Mehta i ja – Dnevnik jednog filharmoničara #3

Sjajna serija eseja iz BG Filharmonije i veoma originalan marketing! Čestitke na ideji. Najbolji način da se promoviše koncert sa čuvenim dirigentom je da se čuje oduševljenje i inspiracija muzičara koji će učestvovati u izvodjenju. Hvala!

Divan tekst.

"Maestro stoji kao deo nas, a mi postajemo refleksija njegovog znanja i umeća. Zajedno ulazimo u sasvim drugu dimenziju postojanja u koju uvlačimo i publiku. Vreme prestaje da postoji, ne razmišljate ko ste, gde ste i odakle ste, svi smo jedno, prožeto zajedničkim osećajem bestežinskog stanja. To je smisao muzike. Smisao koji nam Mehta nesebično deli."

Odličan opis! Ali ja ne bih rekao "smisao muzike", nego "MAGIJA muzike" i ne "bestežinsko stanje", nego "SLOBODA". Ma, razumeli smo se...

Svima koji vole i poštuju gospodina Mehtu, preporučujem da na Jutjubu potraže snimak njegovog (dosta davnog) dirigovanja ,,Bolera''.

Mehta i ja - dnevnik jednog čitaoca b92 #1
Nikada neću zaboraviti taj vikend kada sam čitao veliki broj vesti i kada sam poslao toliko komentara. Medju vestima je bio i dolazak Mehte. Popodne me uhvati slatki dremež te usnuh neobičan san. Kao Mehta i ja čuvamo stado u planini. Vreme jako hladno, Mehta se zgrčio, trlja šake kako bi se ugrejao. Kao ne znamo put da se vratimo i moramo prenoćiti tu u šatoru. Noć je. Založio sam vatru te sedimo kraj nje. Ćutimo. Nema načina da se sporazumemo ljudski. Najednom mi sinu strašna ideja. Izvadih iz torbe dvojnice i zasvirah mu najbolje što umem. Nisam odavno vežbao, ali vidi se prija mu. Podrhtava. Od miline, mislim se. Haa, toliki muzičari su drhtali pred Mehtom, a ja doživeo da on drhti kad ja sviram. Zadenuh za pojas. On ćuti. Pogledah ga oštro. Bravo - reče drhtavim glasom, kao da je skrivio nešto. Naravno da je bravo - rekoh. Dis iz a Serbija! Nego hajde da spavamo, umoran sam. Probudih se. ;-)

Divan tekst.

Mehta i ja - dnevnik jednog čitaoca b92 #1
Nikada neću zaboraviti taj vikend kada sam čitao veliki broj vesti i kada sam poslao toliko komentara. Medju vestima je bio i dolazak Mehte. Popodne me uhvati slatki dremež te usnuh neobičan san. Kao Mehta i ja čuvamo stado u planini. Vreme jako hladno, Mehta se zgrčio, trlja šake kako bi se ugrejao. Kao ne znamo put da se vratimo i moramo prenoćiti tu u šatoru. Noć je. Založio sam vatru te sedimo kraj nje. Ćutimo. Nema načina da se sporazumemo ljudski. Najednom mi sinu strašna ideja. Izvadih iz torbe dvojnice i zasvirah mu najbolje što umem. Nisam odavno vežbao, ali vidi se prija mu. Podrhtava. Od miline, mislim se. Haa, toliki muzičari su drhtali pred Mehtom, a ja doživeo da on drhti kad ja sviram. Zadenuh za pojas. On ćuti. Pogledah ga oštro. Bravo - reče drhtavim glasom, kao da je skrivio nešto. Naravno da je bravo - rekoh. Dis iz a Serbija! Nego hajde da spavamo, umoran sam. Probudih se. ;-)

Sjajna serija eseja iz BG Filharmonije i veoma originalan marketing! Čestitke na ideji. Najbolji način da se promoviše koncert sa čuvenim dirigentom je da se čuje oduševljenje i inspiracija muzičara koji će učestvovati u izvodjenju. Hvala!

"Maestro stoji kao deo nas, a mi postajemo refleksija njegovog znanja i umeća. Zajedno ulazimo u sasvim drugu dimenziju postojanja u koju uvlačimo i publiku. Vreme prestaje da postoji, ne razmišljate ko ste, gde ste i odakle ste, svi smo jedno, prožeto zajedničkim osećajem bestežinskog stanja. To je smisao muzike. Smisao koji nam Mehta nesebično deli."

Odličan opis! Ali ja ne bih rekao "smisao muzike", nego "MAGIJA muzike" i ne "bestežinsko stanje", nego "SLOBODA". Ma, razumeli smo se...

Svima koji vole i poštuju gospodina Mehtu, preporučujem da na Jutjubu potraže snimak njegovog (dosta davnog) dirigovanja ,,Bolera''.