

Preporučujem 13 Ne preporučujem 1